nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Otvoren 16. Međunarodni kongres slavista

U narednih sedam dana u Beogradu na naučnom skupu svojim referatima i na okruglim stolovima o slovenskoj kulturi učestvuje više od 1.000 naučnika iz 43 zemlje celog sveta
Autor: G. Aničićponedeljak, 20.08.2018. u 18:41
Са свечаног отварања конгреса слависта (Фото Бета)

Himnom Republike Srbije „Bože pravde”, koju je otpevao Hor „Obilić” AKUD „Branko Krsmanović” u prepunoj Sali heroja Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, otvoren je 16. Međunarodni kongres slavista u Beogradu.

Učesnike ovog skupa je najpre pozdravio i poželeo im dobrodošlicu Boško Suvajdžić, predsednik Međunarodnog komiteta slavista, rekavši da Beograd potvrđuje svoju misiju da bude most koji spaja slaviste i slovenske zemlje.

Naglasio je da je kongres posvećen „patrijarhu” srpske lingvistike Aleksandru Beliću. Suvajdžić je izrazio nadu da će na Studentskom trgu biti podignut spomenik „Srpskom rječniku” Vuka Karadžića: „To je knjiga nad knjigama, knjiga pamtivek”, dodao je.

Ministar kulture i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević je u svom obraćanju zahvalio učesnicima, rekavši da je kongres veliki događaj za slavistiku, Srbiju i Beograd. Napomenuo je da je slovenski svet iznedrio riznicu neverovatnih priča i mitova, a kasnije jednu od najvažnijih književnosti koju je svet video. „Slovenska kultura je primala uticaje, ali je te uticaje i vraćala”, rekao je ministar Vukosavljević.

Pozdravljajući učesnike, ministar prosvete, nauke i tehnološkog obrazovanja Mladen Šarčević je rekao da je ovaj skup od nemerljivog kulturnog značaja. „Ovaj skup je prilika da svi zajedno pošaljemo poruku o značaju slavistike, afirmišući njene najvažnije oblasti i razmenu ideja, znanja i učvršćivanje prijateljstva”, rekao je ministar Šarčević.

Predsednik SANU Vladimir Kostić je rekao da naši slovenski jezici predstavljaju poslednji ključ za šifru čije bi nam rešenje pomoglo da prepoznamo davne bliskosti. „Dopavši u 21. vek, čoveka sve više razjeda univerzalni đavo ravnodušnosti, proistekao iz neznanja i međusobnog nepoznavanja”, podvukao je akademik Kostić.

Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda, rekao je da je ovo prilika da se veze među Slovenima prodube i učvrste i napomenuo da Beograd bez srpskog jezika i ćirilice nije grad i da zato treba da ga negujemo i gradimo. „S druge strane, ponosni smo što se na našim ulicama čuju različiti svetski jezici”, naglasio je Mladenović.

Kongres slavista se održava od 20. do 27. avgusta pod visokim pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, pokroviteljstvom Grada Beograda, u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista, Saveza srpskih slavističkih društava, Međunarodnog slavističkog centra i Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na ovom naučnom skupu učestvuje više od 1.000 naučnika iz 43 zemlje celog sveta.

Posebna pažnja na kongresu biće posvećena međukulturalnim i međuliterarnim vezama slovenskih jezika, književnosti i kultura, digitalizaciji i modernizaciji. Programom kongresa su u narednih sedam dana predviđeni referati, okrugli stolovi, tematski blokovi i teme iz frazeologije, lingvistike, leksikografije, književnosti i folklora.

U popodnevnim satima je u vezi s kongresom u auli Filološkog fakulteta otvorena izložba „Slavistika u emigraciji”, a sinoć u Biblioteci grada Beograda izložba „Slavističke publikacije” i u Galeriji nauke i tehnike SANU izložba „Srpska leksikografija od Vuka do danas”.


Komentari7
dbbb5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Osman Delić
Iako danas postoje neki super-umni "teoretičari" koji bi opovrgli naše zajedničko porijeklo, znamo da su nam korijeni isti, kao što znamo da je konverzija vjere kroz vijekove uraidla svoje. Mogli bi, recimo, krenuti od tih zajedničkih korijena, od tog arhaičnog zajedničkog porijekla pa probati napraviti nešto dobro, kada te iste vjere nisu učinile ništa, naprotiv.
mila simic
Korijeni ? Mozda mislite koreni ?! Nas narod se mesao sa drugim narodima. O nekim cistim korenima se ne moze govoriti. Isto je i sa mnogim drugim slovenskim narodima. Ni jedan od tih nije proveo vreme izolovano od drugih.
Preporučujem 2
Draga K.
A zašto ne rečnik BHSCg jezika? Da li ste svesni šta predlažete? To je samo srbski jezik, a ostalo su varijacije. Videli ste koliko se Grci bore za ime Makedonije? A mi? Samo ćemo tako prepustiti nekim novostvorenin nacijama. Srbski je jezik Srba kao naroda i zato se tako zove. Nas su proglasili nepismenima do dolaska Ć i M. Pa smo se doselili na Balkan i zatekli Ilire - Šiptare. NE! Mora sve biti na svom mestu i sve onako kako je bilo kroz istoriju. A ove veštačke tvorevine i smicalice u zadnjih dvesta godina jasno naznačiti i boruti se dokazima protiv toga. Nismo se makli odavde, bili smo pismeni pre svih, srpski kalendar je najstariji i mi smo u 7.526. godini, naš jezik je vrlo sličan (oko 40%) sa protojezikom sanskrtom i još dosta toga...
Миодраг Драгић
Па каква нам је то онда академија ако не зна како се зове српски језик? Они га зову "српскохрватски" у академији чим праве Речник српскохрватског језика и данас. А зато они предлажу да се ипак направи само споменик "Српском рјечнику Вујка Караџића". Па што онда не праве речник српског језика кад је то Српска академија!?
Preporučujem 9
Dragan K.
Namerno pišem “Srbski”, a ne “srpski”. Prvo je od Srba, a drugo od srpa, alatka za košenje. A što se tiče čitanja uzmite o Ilirikumu, Ertrurcima, sanskrtu....
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora
Миодраг Драгић
ВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА СЕ ПОДИГНЕ СПОМЕНИК МОДЕРНИЈЕМ РЕЧНИКУ, РЕЧНИКУ СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА САНУ. -- Каже овде овако: "Сувајџић је изразио наду да ће на Студентском тргу бити подигнут споменик „Српском рјечнику” Вука Караџића: „То је књига над књигама, књига памтивек”. Ја, ипак, предлажем да се подигне Споменик "Речнику српскохрватског књижевног и народног језика" из три кључна разлога. "Речник српскохрватског књижевног и народног језика" је неупоредиво веће, обимније дело, сада има 20-ак томова, а кад се заврши, имаће бар 50 или више дебелих књига. Други разлог је овај: Вуков "Српски рјечник" је појединачно дело у једном тому, а "Речник српскохрватског књижевног и народног језика" је колективно дело неупоредиво већег обима. Треће, слободно се може тврдити да је овај други, обимнији речник модерније рађен и биће ипак од већег националног значаја.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja