subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Turska na izlaznim vratima NATO-a

Da li Erdogan namerava da izvede svoje zemlju iz Alijanse, ili je posle 66 godina treba izbaciti iz tog saveza, kako se čuje u SAD
Autor: Boško Jakšićčetvrtak, 23.08.2018. u 22:00
(Фото АП)

Možda u Vašingtonu nisu u stanju da vide ko im je iskreni prijatelj, kako kaže šef turske diplomatije, ali pod naletom moćne političke propagande milioni Turaka nemaju dilemu ko im je neprijatelj – Amerika.

Ogorčeni zbog sankcija nominalnog NATO saveznika koje su tursku liru oborile na najniži zabeleženi nivo prema dolaru i zapretile da zemlju uvedu u krizu koja bi mogla da se meri sa onom u Venecueli, Turci demonstrativno uništavaju „ajfone”, cepaju dolarske novčanice, prosipaju „koka-kolu” po toaletima, a u jednom kvartu Ankare prestali su da izdaju licence američkim lancima „Mekdonalds”, „Starbaks” i „Burger king”. Bilo je i pucnjeva na američku ambasadu u turskom glavnom gradu.

Turski sud odbio je u međuvremenu da iz kućnog pritvora pusti američkog pastora čije je oslobađanje Donald Tramp zahtevao pre nego što je udvostručio carine na uvoz turskog čelika i aluminijuma, a dvojicu turskih ministara stavio na crnu listu. Kriza je preko noći zatrovala ionako nestabilne odnose dva NATO partnera i poprimila ozbiljne političke dimenzije koje unose neizvesnost u davno uspostavljene geostrateške rasporede snaga.

Iako je pre nekoliko meseci slavio prijateljstvo sa Trampom, predsednik Redžep Tajip Erdogan uzvratio je da Turska može da nađe prijatelje na drugim stranama. 

„Turska je suviše velika i suviše uticajna da bi bila prepuštena milosti jedne sile”, poručio je predsednik.

Potom je, usred krize, za Moskvu poslao ministra odbrane i šefa Nacionalne obaveštajne agencije. Ubrzo je potvrđeno da će Rusija 2019. početi Turskoj da isporučuje prve baterije raketnog odbrambenog sistema S-400 – što su Amerikanci sve vreme pokušavali da blokiraju.

Nepoverenje je na vrhuncu. Da li, po najekstremnijem scenariju, Turska može da napusti NATO?

„Mogli bismo sada da kažemo zbogom svima koji strateško partnerstvo žrtvuju zbog odnosa sa terorističkom organizacijom”, izjavio je Erdogan aludirajući na američko odbijanje da isporuči propovednika Fetulaha Gulena, koga on označava kao „teroristu” i direktnog inspiratora i organizatora neuspelog vojnog puča jula 2016.

Da li je došlo vreme da se Turska izbaci iz NATO-a, kako se spekuliše po američkim medijima? Nezadovoljstvo vladavinom „islamskog autokrate” Erdogana nije novost, ali mogućnost da ključna zemlja na istočnom Mediteranu i druga po veličini armija unutar NATO-a krene ka ruskoj orbiti nesumnjivo brine vojne stratege za koje je Erdogan dugogodišnja enigma.

Obostrane pretnje sustižu jedna drugu. Tramp ne pokazuje da je spreman da odstupi i kaže da u arsenalu kaznenih mera ima mnogo više od dosadašnjih sankcija. Erdogan pred 80 miliona Turaka po svaku cenu želi da pokaže čvrstinu.

Igre oko NATO-a ipak predstavljaju najozbiljniju dimenziju krize, preteći koheziji dvadesetdevetočlane alijanse. Turska je ušla u NATO 1952. godine, u vreme sovjetskih pretnji regionu, i od tada je imala ključnu ulogu u odbrani istočnog krila sve vreme hladnog rata.

Američko-turska kolizija traje već neko vreme, ali sadašnja kriza po svemu nadilazi onu izazvanu odbijanjem Ankare da u vreme invazije na Irak američkim avionima dopusti korišćenje baze Indžirlik. Ili konflikt u Siriji, gde su Turci bombardovali snage sirijskih Kurda koje Amerikanci obučavaju, naoružavaju i finansiraju, dok je Erdogan zapretio da će turski vojnici otvoriti vatru na američke.

Turska pretnja nalaženjem prijatelja „na drugim stranama” nesumnjivo najviše raduje Moskvu, koja je pokazala da uspešno sarađuje sa autoritarnim režimima i da podršku dobro naplaćuje.

Vladimir Putin spasao je Bašara el Asada i istovremeno Rusiji obezbedio jedinu pomorsku i vazduhoplovnu bazu na Mediteranu. Njegove snage obučavaju desetine hiljada iranskih vojnika po Siriji, a Teheran ne krije zahvalnost.

Isporuke ruskih raketnih sistema Turskoj, posao vredan 2,5 milijarde dolara, otvaraju pitanje zašto Ankara kupuje savremeno oružje koje nije kompatibilno standardima NATO-a? Da li je to poruka nezadovoljstva ponašanjem Zapada koji Erdogana žestoko kritikuje zbog povreda ljudskih prava, posebno od vremena neuspelog udara?

Tramp ne deluje kao neko ko bi dozvolio da ga iko ucenjuje. Odmah je zabranio isporuku Turskoj stotinu lovaca nove generacije F-35. Vašington više nije siguran da li sme da preda najsavremenije avione jer sumnja da bi nova tehnologija mogla da dospe do Rusa.

Američki pritisci i sankcije otvaraju vrata ruskom uticaju po Turskoj i Iranu, ali Tramp ignoriše upozorenja zapadnih saveznika i dovodi u pitanje osnovne principe kolektivne odbrane članica NATO-a.

Erdogan optužuje Amerikance za „zaveru” i „ekonomski rat”, ali pravi uzroci monetarnih problema Turske su interni, tvrde eksperti, a američke carinske sankcije samo su doprinele ubrzavanju krize.

Strani investicioni krediti dostigli su 265 milijardi dolara i omogućavali ubrzani rast poslednjih godina, ali strategija je dostigla plafon: zemlja duguje 460 milijardi dolara, više od polovine bruto nacionalnog proizvoda, što je približava teritoriji opasnoj za investiranje. U strahu od lančane reakcije, dve svetske agencije su zbog perspektive ekonomske nestabilnosti rejting turskog duga već oborile na kategoriju „đubreta”.

Upozorava se da je kolapsu lire znatno doprineo način na koji Erdogan upravlja ekonomijom kako bi devet puta pobedio na izborima za isto toliko godina. Podseća se da su nevolje pojačane posle propalog udara, kada su na važne funkcije postavljeni lojalisti bez profesionalnih znanja.

Lira je počela da klizi nadole zbog straha od Erdoganovog uplitanja u monetarnu politiku kada je u julu preuzeo dužnost predsednika s gotovo neograničenom vlašću, a resor finansija dodelio svom zetu Beratu Albajraku.

Trampove sankcije samo su ubrzale krizu, a ukoliko se lira ne stabilizuje – preti kolaps bankarskog sistema. Ekonomisti predviđaju bankrote većih turskih korporacija, što bi moglo da vodi masovnoj nezaposlenosti.

Erdogan i dalje svu krivicu svaljuje na Ameriku. Uoči velikog muslimanskog praznika apelovao je na patriotska i verska osećanja: „Svaki napad na našu ekonomiju ne razlikuje se od direktnog udara na našu zastavu i poziva na molitvu. Mi smo ljudi koji bi radije da im se odseče glava nego da budu vezani oko vrata.”

Većina Turaka postrojila se iza svog predsednika koji se „herojski” odupire Trampu. Pitanje je da li znaju koju bi cenu mogli da plate.


Komentari28
6b47c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran Grubic
Са повезаном темом пише и француски Le Monde diplomatique у енглеском штампаном издању из априла 2018. године, број 1804. Под насловом "Erdogan tries to fix his election" Акрам Белкаид описује савезништво председника са ултранационалистичким крајњим десничарским организацијама, укључујући и исламисте. Под насловом "Turkish state of fear", Pierre Puchot описује затварање хиљада присталица милијардера свештеника Гуленa у држави Турској и колатералне штете нанете њиховим животним средствима. САД, 1. септембар 2018.
slavko
Izgleda da če narasti broj amerikanaca u Grčkoj...
Војин
Шпигл: Турска економија опада, а Ердоган води љуту битку са Трампом. Могло би се десити да НАТО буде главни губитник. Криза је катастрофална – и то не само за народ у Турској. Стране банке, које су позајмиле Турској 265 милијарди долара, плаше се да ће изгубити тај новац, а економисти упозоравају на могућу ланчану реакцију која би могла да доведе до колапса међународног финансијског система. Ова ситуација такође прави дар-мар у безбедносној архитектури света јер угрожава кохезију НАТО-а. Председник је направио економски бум у раним годинама своје владавине углавном тиме што је милијарде упумпавао у грађевинску индустрију. Изградио је путеве, облакодере и болнице. У октобру ће у Истанбулу чак бити отворен и највећи аеродром на свету.Резултат тако апсурдних мера изазива бригу код посматрача да би криза из Турске могла да се прелије на остале земље Европе. Банке у Француској, Шпанији и Италији су интензивно инвестирале у Турску, а само шпанска финансијска потраживања су 80 милјради $...
Petar Ilic
Sve ce to proci a sa padom standarda Turci ce se okrenuti pravom krivcu za svoje probleme. Prema Reuters-u, za dva meseca Turska ce morati da plati oko tri milijarde dolara duga koji dolazi za naplatu. Ona te pare nema. Naucice Turci i da totalna vlast jednog coveka u drzavi vodi prvo u politicke probleme a onda u siromastvo i beznadje. Ne moze sad Erdogan da sam sebi kaze da treba povecati interes na pozamljeni novac kad je do juce pricao da interes traba smanjiti. Ne moze on sam sebi da kaze da je pravio greske u ekonomiji nego mora sad da krivi druge. Ne moze nista da ispravi jer nema nikog da ga na to natera. Ne moze on da trazi neke nove bogate prijatelje po svetu da mu pomognu jer takvih nema, a i da ima oni to nece raditi za dzabe. Sve je to vec vise puta vidjeno i zna se gde to vodi. Nije to lose. Svako mora na svojoj zadnjici da nauci lekciju sta se moze i sta ne moze. Turci ce imati mnogo vise razumevanja za ljudska prava i demokratiju kad se ona jednom vrati.
dr Slobodan Devic
Ovi botovi me odusevljavaju. Ne znam kako im samo ne dosadi da ponavljaju istu pricu godinama, pricu koju ni malji deca vise nece da progutaju. A o ljudskim pravima crnaca (pogotov onih oko 5 miliona sto "dobrovoljno" rade po zatvorima) da pitamo koga? I da se razumemo - ne kazem ja da je u Turskoj i/ili Rusiji bolje; daleko bilo ...
Preporučujem 18
Еустахије да се боље чује
Другачије би говорили када би имали праве информације. А то ту да је Катар са 14 миијарди помогао стабилност турске лире, да је Кина помогла новцима, а да је Русија укинула царине на неке турске производе. А ко се најео америчког хлеба из њихове промајне касе, тај је остао гладан.
Preporučujem 48
Патас
По мом мишљењу све зависи од тога како ће се развијати ствари у Сирији и од тога шта су се договорили Ердоган и Путин. Руси су спасли Ердогана од пуча, е сад шта је он њима обећао заузврат и како ће то даље ићи видјећемо. Ако САД и ЕУ буду притискали Турску до границе пуцања онда је свашта могуће. Па и излазак из НАТО и покушаји извана да се изазове грађански рат или нови пуч. Турска ионако никада није заиста припадала западном свијету, у 19 и 20 вијеку била је инструмент Британије поготово у Кримском рату 1853. Турци су показали да имају кичму, колико та кичма може поднијети терета то је већ питање. А ситуација у земљи никад гора.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja