ponedeljak, 18.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:59
EKIPA „POLITIKE” U BADOVINCIMA

Granični kamen BiH u Srbiji

Da bi došli do svojih oranica na levoj obali Drine, meštani mačvanskog sela moraju da prelaze državnu granicu
Autor: Dimitrije Bukvićsreda, 22.08.2018. u 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Badovinci – Granični kamen žuto-plave boje uz natpis „Dobrodošli u Bosnu i Hercegovinu” odnedavno „pozdravlja” namernike koji prolaze Pavlovića mostom na Drini. Stavljen je na pola puta između dva granična prelaza na krajevima ćuprije – srpskog na desnoj, odnosno bosanskohercegovačkog na levoj obali reke. Na ničijoj zemlji, reklo bi se, ali – samo naizgled.

Državno obeležje BiH zapravo je osvanulo na teritoriji Republike Srbije, na području koje po katastru pripada mačvanskom selu Badovinci u opštini Bogatić. Tom naselju pripada i čitavih 3.500 hektara zemlje uz levu obalu Drine, koji su vlasništvo njegovih meštana. Da bi došli do tih svojih njiva, Badovinčani moraju svakodnevno da prelaze granicu Srbije i BiH. A otkako je postavljen i sporni granični kamen, strahuju za sudbinu svojih imanja koja su od raspada Jugoslavije ostala „zarobljena” u BiH, čekajući na konačno razgraničenje Srbije i te države.

– Smatramo da je postavljanje graničnog kamena sračunato urađeno i da se njime prejudicira razgraničenje, a strahujemo da je krajnji cilj otimanje naših imanja preko reke – kaže Aleksandar Vulović, predsednik mesne zajednice Badovinci, dok u svojoj kancelariji u centru sela reporterima „Politike” pokazuje mnogobrojne predstavke meštana s molbom da nadležni reše ove probleme.

A kako se uopšte desilo da toliko zemljište, površine jednake približno čitavom Novom Beogradu, ostane „zarobljeno” u BiH?

Za razdvajanje se najpre pobrinula reka, jer je vremenom menjala tok pa su imanja ostala na njenoj levoj obali. To nije bio problem u vreme zajedničke države, kad su granice između republika bile nevidljive. Štaviše, početkom devedesetih, drinske obale su premošćene Pavlovića mostom, pa žitelji Badovinaca više nisu morali skelom da dolaze do svojih njiva. A onda je usledio raspad Jugoslavije.

– Još za vreme rata u BiH uspostavljen je, kao privremeno rešenje, granični prelaz, a zapravo kontrolni punkt na Pavlovića mostu – kaže Vulović.

Tada su počele i muke Badovinčana, koje traju do danas, jer granica nikada nije formalnopravno utvrđena. Zato je „privremeni” prelaz i posle dve i po decenije na istom mestu. A Badovinčani svakodnevno moraju da pokazuju ličnu kartu kako bi došli do svoje zemlje u tuđoj državi. Među njima je i Vulović, koji kaže da najmanje trećina, a verovatno i polovina domaćinstava u Badovincima, selu sa nešto više od 5.000 žitelja, ima posede preko reke.

Zbog kultura koje gaje, mnogi i po više puta dnevno odlaze u „roming”. Osim što to iziskuje čekanje na granici kad je gužva na prelazu, potreban je i „zeleni karton” da bi se prevezla mehanizacija. Samo za jedan traktor vađenje košta blizu 5.000 dinara godišnje, a uz prikolice, sejače i drugu opremu, „ceh” naraste i na nekoliko desetina hiljada.

Putem kojim žitelji prelaze do svojih imanja, na Vulovićev poziv, prošla je i ekipa „Politike”. Posle tri minuta vožnje njegovim „puntom” iz centra Badovinaca ukazao se Pavlovića most, na čijem je početku istoimeni granični prelaz sa srpskim policajcima. Nema gužve, rutinska kontrola dokumenata, brz prolazak. Idući ka bosanskom graničnom prelazu Popovo na kraju mosta, prolazi se sporni granični kamen. Sledi ponovo davanje ličnih karti na uvid, ovog puta pripadnicima policijskih snaga BiH. I potom, čim se dospe na levu obalu Drine, natpis: „Dobro došli u Republiku Srpsku”. S druge strane puta putnike koji dolaze suprotnom trakom pozdravlja znak da su ušli na teritoriju – opštine Bogatić. A na mobilni neprestano stižu SMS poruke dobrodošlice u BiH. Gde smo to zapravo?

Ako je za utehu, ceo prelazak granice u „društvu” nekolicine automobila i dva šlepera trajao je 15 minuta.

– Nije bilo gužve, ali dešava se da budu restrikcije struje zbog dalekovoda koji se gradi nedaleko odavde. Tada policajci ne mogu da elektronski provere isprave putnika. Dok se osposobi agregat, desi se da se stvore kolone – objašnjava Milan Delić, sekretar mesne zajednice i saputnik reporterima u obilasku.

Na levoj obali Drine ekipi „Politike” priključuje se Živan Jakšić Žića, takođe Badovinčanin i dugogodišnji odbornik u opštini Bogatić. Svi skupa grabimo zemljanim putevima kroz semberijske njive Badovinčana na kojima se, kaže Žića, najviše gaje kukuruz, pšenica, soja, detelina, ječam i druge kulture namenjene ishrani stoke, pogotovo svinja, po čijem su uzgoju Badovinci nadaleko čuveni. Tu i tamo ukaže se poneka „koleba” – kućica koja služi kao privremeno prebivalište u špicu poljskih radova. Idući ka Drini, nailazi se na obaloutvrdu koja je takođe izgrađena novcem Srbije, a sada je nominalno u BiH.

U povratku, srećom, opet nema gužve na prelazima. Granični kamen ostaje iza nas. Gledajući ga u retrovizoru, Vulović kaže: „Hoćemo da naša dedovina ostane u Srbiji”.

Ni BiH ne osporava tapije

Da su njive Badovinčana teritorija Srbije, žiteljima tog sela potvrđeno je i iz Ministarstva spoljnih poslova u februaru ove godine. U dopisu koji je potpisao generalni sekretar MSP Veljko Odalović, navedeno je da je u sklopu pregovora o razgraničenju Srbije i BiH stručna grupa Međudržavne komisije zadužene za ovo pitanje utvrdila da se na levoj obali Drine nalazi „znatna površina koju Republika Srbija smatra svojom, a bosanskohercegovačka strana to nije osporavala”. U istom aktu, Ministarstvo spoljnih poslova je iznelo predlog da nadležni organi Srbije utvrde način koji će stanovnicima opštine Bogatić omogućiti nesmetano korišćenje njihovih nepokretnosti. Uprkos svemu tome, osvanuo je sporni granični kamen.

Apel državnim organima Srbije

Žitelji su nedavno napismeno zahtevali da Srbija zatraži od organa BiH uklanjanje bosanskih državnih obeležja sa teritorije naše zemlje, kao i izmeštanje graničnih službi BiH na područje te države, odnosno van katastarske opštine Badovinci. Na taj zahtev, upućen kabinetima predsednika Srbije, premijerke, kao i ministarstvima spoljnih poslova i državne uprave i lokalne samouprave, još im nije odgovoreno.


Komentari6
e34df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

VlaDo
У овом чланку није прецизирана најважнија ствар а то је куда иде гранична линија да ли копном или мастицом реке.У случају распада БИХ и припајања РС Србији то и није битно.
Миливоје Радаковић
Власничка права су старија од државних.
Mimica
"Власничка права су старија од државних." To znači da će svi prognani Balkanci ostvariti svoja vlasnička prava. To je lepše od svake bajke, ali su u stvarnosti moguće samo basne.
Preporučujem 8
Ognjan Sretković
mogu i da premeste njive.
Amir Čamdžić
Lako rešivo, to se isčupa i nema problema.
Aco
Još lakše! Ukinuti granicu! :) Pozdrav iz Srpske, buduce pokrajine Republike Srbije.
Preporučujem 77

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja