subota, 22.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:50
Beleške s puta: TUNIS

Od Đerbe do Kartagine

Posle 2015. godine bezbednost je prva stavka u turizmu ove afričke zemlje, a zatim sve ostalo – plaže, značajna zdanja, pustinja, oaze i gradovi zadivljujuće arhitekture
Autor: Gordana Popovićpetak, 24.08.2018. u 08:00
(Фото pxhere.com)

Da je uz dobru kondiciju i još bolju organizaciju mogućno za sedam dana posetiti gotovo sve ključne turističke tačke Tunisa dokaz je i iskustvo tročlane novinarske ekipe koja je, u organizaciji Ambasade Tunisa u Beogradu, za nedelju dana prokrstarila ovom zemljom od juga do severa. Polazna tačka bila je Đerba, ostrvo na jugoistoku, blizu granice sa Libijom, do kojeg se od glavnog grada Tunisa avionom stiže za 45 minuta, poznato po širokim peščanim plažama, živopisnim selima, luksuznim hotelima, proizvodnji grnčarije, ali i po La Gribi, jednoj od najstarijih sinagoga u Africi gde se svakog proleća na hodočašću okupljaju hiljade Jevreja.

Sa Đerbe krećemo ka zapadu automobilom jer je ostrvo povezano sa kopnom putem koji su prvobitno izgradili još Rimljani, a krajnja tačka tog dana je Tozer, grad smešten na pedesetak kilometara od alžirske granice. Put vodi preko pustinjskog grada Tatuina i pun je krivina, ali i raznih atrakcija za turiste, kao što je, na primer, najstarije berbersko selo Šenini koje datira iz 11. veka i koje još iz daljine privlači pogled belim zdanjem uklesanim u vrh crvenih stena.

Tatuin i Džamija sedam spavača

Predusretljivi Berber, turistički vodič, umotan u plavu maramu, vodi nas kozjom stazom do samog vrha sela odakle puca pogled na Tatuin, a potom se s druge strane spuštamo do Džamije sedam spavača nazvane po legendi o sedmoro ljudi koji su tu spavali gotovo 300 godina.

U regiji Tatuina posećujemo i Dvorce pustinje, građevine zadivljujuće arhitekture gde su nekad živeli saharski nomadi. Danas liče na napušteni dekor posle snimanja filma u kome je jedini znak života mala radnja pompezno nazvana „Salon du thé“ u kojoj može da se popije čaj i da se kupe suveniri.

Kasno noću stižemo u Tozer, prestonicu saharskog turizma, grad karakteristične arhitekture od žute opeke, iznikao u pustinji, okružen palmama (u regionu Tozera i Nefte danas ima nekoliko hiljada palminog drveća). Šef hotela nam odmah po dolasku daruje kutije urmi po kojima je ovaj kraj poznat. Da je Tozer najveći proizvođač urmi na svetu uveravamo se i sutradan u medini gde su bogate tezge sa ovim voćem brojne.

Grad je pun iznenađenja. Zalazimo i u četvrt starih zanata, sa uskim uličicama gde se u malim lokalima prave i prodaju razni predmeti od palminog lišća, poput korpi i šešira. Svraćamo i u umetnički atelje Raude Bribeš koju je upravo ovaj grad, kako kaže, inspirisao da se posveti slikarstvu i koja na licu mesta oslikava vizit-karte koje nam deli.

Iz Tozera je lako organizovati odlazak u pustinju čiji je pesak zbog kiše prethodnih dana ostao čvrsto slepljen i ne leti svuda naokolo na vetru i po kome sada koračamo kao po udobnom tepihu. Izuvamo se i bosi se penjemo i spuštamo po peščanim dinama, a zatim silazimo do lokacije gde je sniman jedan od nastavaka filma „Ratovi zvezda“.

Na tezgama ispred kamenih kućica može se kupiti uobičajena roba koja se nudi u svim turističkim zonama: nakit, beduinske marame, slatko od urmi... U jednoj od tih građevina peku se male lepinje na pepelu i ljudi strpljivo čekaju da ih kupe. Kamile stoje po strani umorne, izrabljene u ulozi turističke atrakcije.

Posle pustinje posećujemo oazu i odmaramo pogled  na zelenoj vodi okruženoj palmama, pijući kafu u restoranu smeštenom na vrhu. Sa stanovništvom u bilo kom delu Tunisa lako je sporazumeti se na francuskom koji je ovde drugi jezik (prvi je arapski), ali i na engleskom, nemačkom...

Gozba u Keruanu

Iz Tozera krećemo put severoistoka, a glavna stanica je Keruan, prva prestonica Magreba, poznat po Velikoj džamiji koja pored duhovne vrednosti predstavlja i remek-delo arhitekture. Osnovan oko 670. godine, Keruan je pod zaštitom Uneska (od 1988), a osim po Velikoj džamiji poznat je i po karakterističnoj medini, kao i po domaćoj radinosti, prvenstveno izradi ćilima. Arhitektura je raskošna, a i ovde dominiraju karakteristična plava vrata i prozori na belim kućama.

Ručak u prijatnom restoranu i ovde podrazumeva specijalitete karakteristične za Tunis: tradicionalnu salatu, brik (testo punjeno različitim nadevima), kus-kus sa povrćem, mesom ili ribom, morske plodove. Najpopularniji začin je harisa, koristi se i u suvom stanju ali i u vidu paste koja se služi sa tunjevinom i maslinama, obavezno prelivena maslinovim uljem. Po proizvodnji maslinovog ulja Tunis je četvrti u svetu.

Na putu ka obali svraćamo u radnju tradicionalnih kolača koji se tu i proizvode pod okom vlasnice Rakaje Farid. Petnaestak radnica marljivo mesi testo, oblikuje ga i prži, a dozvoljavaju i nama da pokušamo.

Luksuzna letovališta

Duž obale na istoku zemlje nižu se letovališta među kojima je najpopularniji Sus, a najekskluzivniji Port el Kantaui.... Tunis ove godine računa na osam miliona turista, bezbednost je na visokom nivou na putevima, na velikim skupovima, u hotelima, pa tako na ulazu u jedan luksuzni u Susu prolazimo radarsku kontrolu.

Uveče, dok šetam sama plažom pod vedrim nebom načičkanim zvezdama, prilazi mi član hotelskog obezbeđenja i kaže da ga pozovem ukoliko primetim bilo šta sumnjivo. Posle terorističkog napada 2015. godine, bezbednost je prva stavka u turizmu Tunisa.

Posetu završavamo nadomak ruševina Kartagine za koju je vezano prvo značajnije pojavljivanje Tunisa na svetskoj istorijskoj sceni. Lokalitet jednog od nekad najznačajnijih gradova na svetu danas je turistička atrakcija. Tu boravimo u raskošnim apartmanima jednog od najluksuznijih hotela kako i priliči mestu sa takvom istorijom, u zemlji čiji je najburniji period počeo upravo sa Feničanima koji su u devetom veku osnovali Kartaginu.


Komentari1
901ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubomir Sindzirevic, Dipl. Ing. Grdj.
Nije Ђерба nego Џерба. U arapskom jeziku ne postoji Ђ, ali zato postoje tri varijante za slovo ج (kao u imenu gada جربة) - isto slovo se u Egiptu izgovara kao G, otuda i Gamal (Abdel Naser), u Kuvajtu i Persijkom zalivu (kako ga ovde zovu Arapskom zalivu) je Dž, a cesto i G, otuda je i Emir Kuvajta iz porodice Al Džaber (Al Jaber na latinicnoj transliteraciji, tj الجابر), dok bi u Libiji bi bilo Ž (pa bi se ista porodica Al Jaber, tj الجابر zvala Al Žaber). Proverom na Wikipediji se zaista vidi da je "Djerba" na "srpskohrvatskom", ali i na engleskom, sto se NIKAKO ne moze pisati kao "Ђерба", jer u ovom, kao i u mnogim drugim slucajevima, Wikipedija daje Hrvatsku, a ne Srpsku verziju "srpskohrvatskog" teksta. Zato se preslusavanjem izgovora جربة‎ na toj istoj Wikipediji jasno cuje "Џерба". Samo slovo ج se naziva جِيمْ, tj "Jim, gym" a cita /d͡ʒ/, tj. /dʐ/, dok je za Ђ izgovor /dʑ/. PS Uzgred, i moje prezime ima to famozno "Џ", koje mnogi, cak i u Srbiji, pogresno izgovaraju kao "Đ".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja