sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:56

Trgovci zarađuju na kesama

petak, 24.08.2018. u 08:30

Domaći trgovinski lanci uključili su se u akciju naplate plastičnih kesa, zbog čega je njihova upotreba za samo dve nedelje smanjena za 60 odsto – tako počinje tekst „Cegeri sve ’moderniji’ jer kesu treba platiti” („Politika”, 9. avgust 2018). Svaka kesa trgovce u proseku košta oko dinar. Najavljeno je da će oni od svake prodate kese izdvajati oko 20 para za projekte u oblasti ekologije, za obrazovanje ili zdravstvo u Srbiji.

Šta kaže računica iz osnovne škole? Ako se 300 kesa po stanovniku pomnoži sa oko sedam miliona građana Srbije, dobija se 2,1 milijarda kesa. Uz kurs od oko 118 dinara za evro, trgovci su donedavno trošili 17,8 miliona evra za nabavku kesa koje su besplatno delili potrošačima. Uz smanjenje od 60 odsto, prosečan broj kesa nakon uvođenja naplate iznosi 120 po stanovniku, to jest oko 840 miliona kesa godišnje. Trgovci ih prodaju po ceni od dva dinara i prihoduju oko 14,2 miliona evra. Kada dobavljačima plate 7,1 milion evra, ostaje im 7,1 milion evra sa sledećom raspodelom: 1,4 miliona evra za projekte u oblasti ekologije, za obrazovanje ili zdravstvo (to je onih 20 para ili 10 odsto od prodaje kesa), a ostatak od 5,7 miliona evra, to jest četiri puta više, zadržaće za sebe.

Znači, pre uvođenja naplate kesa trgovci su imali trošak od 17,8 miliona evra. Sada će zarađivati 5,7 miliona evra. I još se time hvale. Što ne daju sav novac od prodaje kesa, pa da im i poverujemo da se „brinu” o ekologiji, a ne o svojoj zaradi. Naplata kesa uvedena je, valjda, radi zaštite životne sredine, a ne da bi trgovci dodatno zarađivali!

Posebno je pitanje da li ovi podaci zvuče realno. Matematički je tačno, ali ne mogu da verujem da su trgovci trošili skoro 18 miliona evra kako bi kese „šakom i kapom” delili potrošačima. Nešto nije u redu. Ili se u Srbiji uopšte nije trošilo 300 kesa godišnje po stanovniku, te je u reč o klasičnom spinovanju javnosti, ili kese trgovce koštaju daleko manje od jednog dinara. U ovom drugom slučaju, njihova zarada još je veća. Lepo su se dosetili, svaka čast!

Aleksandra Mihajlović,
Beograd


Komentari12
fe404
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

revolution
trgovci lazu....i dalje ne naplacuju kese u koje se stavljaju voce i povrce...tako da tu od ekologije nema nista...a uz to zasto ne mogu da platim u marketu papirnu kesu...ako kazu da ja nabavna cena kese sa stampom u maxiju 1 dinar evo ja im nudim istu takvu kesu za 60 para sa pdv-om....i ja mogu da kupim kesu na pakovanje od 50 komada.... drzava tolerise da nas lazu i jos nas prave idiotima...umesto sto daju 20 para na ocuvanje okoline nek ponude 20 para za svaku kesu koju im donesu....videcete da ce kese nestati ne iz kontejnera, vez i iz reka i sa njiva...sve ce nestati do poslednje....ako smo mi glupi pa bacamo znam one koji od toga naprave posao... p.s. nadam se da nisam nekom genijalnom diplomiranom inzinjeru ekologije sa privatnog fakulteta zaposlenom u ministarstvu ekologije ukrao ideju.....
Dragan
Revolution пита „зашто не могу да платим у маркету папирну кесу?“ Данас све мање користе папирне кесе, јер је потребно је исећи пет тона дрвећа да се произведе довољно папирних да замене једну тону пластичних кеса. Било би уништено дрвеће, али и сав биљни и животињски свет у шумама, који се споро обнавља. Уз то, производња папира веома загађује околину. Затим, одбачена папирна кеса се распада, више се не види и привидно не загађује околину. Али се не виде ни производи њеног распада (целулоза, лепкови, пунила, боје и други додаци за производњу папира), који загађују околину, јер иду у земљу, водотокове и ваздух. Околина је „очишћена“ од папирних кеса, тако што је је ђубре „гурнуто под тепих“. Пластичне кесе су спасиоци шума, које су раније немилосрдно уништаване да би се правиле папирни кесе. Ако се опет пређе на папирне и забране пластичне кесе, оне неће више висети на дрвећу... Зато што неће бити дрвећа ни шума! Боље је имати пластичну кесу на дрвећу, него немати ни кесу ни шуме!
Preporučujem 5
Dragan
Пластичне кесе не представљају толико велики еколошки проблем како се то приказује. Све је то пренадувано „еколошко помодарство зелених“. Оне су веома упадљиве на копну и у води, али се мало ко запита шта је (било) у њима. То ђубре у кесама јесте прави загађивач, али оно се распада и раствара, па побегне у земљу, потоне у воду или испари. А пластичне кесе остају на површини земље или воде, од које су лакше и пливају по њој. Зато бивају уочене на месту злочина (загађења), окривљене и осуђене на глобу или на забрану, на смрт. Ипак, сматрам да треба ограничити употребу пластичних кеса, али не због еколошких, већ пре свега због економских разлога. Све треба штедети и разумно трошити, па и амбалажу сваке врсте, укључујући и пластичне кесе. Наплата пластичних кеса у продавницама јесте добро решење, али мора бити тако организована и законом регулисана да се постигну жељени еколошки и економски циљеви, а не да се пуне касе трговаца, тј. лажних зелених.
Didi
Trgovci zarađuju pa zarađuju. Uvek će oni naći sistem za zaradu, znali mi to ili ne. Poenta je u svesti građana, zagađenju i ekologiji!!! Kod nas isključivo upali sistem naplate, i kesa treba da košta i 10 dinara- onda je niko neće ni kupovati, svi će nositi cegere, a neće zaraditi ni trgovci, ako vam je to najveća muka.
Bane L.
Kada sam bio klinac (sada pola veka) hleb je koštao 2 dinara a kesa 5 dinara. To je bilo tako normalno. koristili su se cegeri i krpene torbe, ali kupovale i kese. Umesto da se narod buni kao sada i baca kese ili ih koristi "za đubre", zene su posle upotrebe prale kese i sušile na žici sa vešom. To je bila uobičajena i nikome čudna slika. Još se sećam plastičnih (tada debelih) kesa na žici sa izbledelim slikama od pranja. I ne samo to. Još se sećam reči jednog dede kada nam je rekao "E deco deco. Kupovaćete vi i običnu vodu u prodavnici jer ste previše razmaženi da čuvate to što imate. Plaćaćete porez i na pse i mačke". Tada smo se smejali njegovim rečima. Sada.. ?
Siniša
Sve ste u pravu ali meni se čini da je autor teksta hteo da stavi akcenat na moralnu stranu, a ne marketinšku!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja