subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:05
BEOGRADSKE PRIČE

Novo uzdizanje Karađorđeve i Savamale

Autor: Goran Vesićčetvrtak, 23.08.2018. u 21:51
(Фото Петар Мирковић)

U nedelji kada smo započeli uređenje Trga republike počeli smo pripreme za veliki infrastrukturni projekat, rekonstrukciju Karađorđeve ulice i Savskog keja od Brankovog mosta do Beogradske tvrđave, koji počinje u poslednjoj nedelji septembra. Čekala je ta ulica skoro čitav vek da 1904. godine dobije ime po velikom voždu Karađorđu koji je 1806. tim putem predvodio srpske ustanike oslobađajući Beograd od Turaka.

Premeštanjem groblja 1828. godine sa Varoš-kapije na Tašmajdan, grad se pomerio na savsku stranu. Knez Miloš je odlučio da upravo tu, gde je danas Karađorđeva ulica, osnuje srpsko naselje na savskoj padini sa upravnim zgradama nove države. Pisao sam ranije o tome kako je 1834. godine Miloš Obrenović naredio rušenje postojećih kuća i iseljavanje žitelja na Palilulu kada je izvršena prva urbanizacija Savamale.

Posle njegove naredbe da se tu nastane trgovci, taj deo grada postaje glavna trgovačka četvrt Beograda.

Tako je, nekada malo i zapostavljeno pristanište na Savi postalo glavna kapija Srbije ka evropskom tržištu. Uvođenje parobroda 1834. godine omogućilo je razvoj trgovine na Maloj pijaci, dok su izgradnja pruge i zgrade Železničke stanice 1884. godine doprineli porastu značaja Beograda kao tranzita između Evrope i Srednjeg istoka. Još jednu revoluciju u saobraćaju, ali na gradskom nivou, donelo je uvođenje tramvaja.

Od 1892. godine, otkad postoje tramvaji na konjsku vuču, deo kultne linije broj 2 prolazio je kroz tu ulicu. Nakon samo dve godine, uvedena je električna tramvajska mreža, što Beograd smešta među prve evropske gradove opremljene tim novitetom. Tako Karađorđeva ulica postaje svedok jačanja srpske države i Beograda što pokazuju graditeljski poduhvati u njoj koji su bili ogledalo ekonomskog i kulturnog uspona. Početkom 20. veka ulica je regulisana, u njoj se otvaraju poslovnice svih banaka, a cena kvadrata bila je pet puta skuplja od kvadrata u Knez Mihailovoj ulici. Do početka Prvog svetskog rata u toj ulici grade se Beogradska zadruga, hotel „Bristol” i Vučina kuća.

Značaj te ulice počinje da opada posle završetka Prvog svetskog rata jer se trgovina preselila u gornje delove varoši. Karađorđeva nikada nije povratila stari sjaj mada se u tom periodu u ulici mnogo gradilo. U periodu posle Drugog svetskog rata pa sve do pre nekoliko godina Karađorđeva ulica bila je tranzitna trasa kamiona, odvojena od reke železničkom prugom, a oronule fasade skrivale su svetlu istoriju.

Projekat „Beograd na vodi” udahnuo je novi život Savamali i njenoj centralnoj ulici. Obnovljena je zgrada Beogradske zadruge, biće rekonstruisan hotel „Bristol”, na potezu od Brankovog mosta do „Gazele” urađeno je novo šetalište kraj Save, rekonstruisana je i produžena Hercegovačka ulica, obnovljene su brojne fasade, a ove godine počinje pretvaranje Ulice Kraljevića Marka u pešačku zonu, dok će Travnička ulica konačno izaći na reku.

Ipak, najvažniji projekat je rekonstrukcija Karađorđeve ulice. U prvoj fazi grad Beograd urediće deo ulice od Brankovog mosta do Beogradske tvrđave, kao i Savski kej. U drugoj fazi, o trošku kompanije „Beograd na vodi”, biće uređena Karađorđeva ulica od Brankovog mosta do Savskog trga, čije uređenje počinje sledeće godine, a koju će krasiti spomenik Stefanu Nemanji. Obnavljamo Đumrukanu, odnosno teatar na Đumruku, prvo stalno srpsko pozorište koje je radilo od 1841. do 1842. godine. Trenutno menjamo urbanistički plan kako bi prostor na kome se nekada nalazila Đumrukana dobio javnu namenu. Nova zgrada, replika čuvene Đumrukane, prema ideji Nikole Selakovića, biće dom srpskog folklora, mesto na kome će posetioci Beograda moći da uživaju u folklornim predstavama i upoznaju se sa našom kulturom i tradicijom.

Nedaleko od buduće Đumrukane nalaze se Velike stepenice koje su izgrađene 1860. godine pošto je knez Mihailo Obrenović pratio sestru Perku Bajić do Savskog pristaništa. Shvatio je tada muku građana, koji su se do pristaništa spuštali uskom, krivudavom i strmom stazom, pa je odlučio da o svom trošku izgradi kamene stepenice i novu kaldrmu do Save. Mnogi Beograđani pamte ovo stepenište i po sceni iz serije „Otpisani”, u kojoj nemački vojnik udara šamar Prletu koga je igrao Dragan Nikolić. Danas je ovo stepenište jedina fizička veza gornje varoši sa Savskim kejom. Doduše, samo do marta sledeće godine kada će biti završena pasarela koja će povezati Beogradsku tvrđavu sa Savskim kejom kod Beton hale. Bulevar vojvode Bojovića premošćen je pre nekoliko meseci, a u toku je izgradnja stepeništa koje će krasiti skulptura Mrđana Bajića i Ričarda Dikona.

Tokom jeseni biće objavljen tender za izgradnju gondole koja će povezati Ušće i Beogradsku tvrđavu čija izgradnja počinje na proleće sledeće godine. Karađorđeva ulica ima stare prestoničke lagume čiji je ulaz kod broja 31 blizu Brankovog mosta. Oni su izgrađeni početkom 19. veka, kada je taj kraj predstavljao trgovački centar Beograda, pa je roba koja je dolazila u grad preko pristaništa čuvana u lagumima. Ovih pećina ima čak trinaest i vreme je da budu iskorišćene kao buduća turistička atrakcija. Postoje ostaci stare dizalice – lifta koja je služila da se roba odatle podigne naviše, ka Kosančićevom vencu odakle je roba odlazila ka gradskim pijacama. Zato rekonstrukcija Karađorđeve ulice nije samo uređenje tog dela centra grada i obnova naše tradicije, već i ponovno uzdizanje te ulice i Savamale koje postaju novi centar Beograda.

Kao što ćemo na obnovljenom Trgu republike posebno obeležiti mesto na kome je 1866. godine srušena Stambol kapija i mesto na kome su u oktobru 1944. godine sahranjeni crvenoarmejci koji su poginuli u borbama za oslobođenje Beograda od fašističkog okupatora. Tako pokazujemo da ne samo da razvijamo svoj grad, već i da poštujemo slavu i istoriju Beograda.


Komentari2
3212f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

slavisa
Aha, a kad ce da se zavrsi Slavija ?
Arsen
Gospodine Vesiću, jedna primedba. Zašto konačno ne počnete da sadite neke atraktivne sadnice drveća koje mogu da podnesu našu klimu (ima toga puno), pa i zimzeleno, umesto ovih domaćih ružnih drvca ala Čiča Gliša, , koja pola godine ruže grad svojim sivilom i neatraktivnim ogolelim granama, tjs ružnom krošnjom kad ozeleni. Tvrdoglavo se držimo ružnog i neatraktivnog, da li je moguće da niko ne uvidja ovaj estetski problem? Ako je cena i pitanju onda bolje i ne ulagati opet u ružnoću.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja