utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:45
IZLOŽBE KOJE NE BI TREBALO PROPUSTITI

Prizori iz zemunskog podzemlja

Na izložbi fotografija Slobodana Stanišića i Vladimira Martinovića, članova tima UNDERGRAD, ukazuju se još neviđene, fascinantne scene iz laguma, a uz njih idu urbana arheologija, legende i mitovi
Autor: Aleksandra Mijalkovićčetvrtak, 23.08.2018. u 08:15
(Фото Слободан Станишић)

Zemun, omiljeno mesto letnjih izlazaka žitelja našeg glavnog grada ali i mnogobrojnih turista, prepoznatljiv je pre svega po kuli Gardoš i okolnim ulicama, šetalištu uz Dunav, kupalištu Lido na Velikom ratnom ostrvu, mnogobrojnim ribljim restoranima i raznovrsnim kulturnim sadržajima. Ipak, čitav jedan fantastični svet ostao je skriven za oči svih tih mnogobrojnih posetilaca. Podzemni svet zemunskih laguma.

Zahvaljujući grupi entuzijasta različitih profila – arheologa, antropologa, istoričara, arhitekata i vizuelnih umetnika okupljenih oko projekta UNDERGRAD – sada su slike „zemunskog podzemlja” dostupne javnosti. Na izložbi koju su organizovali Centar za urbani razvoj i URBEX Srbija u Galeriji Čubrilo na Gardošu, pod nazivom „Podzemun”, postavljene su čudesne fotografije autora Slobodana Stanišića i Vladimira Martinovića nastale tokom istraživanja beogradskog podzemlja u okviru pomenutog projekta, praćene legendama i planovima pojedinih građevina. Izložba traje do 22. avgusta.

– Namera nam je da sve zainteresovane upoznamo sa inače nedostupnim prostorima ispod zemunskih pločnika, da skrenemo pažnju javnosti na ovaj zapostavljeni i neiskorišćeni potencijal prestonice, da zaštitimo, očuvamo i u skladu sa novom, pre svega turističkom namenom, podsetimo na građevine za koje su vezane mnoge priče iz istorije grada, mitovi i urbane legende, od drevnog doba do danas – kaže za „Magazin” Rade Milić, arheolog, deo petočlanog tima istraživača UNDERGRAD.

Vila Vukojčić

Akter jedne od tih priča je vila poznatog predratnog industrijalca Živojina Vukojčića, sagrađena tridesetih godina prošlog veka. Kao i mnoge druge zgrade podignute na zemunskom lesnom profilu (čvrst i izdržljiv materijal lak za kopanje koji se, međutim, u dodiru s vodom pretvara u pesak) naslanjala se na podzemne prostorije od kojih su neke vodile do obala Dunava. Prema legendi, Dragi Vukojčić, industrijalčev sin, ozidao je te prostorije 1943. kako bi, navodno, tu sakrio fabriku tekstila, u stvari da bi sebi obezbedio skrovište.

– I zaista, kad je jednog jutra po njega došla ozloglašena OZNA, Dragi je, pod izgovorom da ide da se presvuče, pobegao kroz podzemni prolaz do reke gde ga je čekao čamac, zatim do aerodroma, pa u Brazil! Iza njega su, međutim, ostale legende da je zemunska vila lagumima povezana ne samo sa Dunavom, nego i sa Bežanijom, Rimskom bunarom na Kalemegdanu i nekim beogradskim naseljima... – navodi Miodrag Simović, antropolog.

On ističe da su podzemni lagumi bili i ostali važni deo lokalnog identiteta, oni čuvaju duh mesta i uspomene na neke važne trenutke iz lične prošlosti i istorije ovog naselja. Za mnoge dečake i mladiće iz Zemuna bio je svojevrsni ispit hrabrosti, zrelosti i muškosti da se što dublje uvuku u neistraženi, opasni podzemni svet i što duže ostanu u tom carstvu tame.

– U prošlosti zemunski lagumi, u kojima je temperatura uvek ista, oko 16 stepeni Celzijusa, korišćeni su kao skladišta hrane. Turci za njih nisu mnogo marili, ali Austrijanci su tu čuvali municiju i, navodno, izgradili čitav podzemni sistem puteva ispod Dunava koji Zemun povezuju sa Beogradom. Moram, međutim, odmah da srušim taj mit: njihova je vladavina (1717–1739) bila suviše kratka za ovako složen i zahtevan projekat – primećuje Simović.

„Sablja” i lov po lagumima

Većina podzemnih prostorija ispod Zemuna, bilo da se koristi ili ne, ostala je zvanično neupisana. Neke od poznatih su ozidane ciglom, neke obložene drvetom, neke povezane u sistem... Koristili su ih za svoje potrebe porodice, trgovci, vojska...

Veslački klub „Galeb” na Dunavskom keju koristi upravo jedan trgovački, i u „podzemlju” drži svoje kajake. U Drugom svetskom ratu zemunski lagumi su poslužili kao skloništa, da bi danas opet povratili pređašnju funkciju. Mnoge nove kuće podignute na temeljima starih očuvale su lagume koji se koriste kao skladišta i svojevrsni „prirodni frižideri”.

Najzanimljiviji su, svakako, oni još neistraženi koji i dalje golicaju maštu radoznalaca. Da li zaista povezuju udaljene delove grada, važne državne ustanove, privatna skrovišta? Kakva bogatstva ili užasi će tek biti otkriveni kad i njih obasja svetlost dana (ili baterijskih lampi)? Koje će strašne priče tad oživeti?

Naši sagovornici ukazuju na jednu čudnu podudarnost: istog dana kad je otvorena izložba „Podzemun“, ali pre osam decenija, dakle 31. jula 1938. godine, iznenada se urušio deo zemunskog katoličkog groblja koji je ležao na jednom od većih laguma, koje su tadašnji stanovnici nazivali „rimskim”, i propao u dubinu zemlje!

Zemun, čije je ime, uostalom, izvedeno od reči zemunica – ukopana kuća – ispod svojih pločnika čuva još mnogo tajni, kažu istraživači. Neke od njih su vezane za operaciju „Sablja” i lov na pojedine članove Zemunskog klana koji su se – izlišno je isticati – od policije skrivali upravo u mračnim tunelima laguma. Savremene legende više ne govore o strašnim mitskim bićima koja odatle vrebaju, već o kriminalcima, švercerima, narkomanima i beskućnicima.

Njihove će priče tek doći na red.

Šta je dosad istraženo

Cilj projekta UNDERGRAD je beleženje, istraživanje, dokumentovanje i predstavljanje podzemnih objekata koji se, kao deo istorijske baštine, nalaze na teritoriji grada Beograda. Krajnji rezultat biće stvaranje baze podataka o prolazima, lagumima, tunelima i pećinama koji se, nakon rekonstrukcije, mogu iskoristiti za povećanje ukupne kulturne i turističke ponude Beograda. Dosad su članovi tima istražili i posredstvom fotografija približili javnosti podzemni svet laguma i lavirinta Zemuna i Kalemegdana (Rimski bunar, bunker pored statue Pobednika, kazamati ispod Vojnog muzeja, barutni magacin na dunavskoj padini...) , pa kompleks bunara na uzvišenju kod Grocke, podzemnu cisternu za avionsko gorivo na Bežanijskoj kosi, tajnu bazu Ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije kod Tošinog bunara, podrume Vajfertove pivare na današnjoj Mostarskoj petlji i Bajlonijeve pivare u Cetinjskoj, skriveno sklonište kod Tašmajdana, lagume u Karađorđevoj ulici, tunele ispod zemunske Kalvarije, železnički tunel Umka i podzemni tunel na Petlovom brdu, rudnik kreča i fabriku Aga Ruša u Rakovici, napušteni železnički tunel i nacistički bunker ispod Banovog brda, bunker na Košutnjaku, tunele blizu dunavske obale u Višnjičkoj banji, podrume Kapetan Mišinog zdanja, lednicu kralja Milana u Botaničkoj bašti i kompleks bunkera na Čukarici.

Zauvek nestali

Nekoliko vrednih starih beogradskih prostora i zdanja zauvek je nestalo, kažu u Centru za urbani razvoj, i jedino svedočanstvo o njihovom nekadašnjem postojanju su fotografije i dokumenti koje su oni sačuvali. Među njima su bunker na Vidikovcu, bunker oblika piramide na Savi, zgrada „Ikarusa”, tuneli u Džona Kenedija... „Ono što jednoj generaciji može izgledati kao ružno, nepotrebno, neupotrebljivo, za drugu predstavlja dragoceno svedočanstvo o arhitekturi, umetnosti, estetici i načinu života tog vremena, zato ne bismo smeli tako nepromišljeno i brzopleto da rušimo sve što odstupa od našeg aktuelnog poimanja lepog”, kaže Rade Milić. Nakon savremenog rušenja ne ostaju više materijalni tragovi kao svedočanstvo vremena. Kao arheolog, on dobro zna da danas ne bi imao šta da proučava da su svi tako postupali u istoriji. Uostalom, ozbiljna arheologija u svetu već je uvrstila i 20. vek u predmet svog izučavanja.


Komentari1
160d8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Suzana
Osnovno je da prikazu i objasne kako odredjuju kvalitet vazduha, koncentraciju gasova i cime to mere prilikom kretanja "lagumima". Da nisu mozda na nivou karbidne lampe ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja