četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33
PRIČA O IRSKOM VUČJEM HRTU

Aristokratske šape

Autor: Dragoljub Stevanovićsreda, 22.08.2018. u 13:15
Брукс и Дени у серији "Немањићи" (Фото из личне архиве)
Брукс и Дени у Кошутњаку (Фото из личне архиве)

Nekada su lovili i čuvali vlastelu i plemiće, a danas su kućni ljubimci, psi za izložbe, pa i poneku televizijsku ulogu. Tako su se i hrtovi Ane Botić iz Beograda pojavili u seriji o Nemanjićima i odlično položili zadatak – na vizantijskom dvoru

U rano jutro na Košutnjaku, dok je još sveže, stazom prolaze bišoni, pudlice, labradori, i dva gorostasa – Deni i Bruks. Ženke retke pasmine, irskog vučjeg hrta, mirne i plemenite, dostojanstveno se kreću između klupa i stabala širokih krošnji. Otmenost im je urođena, pasmina je gajena na dvorovima i među aristokratijom u davna vremena, ali možda je, u slučaju naših, srpskih „irkinja” držanje pomalo i plod televizijske slave. Ko je gledao seriju o dinastiji Nemanjića mogao ih je zapaziti u više scena, između ostalih i na vizantijskom dvoru, stajale su blizu cara Istočnog rimskog carstva Manuila Komnina.

Smatra se, naime, da su ovi hrtovi živeli i na dvorovima Nemanjića jer su se brzo širili po evropskim dvorovima kao poklon jedne dinastije drugoj. Pominju se i u čuvenoj epskoj narodnoj pesmi Banović Strahinja: usred ljute borbe sa Vlah Alijom, Strahinja je u odsudnom trenutku u pomoć pozvao svoga hrta karamana da ga spasi od „verne ljube” koja je, zavedena od Turčina, umalo došla glave svom mužu.

Snimanjima je prisustvovala i njihova vlasnica Ana Botić iz Beograda, verujući da će starija Deni umeti bez problema da odradi postavljene zadatke, ali se malo plašila reakcija Bruks, priznaje, koja je tada bila još mlada, a oko nje mnogo ljudi, kamera i reflektora. Međutim, ispalo je dobro, bez greške.

Dok priča o ovoj pasmini – a svega je pet takvih pasa u Srbiji – Ani zasuze oči, ali ne zbog televizije, već zato što još ne može da zaboravi svoju prvu ljubimicu koja je zbog urođene mane uginula sa devet meseci. Utehu je pronašla u Deni koju je kupila kao štene u Slovačkoj pre četiri godine, a onda, pre dva leta, i Bruks u Hrvatskoj.

Irski vučji hrt je najviša pasmina, oko 85 santimetara u grebenu, ali život sa njima nije težak, čak i ako ih gajite u stanu. Ne treba im mnogo vremena da se prošetaju i istrče, imaju divan temperament i svojom urođenom mirnoćom i dostojanstvom pozitivno utiču na vlasnike.

– One mi pomažu da se odmorim od svih stresova, naročito Deni. Bruks je još mlada i voli da se poigrava i da istražuje okolinu – kaže Ana, koja ima još jednu veliku ljubav, konje, i priznaje da je pravo uživanje kad je na konju a prate je hrtovi.

Seća se da je kao mala videla u enciklopediji irskog vučjeg hrta i odmah pomislila da će jednoga dana nabaviti sebi baš tu rasu.

– Imala sam prvo belgijskog ovčara koga sam dobila na poklon, onda sam zavolela i konje i odlazila na jahanje na hipodrom, a sada idem u Lipovicu kod kume na jahanje i obavezno povedem i pse da me prate – priča Ana.

Ona ističe da je hrt pas slobodnog duha, kod njih dresura ne pomaže da bi vas slušali, samo ljubav.

– Ako ih volite, oni će vam vratiti stostruko, a ja ih zaista mnogo volim, ispunila sam svoj san iz detinjstva – kaže Ana Tomić.

Slušajući je pomislimo da ne treba tako mnogo da bismo se i danas na trenutke osećali kao aristokratija: iako nemamo dvorove, tu su psi, a konji se mogu i iznajmiti na sat vremena.

Četvoronožna počasna garda

Još od antičkih vremena, ali i u srednjem veku, hrtove su obožavali kraljevi i plemići. Samo u staroj Irskoj bilo je pre 2.000 godina 150 manjih kraljevstva i u svakom su bili i irski hrtovi kao čuvari, lovci, ali i „ratnici.” Pored glavnog zadatka da love vukove u bitkama su skakali na konje i izbacivali protivničke vojnike iz sedla, pa se ta tradicija poštuje i dan-danas – irski vučji hrtovi deo su počasne kraljevske garde u Irskoj.

„Plemeniti” i „narodni“

Kinološki stručnjaci dele pse na aristokratske i narodne. Ovčari su pomagali seljaku da sačuva posed i ovce, a bogataši su išli u lov sa hrtovima i lovačkim psima te su ovi drugi dobili epitet aristokratskih. U srednjem veku nastala je još jedna vrsta – pasa za pratnju i razonodu, a to su oni psići koji su u hladnim dvorskim odajama sedeli damama u krilu i tako ih grejali: bišoni, pudlice, kavaliri. O vezi aristokratije, lova i četvoronožnih prijatelja u prošlosti možda najbolje svedoče prizori na slikama nemačkih i flamanskih slikara 17. i 18. veka. Čopor pasa, uz trube, crvene mundire, besne konje i oružje na gotovs sastavni su deo scena lova na njima.

Odan i graciozan

Irski vučji hrt je krupan pas oštre dlake, vekovima je korišćen za lov na vukove, ali je ta stara irska rasa nestala kada i vukovi u ovoj zemlji. Uzgajivači su vremenom malo izmenili ovu rasu ukrštajući je sa škotskim hrtom i nemačkom dogom. Izuzetno snažan i veoma hrabar, irski vučji hrt nije samo lovački pas (u mnogim zemljama lov hrtovima je inače zabranjen), već može biti i dobar čuvar, ali ljudi koji ga obučavaju moraju obratiti pažnju jer može postati veoma opasan. Irski vučji hrt je odan svom gospodaru i veoma je poslušan i domišljat. Snažno je građen i kreće se graciozno, lako i živahno.

Najmirniji engleski hrt

Hrtovi kao posebna rasa postoje još od 4.500 godina pre nove ere, a verovatno su se njihovi preci razvili u oblasti današnje Etiopije i odatle se raširili ka severu Afrike, pa onda prema Aziji i Evropi. Usput je došlo do mešanja sa lokalnim psima i tako su nastale današnje rase hrtova, svaka izuzetno prilagođena sredini u kojoj je nastala. Oni su jedna od retkih rasa koja bi u potpunosti mogla da se stara sama o sebi, slobodna u prirodi i da preživi bez pomoći čoveka. Iz severnog dela Afrike potiču azavak i slugi, iz Azije saluki i avganistanski hrt, od Afrike ka severu Evrope do Velike Britanije nailazimo na rase hrtova koje su nešto blažeg, mirnijeg temperamenta. Ako je irski hrt najviši, engleski mali i veliki, kao i škotski jelenski hrt od svih ove pasmine su najmirniji.


Komentari0
067ce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja