subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:05
INTERVJU: RADOŠ BAJIĆ, dobitnik nagrade „Pavle Vuisić”

Preživeo sam deceniju koju mi je „pojela” politika

Autor: Toma Todorovićčetvrtak, 23.08.2018. u 22:00
(Фото лична архива)

Odlukom Udruženja filmskih glumaca Srbije Radoš Bajić je ovogodišnji dobitnik specijalne nagrade „Pavle Vuisić”, koja se tradicionalno dodeljuje na Filmskim susretima u Nišu i predstavlja priznanje za životno delo, odnosno, kako zvanično stoji u opisu, „za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu”. U razgovoru za „Politiku” Radoš Bajić najpre je istakao šta za njega znači ovo priznanje:

– U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti do sada nijedna ličnost koja je vrhunskim rezultatima zadužila svoj narod u oblasti filmskog i televizijskog stvaralaštva nije stekla zvanje akademika, niti po propozicijama SANU to može. Po osnovi vanserijske izuzetnosti velikana filmske umetnosti čije ime nosi, a pogotovo uvidom u biografije kolega dosadašnjih dobitnika – Nagrada „Pavle Vuisić” kompenzuje i nadomešćuje ovaj nedostatak. Velikani filmske glume koji su je pre mene dobili mirne duše bi se mogli nazvati akademicima.

Tim pre je moja počastvovanost i zahvalnost veća što ću od subote biti u takvom društvu.

Koje ste nagrade do sada dobili, koje su vam posebno drage i značajne i za šta ste ih dobili?

Verujem da je animozitet prema nagradama na koji pokatkad nailazimo u javnom životu u suštini neiskren i lažan, jer su nagrade jedino svedočanstvo okruženja, društva, naroda i nacije – dokaz su da je nečiji rad prepoznat i da su rezultati zapaženi. U poslednjoj deceniji za svoj rad dobio sam veliki broj profesionalnih nagrada i društvenih priznanja. Za životno delo u oblasti kulture nagrađen sam Vukovom nagradom, poneo sam Nagradu grada Kragujevca „Sveti Đorđe” i „Andrićevu nagradu” i mnogo drugih i zaista ne bi bilo mesta da ih sve nabrojim. Posebno sam počastvovan ordenima Svetog Save i Svetog Vladike Nikolaja, kojima me je odlikovala Srpska pravoslavna crkva.

Da li su do sada Niš i njegov festival bili „pravedni” prema vama?

Ovaj niški festival za mene je uvek bio u znaku grada moje rane mladosti, u kojem sam proveo prelepe godine između 1968. i 1972. kao đak muzičke škole. Uvek rado boravim u Nišu, ali na ovaj jedinstven festival, za koji smatram da mora da preraste u centralni nacionalni festival srpskog filma, nikada nisam dolazio da bih bio nagrađivan. Uvek je drugo bilo važnije, nešto lično i mnogo jače. Od mog prvog učešća na festivalu, 1976. godine, uvek sam nagrađivan nagradama publike i priznanjima za najpopularnijeg glumca festivala, ali do sada sam samo jednom nagrađen zvaničnim festivalskim priznanjem – Velikom poveljom za najbolju mušku ulogu, u filmu „Dezerter” Živojina Pavlovića. Tako ispada da ima osnova da se kaže da mi žiriji nisu bili blagonakloni, a da me je publika obilato nagrađivala i volela.

Kako ocenjujete svoj dosadašnji rad u kinematografiji, šta kažete o svojim usponima i padovima?

Sa više od sto uloga na filmu i televiziji, u celini uzev, mogu biti zadovoljan, ali ipak verujem da sam mogao više. Prvih dvadesetak godina moje filmske karijere bile su furiozne, a onda... Došao je veliki pad, zapravo svojevrsna rampa koju mi je postavila dnevna politika u državi sa kojom sam oduvek bio u ratu. U vreme eskalirajućeg ludila, 1995. godine, odbio sam poziv sa najvišeg mesta da postanem član direkcije Jugoslovenske levice u osnivanju. Ostao sam živ, ali su mi sve do pada Miloševićevog režima i raspleta krvave jugoslovenske drame sva vrata bila zatvorena. I na filmu i na televiziji. Stegao sam zube, vratio se poljoprivredi, jer je trebalo preživeti i prehraniti porodicu. Gajio sam višnje, izvozio smrznuto voće i trgovao veštačkim đubrivom. Reč je o celoj deceniji egzila i mog izgnanstva iz profesije, sve do 2006. godine i prve klape TV serije „Selo gori”, kojom sam se vratio na male i velike ekrane...

Šta smatrate svojim najvećim dostignućima?

Moj najveći domet kao režisera, po subjektivnom sudu, sigurno je TV serija „Ravna gora”, na koju sam veoma ponosan. Najveći scenaristički poduhvat koji mi je po svom opsegu, monumentalnosti, ali i po neverovatnoj gledanosti, obezbedio mesto u istoriji srpske televizije, svakako je 101 epizoda TV serije „Selo gori, a baba se češlja”. A najznačajnije uloge delim na dve etape u karijeri – na prvih 20 i poslednjih 10 godina. U prvoj su uloge Čabrinovića u „Atentatu u Sarajevu”, Anđelka u „Beštijama” Živka Nikolića, Dalibora u „Partizanskoj eskadrili” Šibe Krvavca, Sekule u filmovima Dragoslava Lazića i Jove u filmu Živojina Pavlovića „Put za Katangu”. U drugoj etapi dominira glavna uloga majora Veljačića u „Dezerteru” Živojina Pavlovića i sjajna saradnja sa Radetom Šerbedžijom, kao i grandiozna uloga Radašina u TV seriji „Selo gori, a baba se češlja”, koja će obeležiti sveukupnu moju glumačku karijeru. Ako bog da zdravlja, verujem da će biti još velikih uloga.

Kako ocenjujete aktuelno stanje u srpskoj kinematografiji i kako je vidite u budućnosti?

Već godinama Srbija nema veliki film. Svedoci smo paradoksa da je preko Filmskog centra Vlada Srbije izdvojila više od milijardu dinara, da nikada nismo imali veći budžet, što je za svaku pohvalu, a da imamo sve manje dobrih i kvalitetnih filmova. Ovakva situacija pokazuje da nije sve u parama. Mislim da su u pitanju velika autorska kriza i tanušnost filmskih scenarija, kao i anomalije koje su pratile selektivnost i odabir tema i projekata u Filmskom centru, koji je za jedne bio majka, a za druge maćeha. Dešava se da neki autori dobijaju sredstva za svaki film koji kandiduju, pojedini i za dva igrana filma istovremeno, a da neki nikada ne dobiju ništa. To ni sa moralnog, ni sa profesionalnog stanovišta nije u redu. I nisam ja jedini koji očekuje da se sa takvom praksom prestane.

Šta trenutno radite?

Postoji mnogo planova. Već naredne nedelje počinjem snimanje 45 epizoda novog ciklusa TV serije „Šifra Despot”, koju radim za TV Pink, uveliko pišem i novi ciklus TV serije „Psi laju, vetar nosi”, koju će na proleće 2019. godine za RTS režirati moja kći Jelena Bajić Jočić, a čekam na premijeru filma „Zaspanke za vojnike” Gage Antonijevića. Još nisam video film, ali čujem da je reč o velikom ostvarenju u kojem igram i ja jednu ulogu – ne baš veliku, ali veoma važnu i značajnu. I koju mnogi vrlo hvale.

Šta možete da kažete o svojoj porodici?

Iza mene su ozbiljne godine. Kada sumiram svoj život i kada sučeljavam privatno i profesionalno, bespogovorno dajem prednost ličnom i porodici koju sam stvorio sa suprugom Milenom i kojoj neizmerno dugujem. U svakom trenutku snažno i duboko osećam da je moja porodica moj daleko veći i značajniji rezultat od celokupne dosadašnje profesionalne karijere. Zbog toga nikada nisam zažalio – naprotiv, presrećan sam što je baš tako.


Komentari8
a38bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dzordz
nisam obozavalac ovog akademika, ali nesporan je trud ulozen u baba se ceslja, i sredstva. takodje i serija o drazi ima, po meni, svoje zasto, iako sam socijalista po vokaciji. treba na korektan nacin predstaviti i desnicu, ali ni levica nije bolje predstavljena, naprotiv. dakle, g.r.bajic je za mene jedan od dosta glumaca u srbiji. ja da se pitam snmio bih dobar afirmativan film o partizanima. why not?
Laza
Budi srecan, ti si preziveo, mnogi nisu.
Baja
Vrlo skroman čovek.
Neša
Srbija sva puca od "akademika". Po šavovima!
Slavko Mirkovic
Lepo si ti ziveo u toj deceniji, znao si kako treba.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja