utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Ugroženo najveće plutajuće tresetno ostrvo na Balkanu

Stalni posetioci i gosti Vlasine tvrde da vodostaj Vlasinskog jezera nikada nije bio niži, a razlog je ispuštanje vode zbog remonta jedne od četiri hidrocentrale „Vrla”
Autor: D. Kocićutorak, 21.08.2018. u 22:00
(Фото Википедија)

Leskovac, Vlasinsko jezero – Vlasinskom jezeru, pravom dragulju prirode na jugu Srbije, prema ocenama ekoloških udruženja iz više gradova juga Srbije, posebno Surdulice, na čijoj se teritoriji i nalazi, preti uništavanje dela životinjskog i biološkog sveta zbog naglog ispuštanja vode.

U Elektroprivredi Srbije priznaju da su primorani da ispuštaju deo vode iz Vlasinskog jezera zbog remonta jedne od četiri hidrocentrale „Vrla”, ali da životinjski i biljni svet nije ugrožen.

Prilikom nedavne posete Vlasinskom jezeru na nepovoljno stanje ukazali su nam turisti koji ovde letuju godinama tvrdeći da nikada do sada nije zabeležen niži vodostaj, a u lokalnoj samoupravi Surdulica tvrde da nisu nadležni za vodostaj Vlasinskog jezera.

Poznati leskovački novinar Bratislav Ilić, koji je izveštavao proteklih dana sa Vlasinskog jezera, primetio je da je najveće plutajuće tresetno ostrvo na Balkanu, Mobi Dik, većim delom na suvom, nego u vodi i da su duž jezera, zbog niskog vodostaja, na obali zarobljeni pojedini čamci i splavovi.

Prema procenama posetilaca jezera, nivo vode smanjen je za tri do pet metara i preti opasnost da bude još niži ukoliko se nastavi dalje ispuštanje vode sa ove akumulacije. Poznato je da je područje Vlasine, posebno deo oko samog jezera, zaštićeno, ali, nažalost, nedovoljno uređeno iako su poslednjih decenija saopštavani „megalomanski projekti”.

Vlasinsko jezero je bogato raznovrsnom ribom: grgečom, kalifornijskom pastrmkom, jeguljom, babuškom, grčkom bodorkom, potočnom pastrmkom, karašom, belim amurom, potočnom mrenom, šaranom, klenom, sunčicom... Kompletna Vlasina, gde se nalazi jezero, bogata je florom i faunom. Registrovano je više od 300 lekovitih biljaka oko jezera. Ono što je karakteristično za floru svakako je vrlo retka biljka mesožderka pod nazivom rosulja, a i životinjski svet je raznovrstan i najzastupljenije vrste su lisica, divlja svinja, zec, srna i divlja patka. Posebno prirodno bogatstvo su izvorske vode, kojih ima sedamdesetak, a zasigurno je najhladniji i najatraktivniji izvor kladenac Svetog Nikole gde se uvek može videti veliki broj turista.

Vlasinsko jezero je veštačko, nastalo je izgradnjom brane i akumulacije na mestu isticanja reke Vlasine iz Vlasinske tresave, za potrebe hidroelektrane. Izgradnja brane počela je 1946, a završena 1949. godine kada je počelo punjenje jezera. Izgradnja celog sistema i četiri hidroelektrane trajala je do 1958. godine. Visina brane je 31 metar, dužina 220, a širina pet metara. Zanimljivo je napomenuti da je deo vode, koji bi preko Božice i Strume, trebalo da dospe u Egejsko more sproveden u Vlasinsko jezero i otiče u Crno more. Ova pojava, da voda iz jedne reke otiče u dva mora, naziva se bifurkacija, a u ovom slučaju reč je o veštačkoj bifurkaciji.

Istorijat ostrva Mobi Dik

Mobi Dik ima oko dva hektara površine i najveće je od tridesetak plutajućih ostrva kojih ima na Vlasinskom jezeru, a nastala su nakon izgradnje ove veštačke akumulacije 1948. godine i na površinu su isplovila posle punjenja jezera. Na njima rastu posebne vrste bilja i žive nesvakidašnji primerci ptica i insekata. Ovde je zabranjen boravak i svako ko to pokuša postoji rizik da kroz njega propadne. Pre dve godine, tresetno plutajuće ostrvo bilo je prava atrakcija, jer je uz pomoć vodenih struja i jakog vetra doplutalo skoro do same obale, ispod hotela „Vlasina” gde je bilo dosta posetilaca. Prema proceni starosedelaca, ovakva pojava poslednji put je zabeležena pre više od dve decenije.


Komentari0
b06c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja