nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 20.08.2018. u 22:00 Ivana Albunović

Breskve namenjene Rusiji završiće u preradi

Nezvanično se pominje da je ova najveća zemlja uvela nešto strožu meru Srbiji kako bi sprečila reeksport grčkih nektarina preko naše zemlje
Рампа за извоз овог воћа још на снази (Фото Д. Јевремовић)

Ministarstvo poljoprivrede dostaviće, u naredna dva dana, ruskoj fitosanitarnoj inspekciji informacije o regionima potencijalno ugroženim gljivicom monilijom zbog koje je Rusija, nedavno, privremeno obustavila uvoz breskvi i nektarina iz Srbije.

Rampa na izvoz ovog voća još je na snazi, potvrdio je za naš list Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. On je rekao da i pored ovih mera naši proizvođači nisu značajnije ugroženi.

– Oko 95 odsto ovog voća već je isporučeno na rusko i okolna tržišta. Obavezali smo se da ćemo popuniti upitnik o rejonizaciji kako bismo ubuduće sprečili problem sa izvozom breskvi, koji Srbiji donosi značajan prihod – rekao je Nedimović.

Na pitanje šta će biti sa voćem koje je vraćeno sa granice sa Rusijom, on kaže da će ti kontingenti završiti u industriji.

Reč je o 47 kamiona voća zaraženog gljivicom, koja napada koštunjavo voće i ove godine se češće može javiti na plodovima zbog izrazito kišnog proleća.

– To voće može da se koristi u preradi, ali nije prva klasa kakvu ruski uvoznici traže – rekao je ministar.

Hladnjačari iz Vojvodine i okoline Beograda, kažu da ih ruska mera ne pogađa jer ovog voća više nema u hladnjačama kao i da je za njih sezona breskvi praktično već završena. Nezvanično se pominje i da je Rusija uvela nešto strožu meru Srbiji kako bi sprečila reeksport grčkih nektarina preko naše zemlje.

Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, Srbija je jedan od najvećih izvoznika breskvi i nektarina u regionu, a zauzima 11. mesto u svetu po plasmanu tog voća.

Prošlogodišnji izvoz vredeo je 9,2 miliona evra. U poslednjih deset godina domaći izvoz breskvi uvećan je tačno deset puta – na oko 36 miliona evra u 2017. i to pre svega zbog otvaranja ruskog tržišta.

Međutim, iza impresivnih brojki o uspehu domaćih voćara krije se i činjenica da je u poslednjoj deceniji uvoz ovog voća uvećan čak 27 puta i to najintenzivnije u poslednje tri godine, što je verovatno razlog za sumnju u mogući reeksport. Prošle godine breskve smo najviše uvozili upravo iz Grčke (7,48 miliona evra), Španije (642.000 evra) i Italije (626.000 evra).

– Od ukupne vrednosti izvoza 95,6 odsto breskvi Srbija je plasirala u Rusku Federaciju, koja je i najzaslužnija za ovako visoki relativni rast vrednosti izvoza – rekao je nedavno za naš list ekonomski analitičar Miroslav Zdravković. Manje količine ovog voća izvozili smo u Crnu Goru, BiH i Belorusiju.

Na ruskom tržištu trenutno nam je najveći konkurent Turska, kojoj su sankcije za izvoz voća delimično ukinute krajem 2016.

Naše voće postiže i dobru cenu, posebno kod ruskih kupca. Tako je po analizi „Makroekonomije” prosečna izvozna cena breskvi iz Srbije bila 839 evra po toni, dok smo uvozne grčke plaćali drastično jeftinije – 350 evra po toni.

Komеntari1
80b1c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола
Нема проблема, за нас је добро и са гљивицама, ми можемо све да прогутамо и сваримо. Што би се рекло, гутамо све што нам сервирају.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja