sreda, 24.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 20.08.2018. u 12:30 Dejan Aleksić
SERIJAL „POLITIKE”: BRANKOV MOST

Njime su prelazili bratstvo i jedinstvo

Prvobitna ćuprija na stubovima čiji izgled potpisuje Nikolaj Krasnov izgrađena 1934. godine
(Фотодокументација „Политике”)

Centralni deo glavnog grada danas krasi šest drumskih mostova, ali do pre 84 godine Beograd nije imao nijedan takav. U glavnom gradu srpske monarhije krajem 19. veka profunkcionisali su železnički saobraćaj i javni prevoz, ali drumski most prestonica je dobila tek u doba jugoslovenske kraljevine, tačno pola veka posle izgradnje beogradskog železničkog mosta. Saobraćajnica koja je premostila Savu 16. decembra 1934. godine bio je viseći, lančani Most kralja Aleksandra na čijim stubovima je posle Drugog svetskog rata nikao Most bratstva i jedinstva, danas poznatiji kao Brankov.

Ideja o podizanju drumskog mosta između starog jezgra grada i Zemuna postojala je i ranije, ali tek 1930. ispunjeni su svi preduslovi za početak gradnje koja je krenula polovinom te godine. Bilo je predviđeno da most nikne kod pristaništa pa je zbog nesmetanog prolaza brodova Sava morala da se premosti otvorom od oko 250 metara, a da visina plovnog gabarita ispod mosta bude 12 metara. U podizanju mosta učestvovalo je više inženjera, arhitekata i firmi.

Most je dobio pilone sa vizantijskim i romaničkim oblicima, a autorski pečat ostavio je čuveni ruski arhitekta Nikolaj Krasnov. Francuski „Batinjol” bio je zadužen za gradnju pilona i prilaza mostu, a nemačka firma iz Oberhauzena za modernu čeličnu konstrukciju. Most je dobio i dekorativne kule sa osmatračnicama.

Radovi na mostu sa užadima koja su držala celu konstrukciju, kao i na pristupnim saobraćajnicama trajali su oko četiri godine. Pre uspostavljanja redovnog saobraćaja, preko mosta je nekoliko puta u kasu prešlo 700 konja sa konjanicima kraljeve vojske, a onda i desetak cisterni.

Most za pešake, tramvaje i drumska vozila, dug oko pola kilometra, svečano je otvorio knez namesnik Pavle Karađorđević, a nazvan je po kralju Aleksandru, koji je te jeseni ubijen u atentatu u Marseju.

Stari Beograd i Zemun tramvajski je preko ovog mosta povezala linija 14 od Terazija do zemunskog „Centrala”. Četiri godine posle gradnje mosta, koji je u narodu nazivan i Zemunski, nedaleko od njega nikao je i prvi moderni beogradski sajam.

Razvoj grada i sadržaja oko nove saobraćajnice prekinuo je rat. Posle nepunih sedam godina od puštanja mosta u saobraćaj, u prvim danima aprilskog rata 1941. velelepna konstrukcija završila je u Savi. Most kralja Aleksandra srušila je naša vojska da bi usporila prodor nacista.

Kada su okupacija i rat okončani bilo je jasno da most na tom delu Save treba obnoviti. Ali, umesto da u život vrate konstrukciju predratnog mosta, koji je uz Most na Adi verovatno jedan od dva najlepša koje je Beograd ikada imao, odlučeno je da nju zameni znatno svedenija konstrukcija. Polovinom pedesetih na ostacima starih stubova uzdigao se Most bratstva i jedinstva, preko koga je uspostavljen trolejbuski saobraćaj. Beograđane su polovinom 20. veka preko mosta prevozili naslednik predratnog tramvaja, trolejbus 14, kao i trolejbusi 15 i 16. Trolejbusi preko reke i mosta su ukinuti 1973, a njihove trase su nasledili autobusi (današnji 84, 15 i 16).

Most koji danas prelazimo ipak nije onaj preko koga su išli trolejbusi. Današnji izgled dobio je 1979. kada je izgrađena dodatna paralelna konstrukcija – svojevrsni „blizanac”. Tako poslednjih decenija most koji znamo kao Brankov, pošto naziv Most bratstva i jedinstva u narodu nije ni zaživeo, čine dve zasebne konstrukcije.

Ovaj most danas je uz „Gazelu” jedna od dve najprometnije drumske saobraćajnice preko beogradskih reka. Preko njega prođe hiljade vozača koji su svakodnevno upućeni na poslovno srce grada Novi Beograd, na Zemun, kao i na stari deo grada u kome je koncentrisana državna administracija. Koliko je značajan u životu Beograda svedoči i podatak da se on nalazi na trasi dvadesetak linija javnog prevoza.

Poslednjih godina je u žižu javnosti dolazio zbog propale pešačko-biciklističke staze. Ona je tek nedavno, posle nekoliko godina otkako je zatvorena, sređena.

Najveća nedoumica u vezi sa ovim mostom danas je, čini se, zvaničan naziv. Većina Beograđana bi verovatno kao iz topa rekla Brankov most, ali prevarila bi se. Zvaničan naziv trenutno je – Most preko reke Save u nastavku Brankove ulice.

Komеntari2
b12fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@milos
Nije Brankov zbog Branka Ćopića koji je skočio sa njega, ime je most dobio davno pre toga po arhitekti.
Милош Лазић
За већину Београђана то је од изградње Нови мост, ваљда због железничког који се у градском земљопису и данас назива - Стари мост. Званичан назив Мост братства и јединства међу житељима престонице никада није заживео, као што многи избегавају спомињање Бранковог моста јер је с њега велики српски писац Бранко Ћопић скочио у вечност. Поводом тога, баш ме занима ко "кумује" београдским мостовима?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja