četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:37
NE SAMO O POSLU: JASMINKA SMAILAGIĆ

S pogledom uprtim u nebo

Kao stručnjak Republičkog hidrometeorološkog zavoda dala je veliki doprinos klimatologiji i izabrana za predstavnika Evrope u Svetskoj meteorološkoj organizaciji
Autor: Dana Stanković petak, 24.08.2018. u 13:15
Јасминка Смаилагић (Фото М. Горуновић )

Učtivi dugi razgovori o vremenu nisu svojstveni samo Englezima. Jasminka Smailagić je uvek raspoložena da govori o temperaturi, vrućini, kiši, vetru i hladnoći. Kao diplomiranom meteorologu i načelnici Odeljenja za praćenje klime i klimatske prognoze u Republičkom hidrometeorološkom zavodu u Beogradu ta tema joj je profesionalna preokupacija. Njen osnovni zadatak je da neprestano prati da li je u Srbiji i jugoistočnoj Evropi normalno ili ekstremno hladno, toplo ili sušno.

Drugi deo njenog posla je biometeorološka prognoza. Sa velikom verovatnoćom može da prognozira kome neka vremenska faza prija, a ko bi toga dana trebalo da bude oprezan. Daje upozorenja i za povećan rizik u saobraćaju zbog prekomernog broja pozitivnih jona u atmosferi koji dovode do dekoncentracije i smanjene pažnje i pešaka, i vozača, pa se češće dešavaju saobraćajne nezgode.

Ponekad i sama oseti neke meteoropatske reakcije.

Kišobranom se štiti od sunca
– Kad sam svojevremeno bila u Alanji, u Turskoj, po prognozi je trebalo da bude kiša i ja sam ponela kišobran. Međutim, upeklo je sunce, a vodič je na toj žezi pored zidina razvukao priču, pa sam raširila kišobran i napravila sebi hlad. Od tada kišobran sa sobom prvenstveno nosim u svojstvu suncobrana. Evo, baš prošlog vikenda na Adi Ciganliji, jedan čovek koji je ležao na plaži toliko se smejao kad je mene i moju drugaricu video da šetamo ispod kišobrana. Mislio je da smo nešto pobrkale. A mi smo se zaštitile od visokog indeksa UV zračenja. Prija mi leto, naročito na moru, tada sam puna energije i ne odričem se sunčanja, ali se sunčevim zracima izlažem samo posle šest po podne – ističe Jasminka.

– Primetila sam da svaki put kada upozoravamo da je, pored neraspoloženja, u toku noći moguća i nesanica, ni ja ne mogu da spavam. Ne znam da li je to autosugestivno zato što želim da moja biometeorološka prognoza bude ostvarena – kaže naša sagovornica, dodajući da se u zavodu svakodnevno izračunavaju i indeks ljudskog osećaja kako bi razuverili one koji leti često kažu „lažu meteorolozi, nije 35, već 40 stepeni!”.

To je, dodaje, njihov subjektivni doživljaj. Kombinacija temperature i relativne vlažnosti vazduha često stvara osećaj da je pet do sedam stepeni temperatura viša, nego što stvarno jeste. Zimi se pak zbog jakih vetrova čini da je za isto toliko stepeni hladnije, objašnjava Jasminka Smailagić.

Beograd je najlepše mesto za život

Kao ekspert za klimatske prognoze, a za to su je na osnovu njenih rezultata izabrali u Hajdelbergu na konferenciji za klimatologiju održanoj 2014. godine, Jasminka je predstavnik Evrope u Svetskoj meteorološkoj organizaciji. Do sada je, na njenu radost, bila na dva sastanka, u Melburnu (Australija) i u Gvajakvilu (Ekvador).

I privatno voli da putuje. Svuda se oseća dobro, Grčka i Italija su joj posebno drage, jer imaju lepo more i lepu klimu, ali u Srbiji je, tvrdi, ipak najlepše.

– Naša zemlja je sa svih strana okružena visokim planinskim vencima koji nas štite od ekstremnih klimatskih događanja, mada se i kod nas oseća uticaj globalnih promena: sve češće nemamo izražena prelazna godišnja doba, proleće i jesen, nego praktično iz zimskih čizama ulazimo u sandale ili obrnuto. Isto je i sa padavinama, ali to nije tako drastično i nije svake godine – kaže naša sagovornica.

Ne proverava prognozu pred put
Svi su rekli da je septembar najlepši mesec, pa je jedne godine u Petrovcu na moru čekala 23 dana da se prolepša vreme i da se okupa, ali nije dočekala. Ipak, nikad ne proverava prognozu kad krene na godišnji odmor. Ne voli unapred ni da se informiše o nekom mestu koje će obići. Želi da ga otkriva sama i da ga doživi na svoj način.

Ni Beograd ne bi menjala ni za jedan drugi grad koji je upoznala. Za njega je vežu divne uspomene. Njeni prababa i pradeda živeli su na Zvezdari, a deda i baba su imali kuću na Voždovcu u kojoj je i ona rođena. Seća se toplih letnjih kiša, ali i velikih snegova zimi. Bilo ga je toliko da su odrasli morali da kopaju tunel da bi otišli na posao! Sa ostalom decom se sankala dok se ne bi smrzla, a onda bi otrčala kući da se okrepi maminom toplom supom. Druženje je poprimilo drugačiji karakter kada je pošla u 9. beogradsku gimnaziju i počela da nosi mini-suknje, najlon čarape i visoke potpetice.

Okružena dragim ljudima

Osim za prijatelje, neizmerno je vezana za svoju porodicu. Njen tata je, nažalost, sa 60 godina umro od raka pluća. Majka ima 84 godine i Jasminka živi sa njom. Osim mame, ima veliku širu porodicu: dva brata, obojica su oženjeni, jedan ima tri ćerke, drugi ćerku i sina. Tu je i unuče, a na putu je i drugo. Svi žive u Beogradu. Sastaju se za slavu Sveti Đorđe i sve rođendane obeležavaju zajednički.

Većina u njenoj porodici orijentisana je na prirodne nauke. Talenat za matematiku i fiziku nasledili su od oca. Braća su elektroničari. Jedna bratanica je astrofizičar, druga hemičar, a treća biolog. Iz tog konteksta iskaču ćerka od drugog brata koja je završila skandinavske jezike i sin koji je bio uspešan fudbaler, sada se bavi menadžmentom u ugostiteljstvu.

Rado prenosi znanje
Jasminka nesebično prenosi znanje drugima. Matematici i fizici podučava učenike i studente, biometeorologiji lekare, a oficirima, agronomima, biolozima, ekolozima i mornarima govori o uticaju klimatskih promena. Velika joj je želja da što više mladih ljudi zainteresuje za studije meteorologije.

Jasminka je u gimnaziji na takmičenjima iz matematike i fizike mnogo puta osvajala nagrade. Završila je Prirodno-matematički fakultet, Odsek za fizičke i meteorološke nauke. Na to je uticao prof. Fedor Mesinger, naš zemljak koji živi u Americi i svetski je ekspert u domenu prognoze vremena.

– Od početka sam u RHMZ-u. Bila sam njihov stipendista u toku studija. Radim u centru koji se bavi klimatskim prognozama. Imam mogućnost da osmišljavam nešto novo i mislim da sam dala doprinos klimatologiji. Potrebni su i veoma dobri računari da bi se to znanje primenilo, ali to je skopčano s tim koliko naša zemlja ima para da odvoji iz budžeta za te namene. I pored toga postižemo zapažene rezultate u svetu – ponosna je naša sagovornica.

Porodični dnevnik

– Od ranog detinjstva vodim porodični dnevnik. Otac je pričao uspomene iz perioda kada je kao siroče smešten u internat u Banjaluci, gde je završio učiteljsku školu, pa nadalje, a ja sam zapisivala. Kao tinejdžerka sam nastavila da vodim svoj dnevnik. To su tomovi svezaka! Na osnovu njih sada pišem opsežnu knjigu koja nema samo autobiografski karakter, nego pomalo i filozofski, s pogledom na veru. Želim da opišem kako je jedna prosečna petočlana porodica, kakva smo mi bili, sa jednom platom proživljavala od 1956. godine, kada sam se ja rodila, do danas; zašto i kako su moji kumovi i mnogi prijatelji iz osnovne škole i gimnazije devedesetih godina otišli iz Srbije, jer sam svedok svega toga. Jedna moja bratanica je vrlo zainteresovana za tu knjigu. Ona će je sigurno završiti ako ja ne uspem za života – uverena je Jasminka.

Drug(arica) – član

Jasminka je član Planinarskog društva „Železničar”, Srpskog meteorološkog društva, Srpskog geografskog društva, Književnog kluba „Đuro Salaj”, Udruženja češko-srpskog prijateljstva i Društva prijatelja Sokobanje – njima je volonterski pomogla oko unapređenja turizma analizirajući klimatske karakteristike ove banje i njihov povoljan uticaj na zdravlje ljudi.

Izučava uticaj vremena na zdravlje

Na osnovu materijala koji je njena tadašnja načelnica Radmila Vojinović Kljajić 1982. godine donela iz nemačkog Instituta za biometeorologiju, gde je bila na specijalizaciji, Jasminka je osmislila metod biometeorološke prognoze. Ali, pre nego što je ta prognoza (od 2006. godine) postala dostupna javnosti, sa svojim saradnicima studiozno je izučavala uticaj vremena na zdravlje ljudi, pogotovo onih sa ishemijskim oboljenjima srca, visokim ili niskim krvnim pritiskom, astmom, reumatskim tegobama, čirom na dvanaestopalačnom crevu...


Komentari0
6e75b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja