utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Suze u Johanesburgu

Nisam baš sve razumeo, u stvari vrlo malo sam razumeo, ali sam uredno klimao glavom sve vreme. A sin stoji kao ukopan, ni reč ne razume, a ja mu kao prevodim, malo prevodim a malo izmišljam, da slučajno ne posumnja kako tata ne zna taj engleski baš dobro. E, onda dođe trenutak da sin ide u učionicu a ja nazad kući. Njemu oči pune suza, meni knedla u grlu, ne mogu ni reč da progovorim, ni srpsku ni englesku
Autor: ​Branko, Johanesburgsubota, 18.08.2018. u 10:49
Фото Пиксабеј

Septembar mesec, godina 1993., blaga i topla jesen u Beogradu, a prohladni i kišoviti prolećni dani u Johanesburgu.

Nas četvoro stigosmo u petak, smestismo se nekako u jednu glomaznu i hladnu kućerinu. Gazda nas je pozvao na ručak u nedelju, lepo nema šta. Meni čudno što se pre ručka drže za ruke i tiho izgovaraju molitvu, smešno mi, ali me supruga gleda ispod oka, vidi i sama da mi je smešno pa se plaši da se ne obrukamo.

A meso preliveno s nečim slatkim, lepo ostadoh gladan.

Foto Piksabej

Gazda je slučajno direktor osnovne skole. Ispalo je baš zgodno, jer naš osmogodišnji sin treba da krene u školu u ponedeljak. Imaju i oni pripremni razred za decu koja ne znaju engleski, uostalom kaže otići ćemo sutradan ujutru zajedno do škole i tamo će on već sve srediti oko upisa. Ništa da se ne brinemo.

Tako je i bilo, lepo nas on sutradan odveze svojim kolima do škole, ispričaše nam sve u vezi uniforme, vannastavnih aktivnosti, sekcija, sporta…

Nisam baš sve razumeo, u stvari vrlo malo sam razumeo, ali sam uredno klimao glavom sve vreme. A sin stoji kao ukopan, ni reč ne razume, a ja mu kao prevodim, malo prevodim a malo izmišljam, da slučajno ne posumnja kako tata ne zna taj engleski baš dobro.

Foto Gugl

E, onda dođe trenutak da sin ide u učionicu a ja nazad kući. Njemu oči pune suza, meni knedla u grlu, ne mogu ni reč da progovorim, ni srpsku ni englesku.

Nekako se rastadosmo, krećem nazad, a sad meni oči pune suza. Sve mi ona slika u očima kako on odlazi kroz neka vrata, on jedini bez uniforme, gledaju ga deca i smeju se, čudan im onako visok i zbunjen, u stvari izbezumljen, kao da ide u zatvor.

Nisam baš mnogo obraćao pažnju kad nas je direktor ujutru vozio, nešto levo-desno-pravo. Znam da škola nije daleko od kuće, biću ja kod kuće za petnaestak minuta. A i ja izbezumljen, sve se mislim kako će ovaj moj da provede ceo dan u školi bez jedne reči, hoće li ga deca ismevati .

Tako ojađen, idem polako uzbrdo i gledam oko sebe. I mislim se: jesmo li mi broj 67 ili 76, beše li ono 3. ulica, ili 3. avenija, vidim sada kako dalje hodam piše i 3.laan. Šta li je sad to? Sve mi ulice odjednom iste, samo se dobro sećam da kuća ima zelenu ogradu. Ali svaka druga kuća ima zelenu ogradu!

Prođe pola sata, prođe sat, ja još uvek lutam, ne mogu da nađem kuću. Hvata me panika. I onda počinje kiša, ne kiša nego pljusak, potop, grmljavina. Nikog sem mene na ulici.

Foto Gugl

Staju ljudi kolima da me povezu, ali ja ne mogu da se setim adrese, ne znam šta da im kažem, gde idem, totalno sam u panici, hoću li ja ikad naći kuću.

Lutao sam još jedno pola sata i prolazeći pored još jedne zelene ograde vidim moju dragu ispred vrata kako trese otirač. Valjda od vode. Ne verujem da sam joj se ikada tako obradovao, ni pre ni posle toga.

Stigao sam kući, promrmljao joj neko objašnjenje kako su u školi bili jako opširni i detaljni. Eto, i pokisao sam ali nije to ništa, sad ću ja u kupatilo da se istuširam toplom vodom i sve je u redu.

Odem pod tuš, pustim vruću vodu i isplačem se kao nikada u životu.

Branko, Johanesburg


Komentari9
2833d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tanja
Recimo da je ovo početak vašeg života u inostranstvu i da očekujemo nastavak. Pozdrav.
Ljilja K.
Ovo je opisan tek trenutak i ne znam može li se to nazvati pričom o životu u toj zemlji. Ali prepoznajem tu izbezumljenost ljudi koji su se tada upućivali u tu JAR. Moja drugarica, lekar po zanimanju, zaposlena u tada ICN Galenici, i njena sestra, takodje lekar, nezaposlena, odlučile su da odu u Johanesburg. Ako to ima veze, studirale i diplomirale u Moskvi. Sećam se da su ljudi masovno odlazili na tu destinaciju verujući u ne znam tačno šta. One su se vratile posle 10 dana. Nisam se usudila da pitam. Kad neko spakuje život u kofere i ode negde, a vrati se posle 10 dana, ne znam da li ima smisla postavljati pitanja. To je toliko teško i ne znam šta bi tu reči mogle da kažu. U razgovorima sa kolegama, pošto se vratila na posao, pomenula je da je toliko strašno da se ne može opisati. Grad u bodljikavim žicama, izbezumljeni crnci, agresivni belci i svuda osećanje nesigurnosti. To bi bilo u najkraćem. Bi danas repriza Ni na nebu, ni na zemlji. Sad bih baš mogla na tu temu, ali... bolje ne.
Anka
Pa šta nisu otišle u Moskvu?
Preporučujem 2
Ljilja K.
Tri pomenute destinacije ne bih razmatrala ni za turističku posetu. (Majami je posebna država u državi i on bi došao u obzir.) U Južnu Afriku bih rado otišla turistički, mogla da ostanem mesec dana. Ali živeti tamo... Zvučite kao da ste boravili neki duži period. Napišite nešto o tome. Ali ne o lepoti prirode, safarijima i sličnom, već o realnom životu i svakodnevici. Gledajući davno neki dokumentarac zaključila sam da su gospeli tokom nedeljnih misa u crkvama dovoljan razlog da se poseti ta zemlja. To što je probijalo kroz ekran nisam osetila ni u filmovima o Nju Orleansu. Dajte neke konkretne utiske i zapažanja. Dodajte svoju stranu priče. Kod destinacija poput Mauricijusa, Indonezije, Šri Lanke, i u tom nizu i Južne Afrike, najčešće se ispostavi da neobičnost okruženja ume da bude dovoljna. Priču o Mauricijusu autorka je završila sa: Tamo nema ništa. Ima samo okean. I to je sasvim dovoljno. U jednom delu Indonezije, na primer, ćute za Novu godinu. Lepo je znati takve stvari.
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora
Dragan Pik-lon
Neverovatno kako je svet mali.Istu ovu izgubljenost u vremenu i prostoru -kada se ne mozete orjentisani i kada neznate gde se nalazite,ja sam doziveo u rodjenoj zemlji u svom zavicaju.Kojeg sam bolje poznavao od svog dzepa.Nije bilo vinograda ni livade da nisam znao vlasnika.Do moje kuce na vrh brda se stize iz vise pravaca i ona se vidi iz velike udaljenosti.No ja sam prvi put dosao sa zapada autom.Stigoh u jesen(nocu)vecina seljaka iskrcila vinograde i na njihovo mesto posejali kukuruz.Valjda je to bilo isplativije.Lutao sam celu noc u krug,samo dva sela dalje od moga.Na kraju me je uhvatila panika i nista vise nisam mogao prepoznati.Nisam imao koga pitati.Mozda zato sto je perspektiva drugacija nego ona iz autobusa ili voza koji idu sigurnim linijama.Mozda zbog noci i kukuruza.Mali i zbog straha da mi je neko "ukrao" zavicaj,ja sam bio izgubljen do zore.Onda sam se setio i otisao pesice na prvo brdo.Shvatio sam-da se medju kukuruzima osecam strancem.Odrastao sam medju vinogradima.
Драган
Браво! Имењаче, пиши кратке приче.
Preporučujem 7
Бранислав Станојловић
Политичку коректност треба укинути! Само води у пропаст! Јужна Африка је била развијена, напредна земља. Сада је као и свака друга афричка беда и корупција.
Саша Микић
Политичка коректност је једно, а сасвим нешто друго је укидање власти белих колонизатора и израбљивање домородаца. Још једну ствар не смете заборавити, а која се тиче Африке. Земље - колоније су прављене према интересу колонизатора, а не према племенским поделама. Тако се дешавало да се направи држава у којој су припадници мањинског племена-народа привилеговани у односу на већинско, па је после стицања независности долазило до крвавих грађанских ратова. Све је то било по оној старој ''Завади, па владај'' које је и те како одговарало колонизаторима да са што мање својих снага држе у покорности целу државу. Многи мисле да су стицањем независности афрички народи стекли стварну независност, али мултинационални капитал је и даље био присутан свуда и он је највише крив за раст корупције и беде. Један вид колонијализма само је замењен другим видом. Овог пута много перфиднији и бескрупулознији.
Preporučujem 39

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja