sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 23.08.2018. u 08:15 Marija Brakočević

Sezoncima bolje od naredne godine

Upravo je završen javni poziv NALED-a za izradu softvera za prijavu sezonskih radnika
77.000 људи биће пријављено да раде (Фото Д. Урошевић)

Sezonski radnici, od kojih u poljoprivredi njih gotovo 95 odsto radi na crno, moći će da očekuju bolji položaj već od početka naredne godine, jer tada počinje da se primenjuje Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Na taj način trebalo bi da budu legalizovani sezonski radovi, čime će samo u poljoprivredi između 66.000 i 77.000 ljudi biti uvedeno u legalne privredne tokove. To podrazumeva i uvođenje elektronskog sistema za jednostavno prijavljivanje sezonaca, po uzoru na mađarski model.

Ovih dana upravo je završen javni poziv NALED-a za izradu softvera za elektronsku prijavu sezonskih radnika, koju je prema novom zakonu poslodavac dužan da podnese Poreskoj upravi. Kako saznajemo, na konkurs su pristigle četiri ponude, a komisija NALED-a će u naredne dve sedmice izabrati najboljeg ponuđača, koji će, kada s njim bude sklopljen ugovor, imati rok do početka januara 2019. da izradi softver jer tada zakon stupa na snagu.

– Trenutno je za prijavu i odjavu jednog sezonskog radnika potrebno utrošiti pet sati mesečno, dok će se zahvaljujući reformi sistema zapošljavanja sezonskih radnika u poljoprivredi, koju je Vlada Srbije pokrenula u saradnji sa NALED-om, prijava i odjava radnika obavljati svakog dana do 10 sati. Dosad su mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po radniku u proseku iznosili 10.200 dinara, a ubuduće će za jedan dan angažovanja mesečni troškovi poreza i doprinosa biti oko 6.000 dinara – navode u NALED-u.

Nadležni napominju i da će efekti uvođenja elektronskog sistema prijavljivanja sezonskih radnika biti i te kako vidljivi. Analiza pokazuje da će se za period od pet godina troškovi poslodavaca smanjiti za trećinu, od 316 evra u trenutnom sistemu na 226 evra u slučaju implementacije elektronskog portala. Ukupni budžetski prihodi biće veći 15 miliona evra, a formalna zaposlenost će porasti za 33.000 radnika, koji će imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje u slučaju povrede na radu, a i svim radnicima će teći radni staž.

Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u prvom kvartalu 2018. stopa neformalne zaposlenosti na nivou svih delatnosti iznosila je 18,6 odsto, pri čemu gotovo dve trećine neformalnog sektora čini zaposlenost u poljoprivredi. Jedan od razloga za takvu situaciju je što inspekcija ne može da stigne da kod svakog poljoprivrednog proizvođača obavi inspekcijski nadzor, smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNSS).

– Zakon jeste donet, što je u redu, ali očekujem probleme u njegovoj primeni. Nisam nimalo optimistična da će se položaj sezonaca bitnije promeniti. Jer, u Srbiji je nesiguran rad i poljoprivrednih proizvođača, a kamoli radnika. I njihovo opstajanje na tržištu zavisi od mnogo faktora – da li će biti suše, kiše, hoće li morati više da ulažu u proizvodnju... Zbog stvari koje i njih muče, ne verujem da će proizvođači masovnije da prijavljuju sezonske radnike – ističe Savićeva, i dodaje da bi država više trebalo da se pozabavi kontrolom poslodavaca u poljoprivredi.

– Ko će taj posao da obavlja, poljoprivredna inspekcija možda? Pa njih ima dvadesetak u celoj Srbiji. A i sezonski radnici se sami ne odvažuju da prijave inspekciji svoj rad na crno jer im je takav posao jedini izvor prihoda i nemaju bolju varijantu – ističe predsednica ASNSS.

Za sezonske poslove u Srbiji poslodavci ove godine najviše traže radnike za rad u hladnjačama, na preradi svežeg i zamrznutog voća, radnike za utovar i prebiranje voća, magacionere u hladnjačama, pomoćne radnike u građevinarstvu, roštilj majstore, konobare, šankere....

Komentari3
edaa0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Muradim Rebronja
U turizmu i ugostiteljstvu, pored sezonskih, trebaju i radnici sa skraćenim radnim vremenom i/ ili rad vikendom kao zamena za slobodne dane radnika sa punim radnim vremenom od pet dana nedeljno po osam sati dnevno. Plaćanje na sat pa koliko je radio toliko je i zaradio i na taj iznos sve druge doprinose platio. Odlično za učenike ugostiteljskih škola, studente, domaćice, penzionere...
Radovanka
Sta ja vidim u ovome? Vidim zelju drzave da berace "skine" sa biroa i da se posle hvali uspesima "nikad vecim u istoriji".
Јура
Не да ће да скину бераче са тржишта рада, него ће их повећати јер ће овом уредбом на бирое отерати и произвођаче са овако понижавајућом откупном ценом и житарица и воћа и поврћа.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja