sreda, 24.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Počast Karađorđevim ustanicima na Ivankovcu

subota, 18.08.2018. u 14:19
Фото Танјуг

ĆUPRIJA - U Spomen parku Ivankovac kod Ćuprije, na lokalitetu Šančevi, danas je održana državna ceremonija povodom 213. godišnjice Boja na Ivankovcu i prve pobede srpskih ustanika pod vođstvom vojvode Milenka Stojkovića i Karađorđa nad turskom carskom vojskom.

Ceremonija je počela intoniranjem državne himne, a lovorov venac ispred Vlade Srbije, na spomenik vojvodi Stojkoviću položio je državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Negoslav Stanković.

Venac je u ime Vojske Srbije položio pukovnik Jadranko Divjak, iz komande za obuku, a ispred opštine Ćuprija predsednik opštine Ninoslav Erić.

Vence su položile i delegacije SUBNOR-a i nevladinih organizacija koje neguju tradicije narodnooslobodilačkih ratova.

Ceremoniji obeležavanja Boja na Ivankovcu u Spomen parku Ivankovac prisustvovalo je nekoliko stotina građana Ćuprije i ovog dela Ćuprije, a simbolično je ispaljen i pucanj iz replike Karađorđevog topa.

Kulturno umetnički program izveli su članovi Udruženja za negovanje horske muzike „Margi” iz Ćuprije.

Pomen izginulim ustanicima, služili su sveštenici crkve u Ivankovcu.

Boj na Ivankovcu, koji se odigrao na današnji dan 1805. godine, po oceni istoričara, „predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda Karađorđevih ustanika, predvođenih Milenkom Stojkovićem, u čitavom razdoblju Prvog srpskog ustanka”.

„To je, istovremeno blistav primer taktički dobro osmišljne i ostvarene vojne operacije. Ostvarivši pobedu u znamenitom boju na Ivankovcu, srpski ustanici pružili su primer bezmerne hrabrosti i patriotizma koji je ostao utkan u kolektivnu svest nacije tokom čitava dva naredna stoleća”, zapisali su istoričari.(Tanjug)


Komentari5
cba5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar.Stanimirovic
Retko se setimo da je Milenko Stojković,vojvoda iz I srpskog ustanka,pohvatao zloglasne dahije,odvezao na Ada Kale i pustio ih "niz ladno Dunavo ". "Početak bune na dahije ".1809 .preuzeo komandu nad svim ustaničkim snagama od ranjenog Karadjordja , i pobedio u bitkama na Ivankovcu i Malajnici .1811 postavljen za našeg I POPEČITELJA INOSTRANIH DELA. /O Ovome bi valjalo da povede računa naš današnji ministar g. Dačić/. Posle propasti Ustanka, vojvoda Stojković je živeo u emigraciji,u Rusiji,na Krimu,gde je i umro 1831.u Bahči-saraju. /Možda se tamo sretao sa Puškinom ? Iz tog doba imamo još jednog I popečitelja-Dositeja Obradovića U poznim svojim godinama požurio je u vaskrslu Serbiu, osnovao Veliku školu i postao I popečitelj školstva i prosvete..Naša današnja Velika škola,landara bez imena i nikako da se ukotvi negde u našoj istoriji.
Zarko Savic
Vecna im slava i hvala!
Zorka Papadopolos
Prava je retkost da se pominju zasluge Milenka Stojkovica za uspehe u I srpskom ustanku. Verovatno zbog toga sto je kasnije usao u konflikt sa Karadjordjem i bio prisiljen da od njega bezi u Rusiju, kao uostalom svi Srbi koji su se kroz istoriju zamerili velikim silama i domacim uzurpatorima vlasti. Nema Milenka ni u Narodnom muzeju Srbije (a tamo ima svega i svacega ;), prosto nema ga nigde. On je svoje sinove, posle proglasenja nezavisnosti Srbije od Turaka poslao u Srbiju. Na putu su obojica ubijena, i nikad se nije saznalo ko su bili pocinitelji. Milenko je preminuo u Rusiji.
Stevan Jakovljević
Subnoru ovde nije mesto
сивошевић
Вечна слава јунацима!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja