petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53
DESET PITANjA: Kako nam pomaže visoka inteligencija?

Mozak se trenira doživotno

Urođena inteligencija je samo potencijal koji se mora stalno stimulisati sticanjem znanja i veština i kreativnošću, inače ostaje neiskorišćen i propada, kaže Aleksandra Borović, predsednica Mense Srbije
Autor: Aleksandra Mijalkovićpetak, 24.08.2018. u 20:15
(Фото pxhere.com)

Beograd je prvih avgustovskih dana bio grad sa najvećom koncentracijom najpametnijih ljudi u svetu! Ovde je, naime, održan godišnji skup evropske Mense, organizacije čiji su članovi osobe sa koeficijentom inteligencije (IQ) iznad 148 – a to je oko dva odsto ukupne populacije.

Glavna tema je bilo pitanje kako podstaći darovite i poboljšati njihov položaj u društvu, odnosno kako pomoći onima sa izuzetnim sposobnostima da ih unapređuju na dobrobit celokupne zajednice. Jer, roditi se pametan, odnosno sa natprosečnom inteligencijom, ne znači ništa ukoliko se ona ne razvija, ne oblikuje učenjem i kreativnošću i ne koristi na najbolji mogući način. Da nisu tako radili, mnogi slavni „genijalci“ bi ostali „neostvareni pametnjakovići“. S druge strane, iako njihov IQ nikad nije bio testiran, nema sumnje da bi, recimo, Aristotel, Sokrat, Platon, Isak Njutn, Ćordano Bruno, Nikola Kopernik, Marija Kiri, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin bili članovi Mense!

Šta u današnje vreme znači biti inteligentan? Koliko to pomaže u svakodnevnom životu? Da li su pametni ljudi srećniji, uspešniji, bogatiji, plemenitiji, dolaze li lakše do posla, partnera, slave? O ovome razgovaramo sa predsednicom Mense Srbije Aleksandrom Borović.

1. Da li su pre Mense postojala, u prošlosti, neka slična udruženja koja su okupljala ljude izuzetne inteligencije?
Mensa je najstarije i najveće takvo udruženje u svetu. Postoje i mnoga druga, ali imaju drugačije selekcione kriterijume i manja su po broju članova.

2. Kad govorimo o natprosečnoj pameti, genijalnosti i visokom IQ, na šta u stvari mislimo? U čemu se ove tri kategorije podudaraju, a u čemu razlikuju?
Ne postoji saglasnost oko terminologije, ali recimo da je visoki IQ potencijal za koji nije zaslužan pojedinac koji ga ima, već njegovi roditelji i oni koji su sa detetom radili u prvim godinama života. Pamet je sposobnost pojedinca da taj svoj prirodni potencijal iskoristi za uspeh u dostizanju postavljenih ciljeva. Genijalnost u nekoj oblasti bi se mogla definisati kao sprega visokih intelektualnih potencijala i kreativnosti koja omogućava dolaženje do novih rešenja koja menjaju i unapređuju svet. Inteligencija se kod sva tri pojma podrazumeva, ali nije dovoljna: pamet zahteva i visoke koeficijente drugih vrsta inteligencije (socijalne, emocionalne), a neophodni faktor genijalnosti je kreativnost.

3. Da li je inteligencija urođena i može li se tokom života povećati, i kako?
Urođen je, kako noviji rezultati neuro-nauka pokazuju, broj neurona u mozgu koje novorođenče ima. Ali, inteligencija zavisi od mreže veza (sinapsi) između tih neurona, a ona se u najvećoj meri formira u najranijem detinjstvu, kroz kretanje, saznajni proces deteta i igru. Na taj način se može učiniti gušćom i većom i tako utiče i na inteligenciju.

4. Može li se i smanjiti, i zašto?

Neradom i zapuštanjem se negativno utiče na mrežu sinapsi, jer mozak jednostavno odbacuje one delove mreže koji se ne koriste. Zato je dobro celog život „trenirati” mozak novim saznanjima, učenjem i naravno fizičkom aktivnošću.

5. Na koje se sve načine najbolje može iskoristiti visok IQ? Da li je on preduslov za uspeh i velika dostignuća naučnika, istraživača, umetnika, pisaca...?

Osobe sa visokim IQ imaju često neuobičajeno viđenje toga šta je uspeh. Na primer, prethodni predsednik Mense Srbije Uroš Petrović je devedesetih bio veoma uspešan direktor predstavništva jedne strane firme u Beogradu, ali je uočio da zbog posla ne stiže da prati odrastanje svog sina. Tu poziciju je napustio i otad vodi drugačiji način života, od sopstvene tekstilne firme, do bavljenja fotografijom i pisanjem. Danas je jedan od najviše nagrađivanih dečijih pisaca kod nas. Evo i drugog primera: da li ćemo reći da je Nikola Tesla bio uspešan s obzirom na to u kakvim je okolnostima živeo u starosti? On nije stekao bogatstvo i moć, ali je stekao večnost i verujem da ćemo se složiti da je to postignuće kakvim se malo ljudi može pohvaliti.

6. U čemu je, onda, lična prednost takve pameti?
Visoki IQ je moćna mašina koja je na neki način obavezujuća za njenog vlasnika, ponekad je i pretežak balast, pa se on ne snađe najbolje u svojoj socijalnoj sredini i ne postigne neke zapaženije rezultate u karijeri. Ali, mislim da nije teško zaključiti da su jedan Nikola Tesla ili Mihajlo Pupin nesporno imali veoma visok IQ.

7. Da li članovi Mense pominju svoj visok IQ kad konkurišu za posao i da li im to donosi dodatne poene?

Naglašavanje članstva u Mensi u biografiji je večno pitanje i niko nema jednostavan odgovor na njega. Možda je najbolje odgovoriti da to zavisi od poslodavca kod koga se konkuriše. Takođe, ako je u pitanju aktivan član, koji je kroz volontiranje u Mensi obogatio svoje iskustvo i razvio dodatne veštine, to svakako pomaže u dobijanju posla.

8. Da li je IQ povezan sa nekim određenim veštinama i talentima (govornim, logičkim, matematičkim, prostornim...)?
Visoki koeficijent opšte inteligencije ukazuje na visoke sposobnosti u logičkom sagledavanju i uočavanju odnosa i pravilnosti u pojavama koje nas okružuju. Takođe ukazuje na sposobnost brzog učenja i snalaženja u novim situacijama.

9. U popularnoj umetnosti i psihologiji jedna od omiljenih tema su „zavere supergenijalaca“ i sličnih tajnih društava onih sa „specijalnim sposobnostima“. Koje su najčešće zablude u javnosti kad je reč o Mensi?
Mensu ljudi često zamišljaju kao neki „skup pametnjakovića” koji se samo naukom bave i jako su dosadni. Međutim, to je jedno jako veselo društvo radoznalaca, koji bi uvek želeli nešto novo da saznaju, da se druže i da komuniciraju. I nikako nije tajno! Sve naše aktivnosti su, osim za članove, otvorene i za njihove prijatelje i rođake, a mnoge i za široku javnost: predavanja, radionice, kvizovi, takmičenja i sl.

10. Postoji li veza između IQ i određenih osobina ličnosti? Da li svest o intelektualnoj nadređenosti može da vodi prevelikoj samouverenosti, čak verovanju da je takva osoba iznad pravila koja važe za ostale, bilo da je reč o „genijalnim superzločincima“ ili o misterioznim „superpametnim dobrotvorima“?

U Mensi, kao u bilo kojoj društvenoj grupi, ima i prepotentnih i skromnih ljudi, i veoma samouverenih, i stidljivih. Teško da bi se za visokointeligentne moglo reći da osećaju da su „iznad pravila“, ali jeste činjenica da veliki procenat članova Mense ne voli pravila i radi stvari na neki svoj način. Jednostavno se opiru „ukalupljivanju“. Za zločince nemam podatke, nekako nisu moje polje interesovanja. Među najvećim dobrotvorima srpskog naroda je svakako je Mihajlo Pupin. Nisam sigurna da je u njegovo vreme bilo uobičajeno merenje IQ, ali kad pogledamo njegova postignuća jasno nam je da je bio izuzetno visokointeligentna osoba.

Najviši IQ na svetu – 228

Mensa – reč na latinskom označava okrugli sto, a u prenosnom smislu zajednicu ravnopravnih – osnovana je u Engleskoj 1946. godine, na inicijativu advokata Rolana Berila i naučnika dr Lanselota Vera, kao nepolitičko udruženje visokointeligentnih osoba bez obzira na pol, rasu, etničku pripadnost i veroispovest. Među 134.000 članova Mense iz 100 država sveta ima i poznatih ličnosti kao što su glumica Đina Dejvis, inovator i bivši predsednik „Forda“ Donald Petersen, bokser Henri Miligan, pijanistkinja Patriša Dženings, pisac Džin Auel („Dolina konja“)... Dosad najviši IQ izmeren je kod Merilin Vos Savant – 228 (prosečni je oko 100) koja u časopisu „Parejd“ vodi kolumnu „Pitajte Merilin“. Mensa Srbije je formirana 1997. u Novom Sadu, ima oko 1.000 članova, većinom ljudi mlađih od 30 godina. Uslov za članstvo su položen test IQ i uplaćena članarina. Na tim testovima se ne meri pamet nego inteligencija u užem smislu – kako se neko snalazi, da li pronalazi zakonitost u okviru pojedinih zadataka, koliko brzo može da uoči neke detalje i da ih poveže sa drugim delovima.

Podrška darovitima

Mensa Srbije pokrenula je niz projekata i akcija za podršku mladim talentima, od razmene informacija između praktičara, teoretičara i svih onih koji rade sa darovitom i kreativnom decom (roditelji, vaspitači, nastavnici, profesori) pa do razvojnih radionica u Beogradu i Novom Sadu. „Naš potpredsednik Predrag Đukić održava predavanja i obuke u okviru programa kampova za darovite, na teme kreativnosti i ključnih veština za 21. vek. Dvojica osnivača Mense Srbije takođe pomažu: dr Ranko Rajović vodi projekat NTC učenje, a Ljubomir Kustudić, naš počasni predsednik, radi na formulisanju strategije za rad sa darovitima. Imamo velike planove, a s obzirom na to da smo u Mensi svi volonteri uz velika lična odricanja idemo korak po korak u pravcu cilja koji smo zacrtali“, kaže Aleksandra Borović. Taj cilj je upoznavanje društvene zajednice sa darovitima kao dragocenim resursom nacije.

Skup u Beogradu

Skup čiji je domaćin početkom meseca bila Mensa Srbije organizuje se jednom godišnje u Evropi, sličnih ima i u Americi i Aziji. Ovo je prilika da članovi – koji dolaze iz raznih zemalja i profesija – razmene iskustva i razgovaraju o raznim temama, od psiholoških, marketinških, istorijskih, ekonomskih i pravnih pa do onih iz oblasti nauke, kulture i umetnosti. Pored ostalog bilo je reči o bezbednosti na internetu, načinima za traženje posla, rešavanju sukoba, položaju visokointeligentnih i darovitih u radnom okruženju, o neuro-marketingu, o matičnim ćelijama i veštačkoj inteligenciji u medicini, o bihejvioralnoj ekonomiji...


Komentari0
9359b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja