četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:21

S lobistima samo javno

Vlada Srbije je prihvatila predlog zakona o lobiranju koji bi do kraja godine trebalo da stupi na snagu i obaveže, recimo, svakog funkcionera da izvesti Agenciju za borbu protiv korupcije o kontaktu s lobistom
Autor: Branislav Radivojšanedelja, 19.08.2018. u 22:00
(Илустрација Д. Стојановић)

Neki zakonski projekti godinama čekaju na usvajanje, ali zakon o lobiranju očigledno je dospeo na brži kolosek. Vlada Srbije je prošle nedelje usvojila predlog ovog pravnog akta koji će na jesen biti upućen skupštini, pa je obećanje od pre nekoliko meseci o njegovom usvajanju do kraja 2018. godine – više nego realno.

Za neke je ova brzina neočekivana, a za neke je i samo donošenje zakona („koji legalizuje korupciju”) problematično, ali zakonodavac očigledno ima u vidu preporuke Saveta Evrope i drugih evropskih institucija da pomenuti propis treba, u stvari, da doprinese suzbijanju korupcije. Jer funkcioneri će, u skladu sa zakonom, morati da prijave Agenciji za borbu protiv korupcije svaki kontakt sa lobistom, a lobisti će morati da se registruju u agenciji koja će imati njihov spisak. Agencija će doneti i kodeks lobiranja, što znači da je cilj donošenja ovog zakona da uticaj na nosioce javnih funkcija bude vidljiv i omeđen određenim pravilima, za razliku od dosadašnjeg lobiranja, koje postoji, ali se obavlja po nepisanim pravilima.

Predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković zato ističe da je samo donošenje zakona značajna činjenica za lobiste i lobiranje, mada ostaje dilema da li će Agencija za borbu protiv korupcije moći da preuzme toliki deo obaveza u vezi sa vođenjem registra lobista, njihovom edukacijom, popisom kontakata lobiranih i lobista.

– Društvo lobista Srbije smatra da predlog zakona nepotrebno deli lobiste na registrovane i neregistrovane. Neregistrovani će moći da se bave lobiranjem iako svoju aktivnost ne moraju da prijave, dok će registrovani lobisti morati da se registruju, edukuju i podnose odgovarajuće izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije.

Na primedbu da će neregistrovani lobisti, prema tekstu zakona, delovati samo kao predstavnici svojih udruženja ili privrednih društava, a registrovani će moći da zastupaju bilo koju organizaciju, Nenad Vuković odgovara da će neregistrovani moći da zastupaju veoma široko shvaćena privredna društva, što znači da će i oni, faktički, delovati kao registrovani lobisti, ali bez obaveze prijavljivanja i sastavljanja izveštaja. Jedini pisani trag o kontaktu nosioca javne funkcije i neregistrovanog lobiste biće, tako, samo obavezni izveštaj funkcionera o svakom njegovom razgovoru sa (neregistrovanim ili registrovanim) lobistom.

I advokat dr Duško Krsmanović, koji je doktorirao na temi lobiranja, ukazuje na ovu razliku u zakonskom tretmanu registrovanih i neregistrovanih lobista, ali ističe i da je ona potrebna da bi Agencija za borbu protiv korupcije uopšte mogla da se bavi ovim poslovima. Jer, kada bi svaki neregistrovani lobista, kao i registrovani, imao obavezu da svaku svoju aktivnost prijavljuje Agenciji za borbu protiv korupcije, pretpostavlja se da rad agencije u tim uslovima ne bi bio moguć.

Krsmanović smatra da lobisti ne bi trebalo da imaju visoku stručnu spremu, kao što je navedeno u predlogu zakona, jer će to, kaže, stvoriti poteškoće u zastupanju pojedinih profesija i delatnosti.

Pitanje je i kako će u praksi biti prihvaćena obaveza svakog funkcionera da u roku od 15 dana izvesti Agenciju za borbu protiv korupcije o kontaktu sa lobistom. Funkcioneri institucija za koje se pretpostavlja da mogu biti pod velikim naletom lobista (Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine...) verovatno će teško uspevati da sastave sve te izveštaje, a pogotovo se nameće pitanje kako će lobirano lice odgovoriti na zakonsku obavezu da lobisti u „blagovremenom roku” pruži podatke „u vezi sa predmetom lobiranja”.

Ovakva rešenja upozoravaju na to da bi zakon mogao da bude „mrtvo slovo na papiru”, na šta upozorava Krsmanović pominjući takva mađarska, crnogorska i makedonska iskustva. U ovim državama pomenuti propis je doživeo fijasko, ali se, s druge strane, u Sloveniji „solidno primenjuje”.

Da li Nenad Vuković očekuje da će u Srbiji posle donošenja zakona biti registrovan veliki broj lobista? Kaže da ih je u Sloveniji osamdesetak, ali da je u Crnoj Gori registrovan samo jedan. Nadam se da će ih kod nas biti onoliko koliko nam je potrebno, i na ekonomskom i na političkom planu, kaže Vuković, dok Duško Krsmanović naglašava da je zakon o lobiranju, po pravilu, samo nadgradnja čitavom sistemu propisa od značaja za borbu protiv korupcije. Ako osnovni zakoni iz ove oblasti ne funkcionišu, onda to teško možemo očekivati od zakona o lobiranju kao leks specijalisa u oblasti borbe protiv korupcije, rekao nam je Krsmanović.


Komentari2
bb628
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Trias politica odnosno podela vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku je u stvari bazirana na demokratskom principu ''legitimacije'' institucija koje se smatraju nuznim za demokrtsko uredjenje drustva. Istitucije pak ne mogu da delaju nego to mogu samo fizicka lica. To ce reci da fizicka lica delaju za i u ime institucija. Zbog toga su ''cheks '' (konrola) predstavnika institucija nuzni. Lobiranje je ocevidno protivno demokratskom donosenju odluka posto nema drustvenu legitimaciju. Nase ''koj si koga ima'' je dobar opis lobija. Americki kongres je ilustracija korumpiranosti institucije koja se racuna u najvaznije u drzavi. Da se korupcija moze iskoreniti administracijom poput privredne komore je slicno ''samovaranju''. Po kaznenom pravu se isto tako vodi evidencija osudjenih dok jos niko nije ustanovio smanjivanje krivicnih dela zbog te evidencije.
Beogradjanin
Pricas gluposti. Kad imate način da se legalno založite za svoje interese kod donosioca odluka to vam je i efikasnije, i trajnije i jeftinije nego da to radite korupcijom. Gde lobiranje počinje tu korupcija prestaje.
Preporučujem 25

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja