sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:03
INTERVJU: GABRIJELA ŠUBERT, slavista

Vuk Karadžić je zadužio čitav slovenski svet

Slovenski narodi najveća su populacija Evrope. Nažalost, interes ide drugim putevima, i ne znam da li je to pametno
Autor: Marina Vulićevićpetak, 24.08.2018. u 22:00
(Фото М. Ву­ли­ће­вић)

Učesnica 16. Međunarodnog kongresa slavista u Beogradu je i Gabrijela Šubert, dugogodišnja profesorka na Katedri za južnu slavistiku i Studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu „Fridrih Šiler” u Jeni, inostrana članica SANU od 2006. godine, kao i dopisna članica Mađarske akademije nauka. Bavi se narodnom književnošću, nemačko-južnoslovenskim književnim i kulturnim vezama, kulturnom semiotikom, savremenom južnoslovenskom pripovetkom...

Pored ostalih, autorka je i knjige „Srbi i Nemci u 20. veku. U senci zvanične politike”. Na ovom kongresu pohvalila je organizaciju i raznovrsnost programa, gde je posebno uočila novu sekciju internet stilistike.

Jedna od vaših tema na ovom kongresu slavista jeste i „Srpski rječnik”, povodom 200 godina od prvog izdanja, u svetlu Vukove saradnje sa Nemcima. Ta saradnja bila je od suštinske važnosti za razvoj naše pismenosti i kulture?

To je bilo zlatno vreme nemačko-srpskih odnosa, kakvog nije bilo ranije, niti kasnije, a bilo je važno za srpsku kulturu uopšte. Vuk Karadžić je imao tesne veze i sa Terezom fon Jakobs Talfi koja je prevodila srpsku narodnu poeziju. Te prevode ona je poslala Geteu koji je njima bio oduševljen i koji je čak i učio srpski jezik kako bi razumeo i sam preveo „Hasanaginicu”...

Vuk je još više sarađivao sa Jakobom Grimom, a za „Srpski rječnik” to je još važnije nego saradnja sa Geteom. Jakob Grim koji je sa bratom Vilhelmom priredio nemački rečnik i koji se, pored ostalog, bavio i nemačkim predanjem i folklorom, Vuka je, zajedno sa Jernejom Kopitarem, podstakao na to da sastavi i izda „Srpski rječnik”. Vuk ga je uobličio po uzoru na nemački rečnik Jakoba Grima. Takođe, Grim mu je objasnio da pri tome daje primere i iz drugih slovenskih jezika, da koristi uporedni princip. Jakob Grim dobro je govorio srpski jezik. On je jedan od prvih Nemaca koji se približio slovenskim jezicima i kulturi, upravo na osnovu srpskog. Posle Vukovog izdanja „Srpskog rječnika” Jakob Grim dao je prošireno izdanje „Rječnika” još jednom ga objavljujući na nemačkom. Vuk i Dositej bili su značajni i zbog toga što su zapad upoznali sa slovenskim svetom, Vuk je zadužio čitav slovenski svet, a među Nemcima koji su bili važni podjednako za Srbe i za Nemce bio je i Herder.

Kada dolazi do promene u tim odnosima?

Od druge polovine 19. veka odnosi Nemačke prema slovenskom svetu počeli su da se menjaju i u političkom smislu. Vrhunac nerazumevanja između dve kulture dostignut je tokom Trećeg rajha kada je Hitler bombardovao Beograd. Ni ratovi iz devedesetih godina nisu doprineli zbližavanju Nemaca i Srba. Zbog toga mislim da bi trebalo nastavljati tradiciju koju je Vuk Karadžić negovao. On je puno uradio i za Srbe i za Nemce.

Šta je, po vašem mišljenju, nemačke naučnike i pisce fasciniralo u srpskoj narodnoj književnosti?

To je bio početak romantizma u Nemačkoj kada su se pisci obraćali autentičnoj izvornoj, narodnoj, književnosti. Takve književnosti, već u to vreme, u Nemačkoj nije bilo. Herder je pozivao poznavaoce da sakupljaju autentičnu, narodnu, književnost, da se bave folklorom. Kod nas, na zapadu, u to vreme, visoka književnost više nije bila izvorna. Zato su mnogi počeli da se interesuju za Balkan gde je sve to bilo živo. Srpske junačke narodne pesme bile su potpuno nepoznate na zapadu. Braća Grim i Gete bili su njima opčinjeni. Gete je sam preveo „Hasanaginicu”, kao i druge pesme.

Prošle godine predstavljena je vaša knjiga o odnosu Srba i Nemaca u 20. veku gde se zapravo vidi koliko je politika bila dominantna u tim relacijama dve kulture?

Devedesetih godina, tokom sankcija, vi niste mogli da dođete do naših naučnih publikacija, kao što ni mi nismo mogli da znamo za vaše. U to vreme kada sam bila predavač na Univerzitetu u Jeni i kada smo napravili nemačko-jugoslovensko-srpski naučni skup o zaslugama Tereze fon Jakobs Talfi za vašu kulturu, morali smo da intervenišemo u nemačkoj ambasadi u Beogradu kako bi naše kolege dobile vizu za put. Sećam se da je tada došao Miljan Mojašević sa torbom prepunom knjiga, najnovijim srpskim izdanjima sa kojima je smatrao da treba da budemo upoznati. Bio je to jedinstveni slučaj tada u Nemačkoj, nijedan institut nije mogao da organizuje neki naučni skup posvećen srpskoj kulturi, a mi smo to uradili u Jeni. Ta moja knjiga govori o 20. veku, mračnom dobu u nemačko-srpskim odnosima, ali, kada prelistate taj zbornik, vidite koliko je u kulturnoj i naučnoj sferi ipak bilo i saradnje između Srba i Nemaca. Znači, zvanična politika je jedno, a naučnici su drugo. U prethodnom izdanju „Srbi i Nemci. Tradicije zajedništva protiv predrasuda” istraživala sam pomenuto zlatno doba saradnje Nemaca i Srba. Podunavski Nemci dugo su živeli sa Srbima, a i njima je u 20. veku bilo teško zato što su proterani i istrebljeni sa tog prostora. Moramo da započnemo dobru, novu saradnju.

Da li je sada na nekom nemačkom univerzitetu moguće studirati srpski jezik i književnost?

Nažalost, moram da kažem, srbistika, kao samostalna disciplina, više nigde u Nemačkoj ne postoji. Slično je i sa južnom slavistikom, i sa opštom slavistikom. Zatvaraju se instituti, štedi se. Političke nauke su u prednosti, nauštrb evropskih kultura. Naravno, anglistika i romanistika ne gase se. Ali, slavistika nije u dobrom položaju. Širi se interes prema Americi, iako to ni politički nije jednostavno, ali se ne razume, što je velika greška, da je potrebna orijentacija prema Slovenima. Slovenski narodi najveća su populacija Evrope. Nažalost, interes ide drugim putevima, i ne znam da li je to pametno.

Najveći prekid u odnosima dve zemlje desio se, dakle, sa raspadom Jugoslavije i Miloševićevom politikom?

Sa njegovom politikom počela je ta distanca između Nemačke i Srbije, dok je bila manja sa Hrvatskom. Ipak, nikada nije samo jedna strana kriva. Imam puno prijatelja u Srbiji, a pisanjem pomenutih zbornika trudim se da poboljšam odnose između Srbije i Nemačke. Smatram da srpska strana nije ništa manje važna od hrvatske.

Koliko se srpska književnost prevodi u Nemačkoj?

Dosta se prevodi: Crnjanski, Kiš, Tišma. Ima mnogo prevoda Andrićevih dela. Prevodioci su dobri, ima ih i rodom iz Srbije. Ti ljudi puno čine za srpsku kulturu.


Komentari29
6d820
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milosav Popadic
@Коста Prosudite sami: (1) reforma pisma, (2) gramatika srpskog jezika, (3) rjecnik srpskog jezika, (4) narodne prce, (5) poslovice, zagonetke, (6) ženske (lirske) narodne pjesme, (7) devet knjiga epskih narodnih pjesama, (8) isrojirijski zapisi i još mnogo toga - ima li eksperta koji bi za platu stigao da u toku svog života sve to oposli? To je mogao samo nadahnuti gorostas Vuk, koji je ipak bio samo čovjek, hoću reći, nije bio ni bezgresan ni nepogresiv. Za žaljenje je što su prema njemu i njegove greške i grijesi
Коста
@Дејан -- ваљда имате и доказe за то, али чисто сумњам!
Preporučujem 4
Коста
Можда ће Политика бити љубазна да објави бар овај краћи одговор. Вуков радни стаж траје тачно 50 година, пола века (1814 - 1864). У том периоду највише му је помогао Ђура Даничић, без којега не би успео да напише све те радове. Има и данас људи који су написали по двадесетак, ако не и више књига, у краћем раздобљу. Послове које је завршавао од Писменице до Новог Звета радио је по налогу Копитара. Први Речник је пише из шокачких речника, а многе је речи измислио (како лично признаје). Немачке и латинске речи написао му је Копитар јер Вук латински и немачки није довољно познавао. Народне песме су му спевала два старца. Ово није покушај да се умањи његов подвиг, већ стварност. Много је важније шта је из те реформе произашло.
Preporučujem 11
Петар,ЗАГРЕБ.
До Вука постоји јасно индивидуализирани српски књижевни језик,а народни говор Срба је врло уједначен јер сви говоре само једним,штокавском дијалектом,што је осигуравало језично јединство Срба. Да је тај језик био искључиво српски до Вука треба прочитати проглас Бана Јелачића на српском и ћирилици и хрватском на латиници. Два потпуно разграничена језика. Револуцијом ,а не еволуцијом славено српског уплели смо се у језичне договоре који нису били потребни.Супротна страни није их прихваћаћала и српску оптуживала за језични унитаризам. Као резултат имамо да се Срби уклапају у језичну средину гдје живе. Лакше се асимилирају у хрватски,бошњачки и однедавно у црногорски књижевни језик. Како је католичка црква увела од шездесете,а српска православна нешто касније у богослужје књижевни језик,а у свим католичким библијама,пише,,основ ,пријевод,Вук-Даничић",ето вам ,унија цркава на богослужбеној основи спроведена,само то још нитко не види. А Вуку је то било свеједно.Вјенчао се у католичкој цркви и његова једина жива потомкиња је католик. То вам је резултат.Можда и ви постанете по Старчевићеву науку,као што је писао-Моравски Хрвати.
Svetozar Pribičević
@Петар,ЗАГРЕБ.- "у свим католичким библијама,пише,,основ ,пријевод,Вук-Даничић",ето вам ,унија цркава на богослужбеној основи спроведена,само то још нитко не види". Možete li objasniti kako neko izdanje Biblije može biti katoličko ako ga ne priznaje Katolička crkva? Izdanje o kojem pišete je plod londonskog biblijskog društva i isto se je doslovno "dilalo" po kučama. Kat. crkva ga je odbijala jer je netočno i nepotpuno u odnosu na RKT Vulgatu. To je latinska biblija. Sa tom biblijom se nitko nije služio. Zato se sa današnjom " Zagrebačkom biblijom" služi cijeli krščanski svijet osim pravoslavlja. Prevedena je na skoro sve jezike jer je najtočnija i najpotpunija iako je opet puna nedostataka.
Preporučujem 7
Коста
Босански фрањевци су писали "српским словима" (босански еуфемизам за босанчицу којом православци никада нису писали) и чистим штокавским наречјем давно пре Јелачића. А кад сте већ споменули тај проглас (без датума, а много их је било) цитирајте неколико реченица из њега за упоређење. Успут, источна Србија говори торлачки, а јужна није баш штокавштина о којој говорите. Такође, Јелачићев пријатељ и биограф спомиње да је Јелачић говорио многе језика, али не српски. Да Хрвати у било чему спознају Србина у њему не би им красио центар Загреба! Срби су и политички били његови непријатљи, јер су подржавали Мађаре против Хрвата. Зато заиста не знам о чему пишете, драги г. Петре, и какве то везе има с овом темом о Вуку.
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora
Коста
@Милутинов -- "Можда Вук није предложио најбоље решење, али јесте најсигурније за очување српског идентитета". Као исход његово рада данашњи књижевни српски је поцепан на две азбуке и два изговра и сваким даном и морфлошки и етимолошки све више личи на јеизк којим пишу и говоре Хрвати. Идеја да народ чува језик је смешан, особито ако се за калуп за књижевни језик узимају непсимени народ и локална наречја. Књижевни, то јест стандрадни језик, по потреби мора да буде наддијлакеткаки систем споразумевања, а не скупина фолклора и регионалних разлика.
Коста
@Miroslav Popadic -- Очиглено нисте упознаит с оригналним препискама Вука, Копитара и других "играча" у том аусторугарксом злоделу, а да јесте не би тако писали. Зато је немогуће с Вама водити једну озбиљну о тиме. Све што је Вук учинио, учино је по налогу Копитара који га је плаћао -- од сакупљања песма, до Писменице (1815) и Рјечника (1818), превода Новог Завјета (1847), итд. Поред тога, Вук је уживао једну врсту имнунитета у Друштву српске словесноти по вољи кнеза Михаила, који је сам био доживотни дужник Бечу за порватак на престо. Да је Вук покушао било шта без здушне подршке утицјаних политичких кругова не би се о њему знало више од Сава Мркаља, ако и толико.
Коста
@Петар -- никоме не смета овај "српски" који, успит, није само српски. Некима смета што се апстракције које су биле старсловнексог корена избачене Вуковом реформом како би приближио књижевни језик језику којим су писали Хрвати (Бечки књижевни договор 1850), чија баштина не познаје праовославне примесе старијег српксог књижевства. Некима се допада(ло) више како је Његош обликовао српски језик, док је Вук за Његоша тврдио да пише "руским"!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja