utorak, 18.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:37
FORMULE ŽIVLjENjA

Umeće kompromisa

Svađa i konflikt nisu isto: svađa je pokušaj da se razreši konflikt, kao posledica suprotstavljenjih želja ili interesa, a prostor za kompromis nalazi se između idealnog i minimalnog cilja za njihovo ostvarenje
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 20.08.2018. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Kada čuju reč „konflikt” mnogi pomisle na svađu. U stvarnosti svađa i konflikt nisu isto. Svađa je posledica konflikta, ili tačnije, ona je pokušaj da se razreši konflikt. Dvoje ljudi koje ćuti ili ljubazno komunicira mogu biti u značajnom konfliktu, iako se to ne primećuje iz njihovog ponašanja. Konflikt je situacija u kojoj dvoje ljudi imaju dve toliko suprotstavljene želje (ili interesa) da jedna drugu isključuju.

Kada konflikt definišemo na takav način, jasno je da svako od nas svakodnevno učestvuje u velikom broju konflikata: s decom, s partnerom, s kolegama, s rođacima, sa strankama, s nepoznatim ljudima itd. Upravo zbog toga što su u svakoj vrsti odnosa konflikti neizbežni i česti, potrebno je kod sebe razviti onu socijalnu veštinu koja se zove „pregovaranje” ili „upravljanje konfliktom”.

Malo dete nije u stanju da razlikuje sebe od svojih želja. Zato kada dvogodišnje dete želi nešto što roditelj odbija da mu ispuni, ono se oseća odbačeno i nevoljeno. One nije u stanju da razlikuje odbijanje ispunjenja njegove želje, od odbacivanja njega kao osobe. Zato ono u ovom periodu tvrdoglavo i veoma uporno zahteva da mu se odbačena želja ipak ispuni – više ne toliko sa ciljem da dobije ono što želi, već sa mnogo važnijim ciljem da natera roditelja da mu dokaže da ga voli i prihvata.

„Dodatno motivisanje”

Za razliku od deteta, odrasli jesu u stanju da razlikuju sebe od svojih želja, pa i od onih najvažnijih. Zato oni kada im neko važan odbije ispunjenje neke želje, to ne razumeju kao prestanak odnosa ljubavi ili poštovanja. Ovo razlikovanje im omogućuje da preispituju svoje želje, da ih odgode, oblikuju i menjaju.

Razlikovanje želje od osobe je odlika emocionalno zrele osobe, tako da mnogi odrasli u sebi još nose ono „unutrašnje dete” koju tu razliku ne uviđa i ne razume, pa zato ni konflikte ne razume na odrasli način.

Tipično je da ljudi koji su u nekom važnom konfliktu s drugim pokušavaju da utiču na drugoga da učini tačno ono što oni žele. Nakon bezuspešnog uveravanja drugog, sledi njegovo „dodatno motivisanje” nekim oblikom emocionalnog iznuđivanja, gde je cilj da se drugi oseti krivim ili dužnim, da se uplaši ili sažali. Ponekad osoba pokušava da natera drugog da čini ono što ona želi primenom fizičkog nasilja. U većini situacija ove strategije ne uspevaju da „slome” volju druge osobe kojoj je dati zahtev neprihvatljiv. Mnoge od datih situacija su rešive ukoliko osoba uđe u proces pregovaranja sa ciljem da postigne kompromis.

Kompromis je za mnoge ljude ružna reč jer veruju da postaju gubitnici ako ne dobiju sve ono što žele. U stvarnosti kompromis je rezultat procesa pregovaranja u kojem dve strane dolaze do saglasnosti oko obostrano prihvatljivog rešenja tako što je svaka od njih odstupila od zahteva koji je za nju bio najbolji.

Dete uči veštinu pregovaranja

Da bi ljudi mogli dobro da pregovaraju s drugima, moraju se prvo dogovoriti sami sa sobom. U kompleksnim konfliktima kao što je na primer podela imovine stečene u braku, važno je, pored idealnog rešenja, definisati i minimalno rešenje, povući crtu i odrediti ono oko čega osoba ne želi da popusti. Između idealnog i minimalnog cilja nalazi se prostor za kompromis. Koliko će koja strana da popusti zavisi od pregovaračke veštine: šta se nudi drugoj strani i šta se traži zauzvrat.

Nije moguće u svakom konfliktu naći kompromisno rešenje. Pogotovu ne onda kada nije u pitanju konflikt želja, već konflikt osoba. To su one situacije kada se osobe međusobno mrze ili preziru i kada je njihov odnos opterećen osvetom, pohlepom ili inatom.

Decu treba učiti da postoje roditeljski zahtevi oko kojih nema pregovora i oni drugi kada se može pregovarati. Postoji nekoliko načina za postizanje kompromisa oko dečjih želja: dozvoliti želju uz ograničenje, pomeriti ostvarenje želje za neko drugo vreme, vezati ostvarenje želje za neki zadatak itd. Na ovaj način roditelj indirektno podučava dete veštini pregovaranja koju će ono oponašati sa svojim vršnjacima, a koja će mu biti veoma korisna u odraslom dobu. Sposobnost pregovaranja i pravljenja kompromisa je jedna od tajni dobrog odnosa sa ljudima.


Komentari2
8e2ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
Sokrat je pokazao da emocije, čak ni ljubav, ne mogu zameniti vladavinu institucija koje kontroliše razum te da nepovjerenje ili mržnja prema argumentu vodi u nepovjerenje i mržnju prema čoveku! A Karl Poper je da bi pokazao da ljubav nije sposobna rešiti konflikt naveo pored nekoliko ozbiljnih i jedan bezopasan primer: "Tom voli pozorište, a Dika ples. Tom s ljubavlju insistira da idu na ples, dok Dika, zbog Toma, želi da idu u pozorište. Ovaj konflikt ne može biti rešen pomoću ljubavi, štaviše, što veća ljubav to veći konflikt. Postoje samo dva rešenja: jedno je upotreba osjećanja i, konačno, nasilja, a drugo upotreba razuma, nepristrasnosti, razboritog kompromisa..." To se mora učiti u kući, školi (koja su se svela samo na bubaonicu, igraonicu).... a i sve ostale institucije društva i mediji moraju biti u toj funkciji.
Ina
To treba uvesti u skole kao obavezan predmet

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja