nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:28
FENOMENI

Korzo samo u sećanju

sreda, 22.08.2018. u 08:15
(Фото Н. Неговановић)

Glavne varoške, seoske ulice, trgovi i ćoškovi po kojima su se šetale porodice, zagledali momci i devojke, razmenjivale vesti danas su zamenili šoping molovi i objave na onlajn društvenim mrežama

I mi ga jedva pamtimo, ali smo kćerki objasnili šta je korzo, nedavno je napisala na Fejsbuk profilu jedna mama u četrdesetim godinama ispod porodičnog selfi portreta. Nasmejani – ona, suprug i kćerka, mlađa tinejdžerka, pozirali su na glavnoj gradskoj štrafti, okruženi klupama, drvoredom, bez saobraćaja, u predvečerje u jednom srpskom gradu, a moglo je biti u bilo kojem.

Ubrzo su počeli da pljušte lajkovi i komentari ne samo od prijatelja rasutih po svetu, već i onih udaljenih u tom trenutku nekoliko stotina metara od njih. Svi su delili virtuelne komplimente fotografiji skladne porodice i pohvalu maloj lekciji iz istorije o jednom urbanom fenomenu.

Zaista, da li danas postoji korzo? Kada ste se poslednji put doterali, namirisali, pa lagano, pod ruku sa partnerom, decom ili prijateljima rešili da nekoliko sati dokolice potrošite šetajući? Ili ste brzo otrčali do obližnjeg tržnog centra da tamo provedete slobodno vreme jer aktuelna su letnja sniženja…

Sa prijateljima se mesecima dogovarate da se nađete, ispričate uz kafu – gde drugo nego u novom lokalu na poslednjem spratu novog carstva kupovine i dokoličarenja. Budite iskreni, pa priznajte da ste informaciju o kolegi, daljem rođaku saznali ne na korzou, već dobili kao es-em-es ili u inboksu.

Milkica Popović, muzejski savetnik-istoričar Muzeja Vojvodine u Novom Sadu kaže za „Magazin” da korzoi postoje i danas, ali prilagođeni novim istorijskim prilikama, društvenom statusu i generacijskoj pripadnosti. Pojašnjavajući, vraća nas u prošlost, u drugu polovinu 19. veka.

– To je period ekonomskog snaženja građanstva, jačanja svesti koja se, pre svega, ispoljavala u načinu razmišljanja i stilu života. Privredni razvoj i industrijalizacija uslovili su kulturno i duhovno uzdizanje trgovaca, preduzetnika, advokata, lekara, profesora, učitelja, bogatih zanatlija. Uspostavljeni su građanski sistem vrednosti, građanski stil života i ponašanja. Evropeizacija gradova, njihovo prostorno planiranje uticalo je na promenu svakodnevnih navika i organizovanje slobodnog vremena – kaže naša sagovornica i podvlači da su korzoi postali deo svakodnevice tek nakon Drugog svetskog rata.

Kad se nije radilo, vreme se najviše trošilo u šetnji glavnim gradskim ulicama i promenadama. Popularnost i ulogu šetališta između dva svetska rata nasledili su korzoi koji su postali središta gradskog života. Vremenom su se bogatili novim sadržajima, recimo kioscima sa novinama, razglednicama, čestitkama, slatkišima i raznim osveženjima. Kasnije su se pojavili i brzi fotografi...

U tom periodu korzoi nisu bili popularni samo u mestu stanovanja. Građanstvo je na isti način, bez Jutjuba, televizijskih rijaliti programa, pametnih telefona, trošilo slobodno vreme kada je putovalo u druga mesta, banje. Sve je bilo podređeno udobnosti i zdravom životu. Vreme se provodilo u razgovoru sa porodicom, prijateljima.

Naša sagovornica ističe da se danas dokolica drugačije definiše – to je sada veoma individualni izbor i posebna tema za razmišljanje svakog od nas.

– Danas su se korzoi zadržali u većini gradova u Srbiji, ali u izmenjenom, savremenom obliku. Okupljamo se kada imamo slobodno vreme uz reku, na trgovima, u određenim ulicama sa malim kafeima, u parkovima, u ugostiteljskim objektima. Na neki način svi oni predstavljaju savremeni korzo – smatra Milkica Popović.

Njeno uverenje je da virtuelna komunikacija neće potpuno istisnuti ovakav vid druženja.

– Poslednjih decenija životni stil se menjao, postao je brži. Sve nove informacione tehnologije i društvene mreže ne mogu da zamene verbalnu komunikaciju. To je tema za sociologe, antropologe, psihologe, a tek sa protokom vremena postaće tema za istoričare u budućnosti koji će se baviti istorijom slobodnog vremena i svakodnevnog života – kaže naša sagovornica.

Poreklo reči

Reč korzo je nastala od italijanske reči „korso” čije je prvobitno značenje bilo trk, trčanje, tok, ulično šetalište. U našem jeziku koristio se glagol „korzirati se” što je značilo šetati se, kretati se bez cilja.

Stara gradska ulica u muzeju

Kako mladima dočarati nekadašnji ritam jednog grada? Može li se kroz muzejsku postavku oživeti atmosfera sa ulica naših gradova iz minulih vremena? U Muzeju Vojvodine u Novom Sadu može da se „šeta” Starom gradskom ulicom, s kraja 19. i početka 20. veka. Posetioci gledaju izloge poznatog dvorskog novosadskog fotografa Jozefa Singera, trgovinu porcelana, manufakturnu radionicu igračaka „Homa Wambah” iz današnjeg Zrenjanina, izlog modiskinje iz Zemuna, šnajderske radionice. Na samom kraju ulice je kompletan mobilijar apoteke iz Odžaka. Pod nogama je kaldrma. O atmosferi svedoče fotografije i razglednice...


Komentari0
0d5eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja