četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:57

Vakcina štiti i lekare od hepatitisa Be

Dr Miroslava Ivića iz Negotina ujela pacijentkinja, ali on prethodno nije znao da ona ima ovo oboljenje. – Ukoliko se lekar povredi ili ubode na skalpel na kojem se nalazi krv zaraženog pacijenta, ima 33 odsto šanse da se razboli
Autor: Danijela Davidov-Kesarpetak, 24.08.2018. u 22:00
Сваки хируршки захват може да буде опасан и за пацијента и за медицинског радника (Фото Пиксабеј)

U tridesetogodišnjoj praksi prim. dr Miroslav Ivić, načelnik Službe za ginekologiju i akušerstvo u Zdravstvenom centru u Negotinu, ne pamti da je doživeo veću dramu od one u operacionoj sali prošle nedelje. Dok je porađao ženu, ona ga je ujela ispod pazuha, ali je tek naknadno otkriveno da ona ima hepatitis B, zbog čega je ovaj lekar krenuo u potragu za spasonosnim lekom koga u tom trenutku nije bilo u bolnici.

Kolege su pritekle u pomoć i lek, humani imunoglobulin, našle u Beogradu, pa mu je dostavljen u poslednji čas kako bi se sprečilo da dobije bolest.

U razgovoru za „Politiku” dr Ivić kaže da je dvadesetogodišnja porodilja, koja mu je napravila ovaj veliki problem, trećeg dana posle porođaja samoinicijativno napustila bolnicu i da je odlučio da neće da je tuži sudu zbog nanete povrede.

– Nikada mi se nije dogodilo ovako nešto. Ne mogu da shvatim da je žena koja se porađala peti put mogla da se ponaša nedolično. Vikala je, šutirala nas, udarala... Nije htela da razmakne noge i da joj nisam prišao bliže ili da sam se izmakao ugušila bi bebu. Sada se dobro osećam. Inače, nisam znao da ima hepatitis jer je došla hitno, bez knjižice, a porođaj je krenuo i morali smo odmah da uđemo u salu. Saznao sam tek kad je njena porodica donela dokumentaciju. Sreća je da sam dobio lek, jer se on naručuje i spada u skupe lekove, pa ga nema. I beba je dobila lek – dodaje dr Ivić.

Lekari naglašavaju da hepatitis B zapravo predstavlja zapaljenje jetre, koje se prenosi putim krvi, i da do pojave prvih simptoma oboljenja može da prođe tri do šest meseci. Ukoliko akutni hepatitis B pređe u hroničan oblik, može da dođe do teškog oštećenja jetre, a vremenom i do pojave tumora, trenutka kada je neophodna transplantacije organa, ali i do smrti.

Prof. dr Dragan Delić, sa Klinike sa infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, objašnjava da je veoma važno da lekari, sestre, pa čak i studenti medicine koji dolaze na praksu, budu vakcinisani protiv hepatitisa B, što je inače zakonom određeno. To se odnosi i na vakcinisanje protiv malih boginja, bolesti od koje je u Srbiji dosta ljudi preminulo, a može da se spreči jednostavno – vakcinom.

– Očigledno je da se vakcinacija ne sprovodi u onoj meri u kojoj bi trebalo. Testiranje bolesnika nije obavezno, jer je pitanje kakvih sve virusa ima i kako sve to može da se uradi. Važno je da se lekari štite rukavicama kada pregledaju pacijenta, a stomatolozi, na primer, da, osim toga, nose i zaštitne naočari. Ukoliko se lekar povredi ili ubode na skalpel na kojem ima krvi zaraženog pacijenta, ima šansu od 33 odsto da dobije hepatitis B. Dovoljno je da unese 0,00004 mililitara krvi zaražene osobe da bi se dobila infekcija, jer se virus lako razmnožava preko krvi. Kada trudnica ima ovu bolest bebi se po rođenju daje 0,5 mililitara vakcine u natkolenicu – napominje dr Delić.

Kada dobije humani imunoglobulin, to nije kraj zaštite, jer isti lek mora da primi posle mesec dana, zatim nakon 60 dana i opet kad prođe 12 meseci. Vakcina sadrži gotova antitela i spada u potpuno bezbedne, jer se alergija u zapadnoj Evropi pojavi kod jedne od 600.000 osoba koje je dobiju. Lek ne mogu da prime jedino oni koji su alergični na protein gljivice kvasca.

– Porodilišta bi trebalo da imaju uvek u manjoj zalihi ovaj lek. To su uvozna antitela, kojima rok upotrebe brzo ističe, ovi medikamenti su skupi i zato se ne naručuju u velikim količinama – dodaje dr Delić.

Kada je reč o nabavci imunoglobulina i stvaranju zaliha, u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” kažu da je njegova nabavka, kad je reč o hepatitisu B, u nadležnosti zdravstvenih ustanova koje sprovode imunizaciju i da se ne obavlja centralizovano. Dakle, svaka ustanova dužna je da ima svoju zalihu.

Među lekarima najugroženijim od opasnih virusa, koji moraju dobro da se zaštite, spadaju ginekolozi, o čemu svedoči slučaj dr Ivića.

Ginekolog dr Mima Fazlagić kaže da bi trudnica kada dolazi u bolnicu trebalo da ima urađen nalaz na hepatitis i HIV, ali da ipak nema obavezu da ih ima. Ako je počeo porođaj, ginekolozi-akušeri moraju da je porode prirodnim putem ili da urade carski rez, bez obzira na to da li analize ima ili nema.

– Obično žena zna da li ima neku od tih bolesti i kaže to lekarima, jer je to u njenom interesu, zbog zaštite bebe. Kad se zna da je žena pozitivna na neki od virusa, onda se to velikim slovima napiše u istoriji bolesti, da bi dobila odgovarajući tretman. Rizik za lekare uvek postoji, ne samo kada porađaju, već i kada operišu ili ušivaju ranu, jer mogu, na primer, da se ubodu na iglu. Zato je važno da lekari hirurških grana budu vakcinisani – dodala je dr Fazlagić.

Slučaj porodilje iz Negotina mogao bi da se nađe i pred Lekarskom komorom Srbije, ali samo ukoliko povređeni lekar to bude želeo i prijavio. Na sajtu ove institucije postoji mogućnost da se prijavi nasilje nad doktorom, a LKS može da mu pruži pravnu pomoć ili da u njegovo ime pokrene postupak. Dr Milan Dinić, direktor LKS, kaže da postoji povećan stepen nasilja prema svim zdravstvenim radnicima, najčešće zbog nerealnih zahteva pacijenata ili nepoznavanja propisa na šta zapravo imaju pravo.

Spasonosne tri doze

U Institutu „Batut” ističu da zaštita zdravstvenih radnika protiv hepatitisa B obuhvata primenu ličnih zaštitnih sredstava prilikom rada i imunizaciju protiv hepatitisa B, kao najefektivniju preventivnu meru.

– U skladu sa Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, imunizacija zdravstvenih radnika protiv hepatitisa B je obavezna i može biti preekspoziciona i postekspoziciona. Preekspoziciona (pre izlaganja potencijalno infektivnom materijalu) sprovodi se nakon provere imunizacionog statusa zaposlenog, kao i serološkog testiranja na specifična antitela (anti HBs antitela). Ukoliko osoba ne poseduje dokaz o potpunoj imunizaciji (serija od tri doze) protiv hepatitisa B ili nema podatak o imunitetu, treba da primi seriju od tri vakcine. Postekspoziciona (nakon izlaganja potencijalno infektivnom materijalu) sprovodi se davanjem imunoglobulina i vakcine protiv hepatitisa B, pri čemu broj doza zavisi od prethodnog imunog, odnosno vakcinalnog statusa. Pritom se imunoglobulin daje istovremeno sa prvom dozom vakcine protiv hepatitisa B – dodaju u „Batutu”.


Komentari4
cf2e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ВлаДо
Са двадесет година порађа се пети пут.По томе и начину понашања јасно је о коме се ради.Ја бих проверио и очинство детета јер се можда не ради о нежељеној трудноћи него нежељеном зачећу.
Божидар
А где добију људи хепатитис б, у кафани, у аутобусу, путем секса (мање од 1 %)? Пацијенти бивају заражени због лоше стерилизације а после се лекари, зубари, болничко особље праве луди да је то пало са Марса и немају баш никакву одговорност. Баш тако како они себе у друштву виде, посебна каста!
Бранислав Станојловић
Нисам лекар, већ физичар и пензионисан сам са одсека за медицинску физику једне од највећих болница у Лондону. Ја сам по стандардној пракси, као и сви остали који раде у болницама, био, између осталог, вакцинисан против свих врста жутице.
Јован Качаки
Да данас у здравственој служби, у земљи за коју се већ педесетак година зна да се број носилаца вируса хепатитиса Б у општем становништву креће око 5% (другим речима сваки 20-ти је потенцијални носиоц вируса и његова крв заразна за тај вирус) још увек не постоји рутинска обавезна вакцинација медицинског особља против хепатитиса Б је неопростив пропуст Министарства здравља. Уједени лекар је и сам крив што се самоиницијативно није вакцинисао, јер безбедна и ефикасна вакцина већ деценијама постоји и - колико ми је познато рутински се и у Србији ваљда примењује - бар код новорођенчади? Радити у здравственој служби невакцинисан се данас може скоро упоредити са "руским рулетом". Одлично знам о чему говорим, јер сам још 1970 г. увео прво тестирање на носилаштво тог вируса у земљи и резултате објавио у "Војносанитетском прегледу", после чега је у Заводу за трансфузију у Београду почело рутинско тестирање давалаца крви.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja