nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:47
ŠTA I KOLIKO ČITAMO LETI

Stariji se vraćaju klasicima, mladi više vole „kakopedije”

Većina čitalačke populacije u vreme godišnjih odmora čita ono što ne stiže tokom ostatka godine
Autor: Marina Vulićevićsubota, 18.08.2018. u 22:00
(Фото И. Милутиновић)

Neki kažu da postoje dve vrste knjiga: knjiga koju je pisac napisao i knjiga koju čitalac poseduje. Za mene je podjednako zanimljiva osoba koja je knjigu posedovala – utešna je misao Žan-Kloda Karijera, dramaturga i scenariste Bunjuelovih filmova, koju je iskazao u razgovoru s Umbertom Ekom, a sve to u dijaloški oformljenom delu „Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga” (izdanje „Gradca”).

Zbog čega ovu Temu nedelje, posvećenu čitanju, započinjemo spominjanjem upravo ovog naslova? Zato što je dovoljno ironično pozitivan da nam da do znanja da ne treba da se plašimo za budućnost knjige i zbog toga što ova sentenca Žan-Kloda Karijera ukazuje počast ljudima koji osećaju strast prema posedovanju i čitanju knjiga. Oni jesu važni. Mogli bismo reći da je to najbrojnija, najdobronamernija i najzanimljivija populacija širom sveta. A ona se uvećava upravo tokom leta, zato što redak dar slobodnog vremena i letnjih odmora dopušta luksuz čitanja, putovanja na koje nas vode oči zagledane u stranice.

Uvreženo je mišljenje da se tokom leta čitaju knjige neopterećujućeg sadržaja, avanturistički ili krimi romani, ali pre će biti da i u ovom godišnjem dobu ljudi čitaju ono što i inače odgovara njihovom ukusu i senzibilitetu, i to više nego tokom radnog dela godine. Inače, već neko vreme kod nas vlada trend pozajmljivanja više nego kupovine knjiga, čitanja na osnovu preporuke, i to najviše prevedene beletristike u odnosu na domaće autore i publicistiku. Najviše ipak čitaju žene, a uopšte, više čitaju oni koji manje izlaze ili surfuju po internetu. Audio-knjige, koje su na zapadu trend i koje ljudi slušaju dok voze kola, ili dok ljuljaju malu decu, kod nas nisu u modi, ni leti, ni zimi... Slično važi i za čitanje preko različitih ekrana. Mi, u većini, ostajemo pri klasičnoj formi knjige.

 

Prema iskustvu urednice u „Samizdatu B92” Lidije Kusovac, naslovi ovog izdavača ne kupuju se više tokom letnjeg perioda.

– Ono što i sama praktikujem jeste da leti čitam knjige koje su mi ostale od prethodnog Sajma knjiga, kao i one koje su se nagomilale tokom godine, zbog toga što tada imam više vremena. Baš na odmor nosim zahtevnija izdanja, zato što u potpunosti mogu da im se posvetim. Jedne godine na moru sam pročitala Kortasarove „Školice”, što nije nimalo „lako štivo”. Slično se ponaša i većina ljudi koje poznajem – kaže Lidija Kusovac.

U izdavačkoj kući „Laguna” kažu da upravo njihova top-lista pokazuje omiljenost određenih izdanja, pa tako i sada, kao i tokom većeg dela godine, ubedljivo vodi roman „Čovek zvani Uve” Fredrika Bakmana. Za njim sledi njegova nova knjiga „Moja baka vam se izvinjava”, pored izdanja Jelene Bačić Alimpić, dr Neleta Karajlića i Vanje Bulića. Ako bi neko od njih u jednom trenutku i pretekao „Uvea”, ovaj bi ubrzo povratio svoju poziciju, zapažaju u „Laguni” povodom fenomena ove knjige.

Leto je i vreme kada dijaspora pohodi rodbinu u Srbiji, a onaj njen čitalački deo kupovinom stvara zalihe knjiga za određeni period. Tako je „Tanesijevo” izdanje srpskih narodnih pripovedaka, koje je Timoti Džon Bajford preveo na engleski jezik, rasprodato u jednoj novosadskoj knjižari. Izdavač kaže da su ga mahom kupovali naši ljudi koji imaju decu i unuke u Americi i Australiji, naslednike koji slabo govore srpski jezik, ali žele da budu upoznati sa svojom tradicijom na engleskom.

I prema iskustvu izdavačke kuće „Plato”, nesumnjivo je da se tokom leta, kada je vreme godišnjih odmora, više kupuju i čitaju knjige. Međutim, jesen i kraj godine, prema rečima urednice Nataše Anđelković, periodi su kada su čitalačke potrebe još intenzivnije.

– Premda postoji uvreženo mišljenje da se leti čita „laka književnost” i takozvani romani za plažu, prateći navike i interesovanja „Platoove” publike, mi smo primećivali da to ne mora biti sasvim tačno. Njihov odabir je i tokom letnjih meseci usmeren na literaturu koja ispunjava visoke umetničke domete i koja ostvaruje dijalog s izazovima savremenog života ili dodiruje njihove sopstvene probleme. Čitaoci koriste priliku da tokom leta, kada imaju više vremena, pročitaju za njih važne knjige poznatih pisaca poput Šlinka, Amanitija, Ernesta Sabata, Martina Ejmisa, ali su zainteresovani i za to da se upravo tada upuste u upoznavanje pisaca za koje su čuli, ali koje nisu imali prilike da čitaju, poput Benedikta Velsa, Normana Manee ili Katarine Bivald. Interesantno je da se publika leti interesuje i za vrlo ozbiljnu i nimalo relaksirajuću literaturu poput „Dana šestog” Rastka Petrovića ili pak „Žerminala” Emila Zole – ističe Nataša Anđelković.

U skladu s tim, naročito stariji i mlađi čitaoci leti više pohode i biblioteke. U Biblioteci grada Beograda kažu da su tokom leta takođe učestalije posete ženske populacije srednjih godina, kao i potražnja onoga što se kolokvijalno naziva „lakim štivom”. Pri tome, prednjači žanr ljubavnog romana, ali i biografije i memoara poznatih ličnosti, pa i putopisa domaćih i stranih autora o egzotičnim destinacijama.
– S druge strane, pripadnici nešto starije populacije oba pola (od 65 godina i više) veoma su agilni u letnjim mesecima. Njihove čitalačke potrebe najčešće su vezane za klasike koje su čitali u mladosti i koje žele ponovo da pročitaju, u čemu prednjače Dostojevski, Turgenjev, Garsija Markes... Kod pripadnika muške populacije primetna je sklonost ka istoriji, kako nacionalnoj, tako i svetskoj, sociologiji, filozofiji i politici – zapažanja su zaposlenih na pozajmnom odeljenju, koja govore i o tome da mladi takođe češće dolaze u biblioteku tokom letnjeg perioda jer su termini ispitnih rokova pomereni i produženi i pozajmljuju stručnu literaturu u skladu s profilima studija. Tada je svakako pojačana potražnja za građom u vezi s književnom kritikom, ogledima o jeziku i, uopšte, lingvistikom, esejima.

Slično Žan-Klod Karijeru, s početka naše priče, koji uživa u knjigama koje su posedovali vladari, i mi možemo da primetimo da nije isto čitati, na primer, neko tek kupljeno delo koje još miriše na štampariju (mada i u tome ima velike draži) i upustiti se u istraživanje pojedinosti izdanja pozajmljenog iz biblioteke. Knjiga iz biblioteke ima već dugi „staž”, podvučene redove i ispisane utiske čitalaca. U drugom slučaju, već smo u društvu, već vodimo dijalog s duhovnom porodicom čitalaca istog dela. A kako je tek doći u dodir s jednim od komplikovanih Džojsovih dela, baš onim nad kojim su se prethodno „preznojavali” Aleksandar Genis ili Džonatan Frenzen (a obojica tvrde da im je za čitanje Džojsa potreban svojevrsni napor). To bi pak naš trud učinilo nekako dražim, a čitalačku usamljenost– jer čitanje u nekom smislu i jeste stvar odvajanja od drugih – bogatijom. Ako bismo hteli da se ponašamo po onom Genisovom savetu da je knjigu najbolje čitati tamo gde je napisana, mogli bismo da obiđemo svet prema svom čitalačkom spisku.


Komentari5
f52c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Pričajte šta hoćete ali ništa neobično može zameniti papir.
Божидар
Хајде мало да се приупитамо шта су показала истраживања какво је меморисање оних који су прочитали једну исту књигу и оних који су прочитали ту исту књигу путем киндла или пдф? Што се тиче оних који читају киндл док ходају, смс док возе и раде остала тзв мултитаскиг ствари од њих се склањам за сада доста успешно.
Dusko Kljajic
Sta nam je preostalo .Moderna se bavi sama sa sobom.Da li cemo ici u post,post modernu ili cemo se vratiti razumnim klasicnim vrednostima...?Koliko vidim i cujem,na zapadu nista novo.
Miloš Petrović
Koliko vidite i čujete? Bolje da čitate...
Preporučujem 7
Огњен
Ја за читање најчешће користим киндл. Сви се жалимо како се уништава животна средина, а не радимо ништа на превенцији. Ово је мој начин.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja