nedelja, 16.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:38
U KULTURNOM DODATKU 18. AVGUSTA

Minđuša na dnu bunara

petak, 17.08.2018. u 14:37
Фестивал поезије у Сету: читање у дворишту (Фото Предраг Бјелошевић)

GLAS PESNIKA

U srpskoj književnosti, kao i književnostima drugih jugoslovenskih naroda, koje su se rađale na Balkanskom poluostrvu, osećaj za kolektivno pamćenje je zaoštren, za razliku od japanske. Međutim, srpska poezija, uprkos ogromnoj razlici, jeste moja sudbina

Festival poezije Voix Vives ove godine je održan po 21. put od 20. do 28. avgusta u Setu, u rodnom mestu Pola Valerija. Ove godine, pod naslovom Daljina, okupilo se osamdeset pesnika, iz više od trideset zemalja: iz afričkih, balkanskih, latinskih i bliskoistočnih zemalja, kao i onih sa Mediterana koji žive na drugim kontinentima. Direktorka festivala, Maiti Veles-Bled, kreativna je, hrabra, i mudra žena, izuzetno posvećena festivalu.

Na trgu, središtu dešavanja, paralelno se održavao i mali sajam pesničkih knjiga. Preko puta trga je bila kancelarija, u kojoj je radilo devetoro mladih, angažovanih za ovaj složen projekat. Vedri, vredni i iskreni. Od pet ujutro do ponoći, na 39 mesta, čitala se poezija.

Bez posebne pripreme, sve se odvijalo u jednom duhu, prirodno i nadahnuto. Ima dosta turista, koji dolaze u Set zbog festivala da uživaju u slušanju poezije. Nekoliko puta mi se desilo da mi se slušaoci jave na ulici, kao dobri prijatelji.

Svečano otvaranje u noćnom parku prikazalo je čar ovoga skupa. Različiti jezici sa Mediterana satkali su snažne ali osetljive muzike poetskih glasova. Palestina, Izrael, Tunis, Iran, Irak, Liban, Kolumbija, Luksemburg, Italija, Španija... Slušala sam kolege iz bivše Jugoslavije kao kada sretnem rođake. Neke pesme su me obuzele iako nisam razumela značenje ni u originalu ni u francuskom prevodu.

Kajoko Jamasaki Vukelić

LIČNOSTI
Kralj Aleksandar, simbol koji je nemoguće ubiti

U ovoj godini, kada se navršava sto trideset godina od rođenja kralja Aleksandra Karađorđevića, kao i sto godina od osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ova knjiga predstavlja podsećanje na kralja koga su „udarnički blatili i rušili nacionalisti i internacionalisti, nacisti i fašisti, komunisti i usrećitelji svih fela”.

Grof De Lamber i prestolonaslednik Aleksandar za komandama aviona flajer br. 1, aprila 1910. godine (Muzej vazduhoplovstva)

Velike vladare obično poistovećujemo sa važnim istorijskim događajima jer su u pitanju ličnosti koje kreiraju čitave epohe. Kralj Aleksandar Karađorđević, nazvan Ujediniteljem, sinonim je za jugoslovensko jedinstvo, ideju nove države koja se uzdigla iz Prvog svetskog rata. Upravo je prestolonaslednik Aleksandar Drugi, u uvodu knjige Dušana M. Bapca Aleksandar I, viteški kralj (Evro buk), svog slavnog dedu uporedio sa simbolom, „koji je nemoguće ubiti”. U ovoj godini, kada se navršava sto trideset godina od rođenja kralja Aleksandra Karađorđevića, kao i sto godina od osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1. decembra 1918, ova knjiga, na neki način, predstavlja podsećanje na kralja koga su, kako je rečeno, „udarnički blatili i rušili nacionalisti i internacionalisti, nacisti i fašisti, komunisti i usrećitelji svih fela”. Sećanje je to, i u nedostatku spomenika kralju Ujedinitelju u Beogradu, gradu koji je dva puta oslobađao u Velikom ratu.

Ono na šta prevashodno ukazuje Dušan M. Babac, jeste da su hrvatske ustaše i bugarski teroristi, uz podršku fašističke Musolinijeve Italije  9. oktobra 1934, u Marselju, pucali u evropske vrednosti i time najavili predukus Drugog svetskog rata.

Marina Vulićević

DVANAESTI IGRAČ
Odiseja u Srbiji 2020.

Javnost ostala gotovo nema na vest da je zbog ostavke predsednika komisije poništen ovogodišnji konkurs za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova sa nacionalnom temom, što znači da Lordan Zafranović, po svoj prilici, svoj film o deci Kozare neće snimiti ni do 2020. godine

Stenli Kjubrik kada je imao 21 godinu

Poslednjeg dana avgusta, u okviru programa sedamdeset i petog izdanja Filmskog festivala u Veneciji, premijerno će biti prikazan film Orsona Velsa Druga strana vetra. Poslednji film jednog od najznačajnijih svetskih sineasta sniman je uz mnoge prekide gotovo punih šest godina, a onda je proteklo još više od četiri decenije pre nego što ćemo najzad moći da ga vidimo na velikom ekranu. Reč je o „lažnom dokumentarcu“, koji se bavi poslednjim danom u životu izmišljenog slavnog holivudskog reditelja Džejka Hanaforda. Film je sniman bez budžeta i scenarija, glavne uloge, pored samoga Velsa, između ostalih tumače Džon Hjuston i Piter Bogdanovič, koji je možda i najzaslužniji što su razrešene mnoge pravne začkoljice, pa snimljeni materijal nije zauvek ostao u mraku filmskih depoa. Prema svemu onome što se zna o poslednjem filmu Orsona Velsa, ovo ostvarenje je po kvalitetu daleko od njegovih remek-dela, ali je za sve istinske ljubitelje sedme umetnosti i istoričare filma sigurno važno to što će najzad moći da ga pogledaju, a nadamo se kako će i domaća publika biti u prilici da Drugu stranu vetra vidi na predstojećem Festu.

Takođe, s pravom se očekuje da i u našim bioskopima bude prikazana i najnovija, a u stvari „nerestaurisana“ kopija filma Odiseja u svemiru 2001. Stenlija Kjubrika i Artura Klarka. Pedeset godina nakon premijere, ovo remek-delo naučne fantastike ponovo je prikazano na ovogodišnjem kanskom festivalu, i to bez naknadno dodavanih digitalnih trikova i montažerskih rezova.

Vule Žurić

IZ NAŠE ARHIVE
Pet stotina godina od pada srpske srednjovekovne države

Osmansko razaranje srpskog feudalnog društva uništilo je u korenu nove odnose i društvene snage, uveliko prisutne u srpskoj despotovini. Za privredu, naročito rudarstvo, dolaskom Osmanlija počinje primitivizacija i nazadovanje
 

Beograd u petnaestom veku, gravira

Događaj koji je poslužio da se njime označi smenjivanje epoha srpske istorije ima, kao što to uvek biva, samo simbolički značaj. Kada je 20. juna 1459. sultanu Mehmedu Drugom Osvajaču predato Smederevo, završen je samo poslednji čin drame koja je trajala godinama razvijajući se upravo ka ovakvom svršetku. Srpska srednjovekovna država nije srušena u jednoj odlučujućoj bici kako je to sebi predstavljao srpski narod i opevajući poraz u kosovskoj legendi, stvarao jednu svoju istoriju punu ponosa i tuge.
Srpska feudalna država je umirala lagano. Opasnost je bila nagoveštena već u danima najveće slave i moći pod carem Dušanom, kada su osmanski Turci prvi put čvrsto stali ne evropsko tle. Njeno stanje je postalo kritično u sledećim decenijama kada je pred jedinstvenim osvajačem ležala izdeljena u čitav niz posebnih teritorija velikih feudalnih gospodara. Bitke na Marici 1371. i Kosovu 1389. oduzele su joj živu snagu i uveliko suzile prostranstvo. Kada je već izgledalo da je kraj blizu, nastupio je neočekivani preokret. Turski poraz kod Angore u ratu sa Tatarima 1402. omogućio je predah od preko tri decenije. Srbija ga je iskoristila zahvaljujući snagama što su još bujale u njenom izranavljenom telu i podršci koju je dobijala od Evrope.

objavljeno 21. juna 1969
Sima Ćirković

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari1
e9bc0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

natalija
Da je A. K. bio "veliki vladar" ne bi ni stvarao YU. Ili kad ju je već stvorio onda bi se pobrinuo da Srbija utekne iz "Proklete Avlija". Znači umesto da razvija naše društvo da mu omogući da "utekne" iz vekovne zaostalosti on je pohitao da Slovence i Hrvate povuče u orjentalno blato!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja