sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:16

Pacijenti najviše vole da pitaju „dr Gugla”

Stalno pretraživanje informacija o bolestima na internetu dovodi do toga da se ljudi osećaju sve lošije, a podaci izvučeni iz konteksta donose strah i želju da se još jednom ode kod lekara, uradi nova analiza ili promeni terapija
Autor: Danijela Davidov-Kesarponedeljak, 20.08.2018. u 22:00
Већина прво потражи савет на интернету, а онда се обрати лекару и фармацеуту (Фото Пиксабеј)

Koja je najbolja dijeta za gubljenje kilograma ili za lečenje gljivične infekcije, kako da izlečim ekcem, da li imam rak, koji je najbolji lek za smirenje, samo su neka od pitanja iz medicine na koja ljudi odgovore najčešće prvo potraže po internetu. Oboljenja srca, štitaste žlezde, karcinomi debelog creva, prostate i dojke, polno prenosive bolesti, kao i nazivi određenih laboratorijskih analiza često se „guglaju” pa se posle iščitavanja raznih tekstova i polemike na forumima događa i da ljudi sami sebi postave dijagnozu i traže od izabranog lekara uput za specijalistu.

„Dr Gugl” je postao virtuelna ordinacija uz pomoć koje ljudi samoinicijativno utvrđuju od čega boluju, šta ta bolest donosi i kako se leči. Neretko, prateći savete na sajtovima i forumima, građani odlaze u apoteku i kupuju terapiju za koju misle da je spasonosna jer je forumaši hvale.

Magistar farmacije Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije, kaže da je pozitivno to što internet daje pacijentu mogućnost da se informiše i bolje razume svoju bolest, poveže se sa onima koji boluju od iste boljke i da sa zdravstvenim radnikom donese najbolju odluku o daljem lečenju.

– Ali, problem interneta leži u korišćenju neproverenih, pristrasnih sajtova koji ujedno reklamiraju specifične proizvode ili procedure, odnosno u pogrešnom tumačenju datih saveta i čestom izvlačenju informacija iz konteksta. Pacijent koji je ukucao svoje simptome i „izguglao” moguće bolesti od kojih boluje ili protokole za lečenje dolazi kod zdravstvenog radnika, kako lekara, tako i farmaceuta, sa formiranim mišljenjem šta mu je i šta mu treba od analiza ili terapije. Ukoliko lekar ili farmaceut smatraju da nisu u pravu, neki pacijenti zbog toga mogu da budu nezadovoljni i nastavljaju da ispituju šta im je, pa prelaze na pretrage novih simptoma – ističe Šipetićeva.

Stalno pretraživanje informacija o bolestima i njihovim simptomima čini da se pacijenti osećaju sve gore, a podaci o zdravstvenom stanju izvučeni iz konteksta unose stalni strah i želju da se još jednom ode kod lekara, uradi nova analiza ili promeni terapija. Tako su uspostavljeni novi termini – sajberhondrija i internet anksioznost.

– Uloga farmaceuta je da sa svakim pacijentom kroz razgovor dođe do informacije o njegovom zdravstvenom stanju, terapiji koju koristi i o tome ko mu je tu terapiju propisao. Farmaceut pomaže pacijentu da bolje razume svoje zdravstveno stanje i uči ga kako da pravilno pije lekove, odnosno pokušava da mu pomogne da eliminiše dileme nastale zbog pogrešnog tumačenja informacija dobijenih preko interneta – dodaje Šipetićeva.

I dr Tanja Tirnanić, iz beogradskog Zavoda za kožne i polne bolesti, upozorava na sve prisutniju sajberhondriju, koja zapravo označava pretragu simptoma na internetu i njihovo povezivanje sa ozbiljnim bolestima, što dovodi do anksioznih stanja i panike.

– Više puta mi se dogodilo da u ordinaciju uđe vidno uznemiren pacijent koji tvrdi da ima rak kože zato što je fotografije promene na svojoj koži video pretragom na „Guglu” pod dijagnozom melanoma. U većini slučajeva obično se utvrdi da je reč o seboreičnoj keratozi ili nekoj drugoj potpuno bezopasnoj dermatološkoj promeni, poput dermatofibroma – kaže dr Tirnanić.

Ona smatra da ljudi najčešće iz straha, zbog nedostatka vremena ili iz raznih drugih razloga ne idu kod lekara, pa provode sate na internetu tražeći dijagnozu i lekove za svoje simptome. I pored toga što internet nudi more informacija o određenim bolestima, stanjima i tretmanima, oslanjanje na onlajn informacije i lečenje može biti vrlo opasno.

– Na internetu možemo da nađemo mnogobrojne izvore sa informacijama koje nisu tačne, ispitane i utemeljene na dokazima, a nekad je vrlo teško razlikovati tačne i netačne informacije ukoliko nemamo dovoljno znanja o materiji koja je predmet naše onlajn pretrage. S druge strane, brojne bolesti i stanja imaju veoma slične simptome, pa samoinicijativno postavljanje dijagnoze i lečenje mogu da dovedu do drastičnih posledica. Na primer, prostom pretragom simptoma na „Guglu” pacijent sa određenom ozbiljnom bolešću može da zaključi da je reč o nekom bezopasnom stanju i na taj način odloži posetu lekaru, što na kraju može da ima ozbiljne posledice. Isto tako, dešavaju se i obrnute situacije, kada na osnovu simptoma pacijent može da umisli da ima infarkt miokarda, a detaljnim pregledima i analizama lekara dolazi se do dijagnoze želudačne kile – objašnjava dr Tirnanić i dodaje da nije sve negativno kad je internet u pitanju, jer onlajn pretraga može da pomogne da osoba bolje razume svoju bolest ili da se oseća sigurnijom u terapiju koju joj je lekar propisao.

Svojevremeno je jedna poznata kompanija sprovela istraživanje koje je pokazalo da svaki sedmi žitelj Evrope dijagnozu traži na internetu, a pretpostavlja se da se taj broj uvećao sa rastom broja ljudi koji znaju da koriste računar.


Komentari6
7d7fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

вујица
У чланку не видех да неко спомену један од главних разлога који људе упућују на др.ГУГЛ како га назваше.Разлог о којем говорим је јасан,систем који наше здравство има(ненормално дуго чекање за преглед код појединих специјалиста)тера људе да помоћ траже на другом месту.Некаже се узалуд да се болестан човек хвата за сламку,од које очекује спас за свој проблем.
Nenad
Na zapadu se uveliko radi na uvodjenju "elektronskih doktora" kojim ce se eliminisati mnostvo izguglovanih informacija koje su u dosta slucajeva kontradiktorne jer se promovise ono sto odgovara vlasniku sajta. Licno mislim da se najbolje informacije o zdravlju mogu naci na Vikipediji koja je bezprofitna organizacija. Engleska verzija je izuzetno detaljna sa mnostvo ilustracija, primerima, i referencama na kraju teksta.
Orvel
Kod Dr.Gugla se ne zakazuje i ne ceka na pregled nedeljama a kod specijaliste i mesecima.Kod Dr.Gugla je sve besplatne a ne kao u nasem "besplatnom " zdravstvu i bez namrstenih lica koja vam mere vreme pregleda,vise kucaju nego sto vas pregledaju.
Alisa
Stvari stoje ovako: odem kod lekara koji me posalje na ispitivanja, posle pregleda rezultate i da mi dijagnozu. Onda ili prepise lekove ili kaze da se tu nista ne moze uraditi i okrene mi ledja dajuci mi na znanje da je zavrsio i da ceka da udje novi pacijent. I ni rec vise. Onda odem kuci i krenem da gugliram da vidim o kakvoj bolesti se radi i da li postoje alternativni lekovi. Toliko o lekarima.
Svetlana NS
Još malo pa će nam ostati samo dr Gugl jer ovi dr po domovima zdravlja nisu od velike koristi. Međutim, obrazovan čovek koji ZNA da pretražuje internet, tu može naći jako korisne informacije iz svih oblasti pa i medicine.
Маја М.
Ем брзо, ем бесплатно.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja