sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 19.08.2018. u 22:00 Danijela Davidov-Kesar

Stari spisak, a nove bolesti

Već 12 godina lista profesionalnih oboljenja nije menjana, pa se u Institutu za medicinu rada u Beogradu dijagnostikuje samo pet do sedam slučajeva godišnje, a na Nemačkoj na hiljade
(Фото Драган Јевремовић)

Uprkos raznim najavama u poslednjih desetak godina, u Srbiji još nije usvojena nova lista profesionalnih bolesti, a nije sasvim jasno ko i kako može da utvrđuje postojanje ovih oboljenja. Na trenutnoj listi, koja nije menjana 12 godina, nalazi se 56 bolesti, a broj prijavljenih oboljenja radnika svake godine je sve manji. U neku ruku, mogu da se svrstaju u retke bolesti, jer se u Institutu za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović” u Beogradu profesionalno oboljenje dijagnostikuje u svega pet do sedam slučajeva.

Prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta, objašnjava da se na listu ne unose zanimanja, već bolesti i da ljudi različitih zanimanja mogu da imaju istu bolest.

– Treba inovirati postojeću listu bolesti, neke izbaciti, a nove ubaciti. Institut godišnje registruje poražavajuće malo bolesti. A trebalo bi da ih imamo na stotine, kao što smo beležili ranije. Nemačka, recimo, registruje godišnje na hiljade profesionalnih bolesti, a povreda na radu na desetine hiljada. A kod nas po brojkama ispada da je sve odlično i da smo najbolji na svetu – ističe dr Milovanović.

Andrijana Tomić, iz Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, kaže da je neophodno da se precizno definiše ko dijagnostikuje bolesti, a ko snosi troškove lečenja obolelih radnika. Dešava se i da radnik godinama radi na jednom radnom mestu, pa da pređe kod drugog poslodavca, a da se zatim utvrdi da ima neko oboljenje. U tom slučaju ne zna se u kojoj ga je firmi dobio.

– To je, na primer, slučaj sa vibrirajućom bolesti, ili oboljenjem belih prstiju, koje se dobija usled rada sa alatima kao što su motorna testera ili bušilica. Medicina rada je nedovoljno uključena, a zapravo bi lekari te specijalnosti trebalo da otkrivaju bolesti radnika i da prate njihovo stanje. Sada se te bolesti prijavljuju na više mesta i nemamo pravu sliku zbog rasutih podataka. U Evropskoj uniji postoji mogućnost kompenzacije obolelim radnicima, a tu je i osiguranje od profesionalnih bolesti i povreda – naglašava Tomićeva.

Naša sagovornica upozorava da po srpskoj nerealnoj statistici ispada da ovde niko ne pati od profesionalnih oboljenja, pa tako druge države imaju 70 puta više obolelih od nas.

– Prema podacima Evropske komisije, na 100.000 zaposlenih pojavi se 37 slučajeva sa dijagnozom profesionalne bolesti. A u Srbiji ispada da sve savršeno radimo. Kod nas radnici i ne znaju za profesionalna oboljenja. Veoma je važno, recimo, pratiti zdravstveno stanje ljudi koji rade na zavarivanju, onih koji su izloženi opasnim hemikalijama ili pesticidima, što se uopšte ne radi – dodaje Tomićeva.

Stručnjaci smatraju da opada dijagnostikovanje bolesti za koje je odgovaran posao zbog nedostatka dobrog registra i lekara iz ove oblasti koji mogu dobro da ih prepoznaju, ali ni poslodavci često nemaju naviku da zaposlene šalju na redovne sistematske preglede. Vlasnici firmi po zakonu treba da omoguće bezbedno radno mesto za radnika, da ga upozore na potencijalne opasnosti i da prijavljuju inspekciji svaki slučaj profesionalne bolesti. U praksi to nije baš često. Uz to, na zastareloj listi nema mnogih bolesti koje vuku sa sobom moderne profesije, jer se sada masovno po ceo dan radi za računarom, a neka zanimanja odumiru. Na naše pitanje da li bi na novu listu trebalo da se stavi i menadžerska bolest, jer je sve više ljudi pod stresom na poslu, dr Milovanović odgovara da je to „klizav” teren i da se ne zna kako može da se razgraniči količina profesionalnih stresova od privatnih. Nije sasvim jasno ni zašto bi se priznao profesionalni infarkt srca ako u njegovom nastanku udela ima i privatni stres.

– Neka zanimanja odumiru. To je slučaj, na primer, sa stakloduvačima, koji su malobrojni. Sve je manje radnika u tekstilnoj industriji, više nema velikih pamučnih i vunarskih kombinata, pa ni bolesti disajnih puteva i oboljenja kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća. I rudara je sve manje, a samim tim i rydarskih bolesti. To ne znači da njihove bolesti treba da se skinu sa liste profesionalnih, već je neophodno da se ažuriraju zanimanja i da se povede više računa o adekvatnijem i znalačkijem priznavanju, ali i prepoznavanju bolesti – smatra dr Milovanović i kaže da su u ovo doba godine najugroženiji građevinski radnici i poljoprivrednici.

Prilikom poslednje izmene liste bolesti sa spiska je izbačen miokarditis prouzrokovan koksaki virusom, jer je utvrđeno da ta bolest može da se dobije i u kafiću, restoranu, prevozu, a ne samo na poslu. S druge strane, uvršćena je tuberkuloza, jer postoji rizik obolevanja zdravstvenih radnika koji rade na odeljenjima gde se bolesnici leče od ove bolesti.

– Nada leži u usaglašavanju propisa sa EU. Možda će jedno od pristupnih poglavlja usloviti državu da se i ovim pozabavi. A do tada država treba da preuzme inicijativu za inovaciju liste profesionalnih bolesti i njeno usklađivanje sa stanjem u državi i sa ostalim sličnim i srodnim listama – dodaje dr Milovanović.

U profesionalne bolesti spadaju i rak izazvan kancerogenim materijama na radnom mestu, alergijski dermatitisi, bronhijalna astma…

Čeka se stručna analiza

Imajući u vidu neophodnost usklađivanja sa međunarodnim standardima i propisima u ovoj oblasti, nova lista profesionalnih bolesti utvrdiće se pošto se obavi stručna analiza i revizija postojeće liste profesionalnih bolesti, kažu za „Politiku” u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.

– Prema tome, pošto je odredbama propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrđuju ministar nadležan za penzijsko i invalidsko osiguranje i ministar nadležan za poslove zdravlja, predstoji rad stručnih službi dva ministarstva na ovom problemu – ističu u pomenutom ministarstvu.

Niko nije otišao u invalidsku penziju

Na pitanje „Politike” koliko je ljudi otišlo u invalidsku penziju zbog posledica profesionalnih bolesti u 2017. godini, u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju – niko.

– Nijednom osiguraniku nije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno nije ostvario pravo na invalidsku penziju samo zbog profesionalnog oboljenja. To znači da profesionalno oboljenje ni kod jednog osiguranika nije bilo većinski uzrok potpunog gubitka radne sposobnosti, ali je u nekim slučajevima pravo na invalidsku penziju ostvareno jer su uz profesionalno oboljenje utvrđene i neke druge povrede ili bolesti – kažu u Fondu PIO.

Komеntari3
41a40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Elena
7 dana sam lezala na medicini rada,par llekara je odradilo svoj posao kako treba,a ovi ostali niti hoce,niti imaju pojma.Samo pisu,piskaraju,mlate nesto bezveze.Ispadoh najzdravija zena,po njihovom,radili su mi testove na nesto na sta se nisam ni zalila,a ono sto je trebalo da se stvarno ispita,oni su me otkacili. Pohvalila bih ginekologa,psihijatra i orl,koji profesionalno rade svoj posao,a oftamolog,jedna nadmena g-dja je njagora,a njen nalaz mi je bio potreban. Bila sam prinudjena da napustim posao,jer nisam mogla da ispunim uslove na poslu,a nisam imala papir kojim bi mi olaksali ,da me posle 20 god.rada me ne stavljaju u kos sa pocetnicima,po svakom pitanju...
Ema
E kad ste anulirali medicini rada i sveli je na opstu praksu to van se desava. Pa ko da dijagnostikuje profesionalne bolesti?
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Шта сте бре људи навалили, њима то још нетреба, сетиће се кад им устреба.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja