sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Filozofiranje o filozofiji u školama

subota, 25.08.2018. u 08:39

Polemika o idejama pojedinaca o ukidanju nastave filozofije u srednjim školama zaslužuje ozbiljan osvrt, jer nedostatak filozofskog obrazovanja dovodi do ograničenja razvoja misli, razmišljanja o viđenom i doživljenom, nesposobnosti definisanja ciljeva, dokučenja apsolutne istine, prezentacije ideja i u tom smislu ugrožavanja slobode i napada na mislioce. Ovo liči na predstavu o postojanju nekog drugog „boga” koji će razmišljati umesto tih mladih ljudi. U vremenu dijalektičkog razvoja misli i novih informacija, postavlja se pitanje: Šta uraditi sa tolikom pameću i takvim obimom informacija? Odgovor nudi filozofija koja uči o razmišljanju.

Mi, koji smo dve godine učili psihologiju, filozofiju i logiku, svesni smo šta je to što filozofija traži, a to su bila stalno postavljana pitanja profesora: „Šta znači ovaj pročitani tekst?” Da bi se definisao odgovor bila je potrebna koncentracija i duboko razmišljanje (kontemplacija), koja je iziskivala angažovanje, kako kažu stručnjaci, kompletnog dela mozga hipokampusa, raspoloživog kapaciteta inteligencije, da bi konstatacija profesora bila: „Može se tako tumačiti”, što je značilo da nije neispravno, ali da može i nekako drugačije.

Jeste činjenica da filozofija arhitekture nastoji da vizuelne umetnosti svede na skup primera, a „političku filozofiju na  civilizaciju moći” (Sol Belou) i treba uvek objašnjavati o posebnosti arhitekture, ali ima ogroman značaj u književnosti, jer gotovo svi značajni pisci baziraju svoja dela na filozofskim pitanjima i služe se metaforama (Muzil), alegorijama i simbolima, što će srednjoškolcu tek uz pomoć filozofije biti pristupačno.

Ponekad je filozofija u suprotnosti sa umetnošću koja stvara više od prirode, čiji je čak zadatak da nas „ubedi u obmane, čak i sa devojačkim grudima i njenim dražima” (Gete), ali zato filozofija iskazuje istinu kao najveći oblik delotvornosti; istinu o svetu i čoveku, ona proizvodi čovekovu mudrost, inspiriše književnike (Tolstoj, Tomas Man), inspiriše napore za razvoj ličnosti i brige za domovinu (H. Hese), a procesi mogu biti i obrnuti, kao što je Dostojevski doprinosio razvoju psihologije, ili, kako kaže Aristotel, da se razmišljanjem o doživljenom podstiče razvoj novih ideja.

Potrebno je nastojati da mladi sa stečenim znanjem imaju slobodu razmišljanja i donošenja odluka, a ne da izmišljamo neke druge „bogove” koji će razmišljati umesto njih.

Zdravko Zdravković, arhitekta


Komentari2
9ad70
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгослав Стоиљковић
На основу властитог искуства, као инжењер, научник и професор, сматрам да филозофију треба изучавати на нивоу средњошколског и високошколског образовања. На то указује упозорење Енгелса („Дијалектика природе“, 1874.): „Природњаци мисле да ће се ослободити филозофије на тај начин што је игноришу и псују. Али како се они не могу ни макнути без размишљања и како су за мишљење нужне логичке категорије, то они те категорије некритички узимају било из просечне свести тзв. образованог човека којом владају остаци давно преживелих филозофија, било из одломака оне филозофије коју су били обавезни да слушају на универзитету (а то су не само одломци, него такође и збрка схватања таквих људи који припадају најразличитијим и обично најгорим школама), било из некритичког и несистематског читања сваковрсне филозофске литературе. Тако они робују филозофији, нажалост, већином најгорој. И баш они који највише грде филозофију робују управо најгорим вулгаризованим преостацима најгорих филозофија.“
Jovan Milanovic
Dokucenja apsolutne istine ... Daleko ode autor arhitekta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja