sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:30

Makedonija posle afere razmišlja da promeni propise o GMO

Autor: Ivana Albunović / Jelica Anteljsreda, 22.08.2018. u 22:00
(Фото Танјуг)

Ako je soja iz Srbije dobra za zapadnu Evropu, i mnoge druge države u svetu, i cenjena upravo zbog toga što je genetski nemodifikovana, zašto je loša za Makedoniju? – izjavio je za „Politiku” ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, reagujući na vest da je ova susedna država pojačala kontrole hrane pošto je na tržištu pronađena GMO soja iz fabrike „Sojaprotein” u Bečeju.

– Prošle godine iz Srbije je izvezeno 60.000 tona soje i nismo imali nijednu vraćenu isporuku. Naša soja je kvalitetna – ističe Nedimović. Problem sa Makedonijom su, kaže, neobično rigorozni i neusklađeni propisi, koji regulišu ovu oblast u toj zemlji. Prema nezvaničnim informacijama, ta zemlja će verovatno u što kraćem roku izmeniti pravilnik, koji sada ne dozvoljava ni najmanji promil prisustva GMO u poljoprivrednim proizvodima, dok je u EU to 0,9.

– Interesantno je da nas niko nije obavestio o ovom slučaju i da je pošiljka uništena, a ne vraćena, kako procedura nalaže – rekao je ministar poljoprivrede.

Podsetimo, makedonska Agencija za hranu i veterinarstvo (AHV) nedavno je objavila da je na tržištu pronašla oko 500 kilograma sojinih ljuspica, kao i šnicle od soje, koje je prodavao poznati makedonski proizvođač hrane „Vitalija”. Soja je, prema tvrdnjama AHV, bila poreklom iz Srbije, tačnije iz bečejske fabrike „Sojaprotein”.

U većini država Evropske unije, ali i u Srbiji (po Zakonu o GMO iz 2009. godine), propisano je da se pod genetički modifikovanim organizmom ne smatra biljni proizvod koji sadrži do 0,9 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO. To znači da se svaki proizvod koji sadrži manje od 0,9 odsto genetički modifikovane soje, recimo, može naći na trpezi bez kršenja zakona. Makedonija je, navodno, pod pritiskom javnosti i nevladinih organizacija koje zagovaraju tržište bez GMO, uvela pravilnik o nultoj toleranciji GMO, ali je posle izbijanja najnovije afere sa kočanskim pirinčem proizvedenim od GM semena sve jasnije da su stvari i tamo izmakle kontroli. Sumnja se da je 30 proizvođača pirinča u Kočanima ugrozilo reputaciju jednog od najpoznatijih izvoznih proizvoda. Lokalni potrošači već su reagovali, zabeležen je pad prodaje kočanskog pirinča od 50 odsto, dok otkupljivači apeluju da država što pre izađe u javnost sa konkretnim nalazima i smiri tržište. Kako u EU nije registrovano genetski modifikovano seme pirinča, pretpostavlja se da je ono ilegalnim kanalima stiglo iz Kine ili Indije.

U „Viktorija grupi”, u čijem je vlasništvu „Soja protein”, rekli su za naš list da su svi njihovi proizvodi od genetski nemodifikovane soje i sertifikovani kao non-GMO sa najmanje 99,9 odsto čistoće, odnosno sa sadržajem modifikacije manjim od 0,1 procenat, što je, ističu, manje od važeće regulative u Srbiji i EU.

Srbija je, inače, prva država bivše Jugoslavije koja je, još 2001. godine, donela Zakon o GMO, koji se u najvećoj meri oslanjao na direktive Evropske komisije. Zabranjivao je gajenje GM useva, ali je bila dozvoljena genetski modifikovana sojina sačma za stočnu ishranu. Međutim, 2009. godine usvojeni su novi propisi, kojima se potpuno zabranjuje i gajenje i promet GMO proizvoda. I pored toga, inspekcija svake godine pronalazi nove parcele pod GM sojom.

Iz Uprave za zaštitu bilja su saopštili da je fitosanitarna inspekcija, u okviru godišnjeg monitoringa praćenja nedozvoljenog unošenja i gajenja genetički modifikovanog bilja, u toku 2016. i 2017. godine uradila kontrolu na prisustvo GMO u usevu soje i kontrolu semena poljoprivrednog bilja soje i kukuruza na GMO.

U tom periodu pregledano je oko 2.500 parcela, koje su testirane proteinskim test-trakama, odnosno kontrolisano je oko 10.000 hektara na području Zapadnobačkog, Južnobačkog, Sremskog, Mačvanskog, Kolubarskog okruga i na području Beograda. Na manje od jedan odsto (27 hektara) potvrđeno je prisustvo genetski modifikovane soje.


Komentari2
1494d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Citiram izjavu prof.dr Tomislav Živanovića, koji je genetičar. "Kod nas je dozvoljeno nekih 0,9 odsto GMO, a to je približavanje standardima Svetske Trgovinske Organizacije, i činjenica je da ćemo pre ulaska morati da primenjujemo neke od tih standarda. Prof dr Zivanovic iznosi srpskoj javnosti de cemo pre ulaska u STO, MORATI da primenimo NEKE od tih standarda. Postavljam pitanje, zasto Srbija mora uopste da udje u tzv STO ako je kvalitet naših proizvođača trenutno na tzv. crnim listama pojedinih zemalja? Ko ce da kupuje robu srpskih proizvodjaca ako ni Rusija sa kojom jedino imamo slobodan trgovinski promet vec peti put vraca nakvalitetne proizvode natrag? Zar nije logican zakljucak da Srbija u ovom trenutku i jos za dugo nema niti jedan jedini razlog da udje u STO. Ali svejedno mora da ispuni zahtev da se uvede proizvodnjai promet GMO proizvoda jernsu korumpirani lobisti u Parlamentu i sire, vec potrosili dobijen novac za lobiranje. za ovu nepodopstinu ce kad tad morati odgovarati.
Miroslav M.
Ako je promet i upotreba gmo namirnica zabranjena onda bi po svoj logici postotak iste trebao da bude 0,000%. Možda to ipak nije više bitno jer je čovečanstvu u poteri za kapitalom istekao rok trajanja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja