petak, 14.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34
TRAMPOV SAVETNIK DžON BOLTON O DIJALOGU BEOGRADA I PRIŠTINE

SAD ne isključuju korekciju granica

Savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost kaže da ne misli da će neko „u Evropi to sprečavati, ukoliko dve strane u sporu postignu uzajamno zadovoljavajuće rešenje”
Autor: N. B. – D. S.petak, 24.08.2018. u 22:00
Џон Бол­тон и Иви­ца Да­чић ове го­ди­не у Ва­шинг­то­ну (Фо­то МСП)

SAD se neće uključivati u raspravu oko ideje o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, ali ne isključuju mogućnost korekcije granica, izjavio je savetnik predsednika SAD Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Džon Bolton u Kijevu, prilikom susreta sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. „Postoje novi znaci da obe vlade veoma tiho možda žele da o tome pregovaraju. Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo”, rekao je Bolton odgovarajući na pitanje Radija Slobodna Evropa, prenosi Beta.

Bolton je kazao da se Vašington neće u to mešati, ali i da ne misli da će neko „u Evropi to sprečavati ako dve strane u sporu postignu uzajamno zadovoljavajuće rešenje”. Naveo je da su SAD spremne da pomognu, ali neće nametati rešenje spora između Srbije i Kosova, za koji je kazao da je najvažniji na Balkanu.

„Od raspada Jugoslavije postoji mnogo dugotrajnih tenzija i rizika. Ali je nedavno ostvaren i napredak”, rekao je Bolton, navodeći dogovor Skoplja i Atine oko imena Makedonije.

Sputnjik je takođe preneo Boltonovu poruku da SAD očekuju da Srbija i Kosovo nađu uzajamno korisno rešenje i da će ga Vašington podržati, javlja Tanjug. „U tim diskusijama koje imaju mi smo spremni da blisko ili iz daleka pomognemo, ali ne mislim da ćemo rešiti ovo pitanje i ne nameravamo da ga rešavamo – oni ga moraju sami rešiti. Ako Kosovo i Srbija postignu sporazum koji će zadovoljiti obe strane, mi ćemo ih podržati”, naveo je Bolton.

Kako je „Politika” ranije pisala, Bolton se neposredno pre proglašenja kosovskog otcepljenja u „Vašington tajmsu” usprotivio secesiji Kosova, rekavši da će to postati opasan presedan. Upozorio je da će kosovski primer hteti da slede i Albanci na jugu Srbije, u Crnoj Gori i Makedoniji, kao i Srbi u BiH. „Priznavanje kosovske nezavisnosti bez srpske saglasnosti stvorilo bi presedan sa dalekosežnim i nesagledivim posledicama po mnoge druge krajeve sveta. Kosovski model već citiraju podržavaoci baskijskog separatističkog pokreta u Španiji, kao i turskog dela Kipra”, pisao je u januaru 2008. Bolton.

Da Bolton nije bez razloga upozoravao na opasnost od „kosovskog presedana”, vidi se i iz pretenzija na jug centralne Srbije, koje neprestano stižu iz Prištine, ali i od lokalnih albanskih političara. U sličnim tonovima protekao je i sastanak u Tirani kod albanskog ministra za evropske i spoljne poslove Ditmira Bušatija. Primajući političke predstavnike Albanaca sa juga Srbije, Bušati je poručio da dijalog Beograda i Prištine treba da bude okončan sporazumom o uzajamnom priznavanju i da Albanci u Srbiji treba da imaju ista prava kao Srbi na KiM.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je da će Albanci u „preševskoj dolini” živeti „kao bogovi” ukoliko ojačaju Kosovo i Albanija. Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi ponovio je novinarima u Beogradu, prilikom sastanka Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, zahtev da se Kosovu, ukoliko se postigne dogovor o razmeni teritorija, pripoji cela „preševska dolina”, a ne samo Preševo.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin poručio je građanima Srbije albanske nacionalnosti da budu mirni, da se ne plaše, da se želja albanskog ministra Ditmira Bušatija neće ostvariti. „Oni će imati sva prava, a ne kao Srbi na prostoru Kosova i Metohije. Moći će da se školuju, da žive i biće, naravno, zaštićeni na svaki način, a ne kao Srbi na prostoru Kosova i Metohije”, rekao je Vulin. „Kada bi se zahtev albanskog ministra zaista sproveo, onda bi Albanci u Srbiji bili proterivani, imovina bi im bila oduzimana, ne bi mogli da se vrate u svoja sela i gradove, ubili bi ih više od 1.000 za deset godina i za to niko ne bi odgovarao”, istakao je Vulin. Predsednik KT Zoran Stanković naveo je da ne postoji rizik da će bilo koja od ove tri lokalne samouprave tražiti pripajanje KiM.

„Komersant” Srbija među partnerima i posmatračima u ODKB

Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) priprema reformu u kojoj će se pojaviti partneri i posmatrači, među kojima i Srbija i Avganistan, piše moskovski dnevnik „Komersant”, prenosi Beta. To će omogućiti ovom savezu da aktivnije sarađuje sa drugim državama i organizacijama i sprovodi zajedničke vežbe, piše list i navodi da se „stvar pomerila sa mrtve tačke zahvaljujući državama koje ne žele ili nemaju mogućnost da uđu u blok, ali su zainteresovane za saradnju”. „Reč je, između ostalog, o Srbiji, koja već ima status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini ODKB”, piše dnevnik i dodaje da je zvaničnu poziciju Beograda o tome izneo ministar odbrane Aleksandar Vulin. Po njegovim rečima, kako prenosi list, Srbija nema planove da postane članica ODKB-a, ili NATO-a, ali ima ogromnu želju da produbi saradnju sa ODKB-om.


Komentari17
fe68c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Данило
Бесмислено је са Албанцима договарати се. Договорили смо се да им уступио вековни Скадар на Бојани, и? Па после Другог рата отворили границу са Албанијом да би им се удовољило, и? Па Устав, 74 и? Па ослобођени свих државних пореза и комуналија, струје...и? Овом краја нема и прича да ћемо сада решити са њима не пије воде. Једино решење су чврсте и пријатељске везе са Америком, без обзира на њене релације са Русијом. Црна Гора је повукла најпаметнији потез у својој историји, поцепали би је ко Панта питу, Русија би уложила оштар протест у СБ.
goran staric
Skadar je bio naš pre mnogo vekova pa mislimo da je još uvek. A šta da kažu Nemci i Mađari za delove Vojvodine pa to je takoreći do juče bilo njihovo. No setimo se patrijarha Pavla Čije ovce njegova i livada.
Саша
А чија је Војводина била прекјуче (пре доласка Мађара и касније Турака)?
Preporučujem 0
Стефан Митровић
"Делови" Војводине (Банат) су били Немачки само за време Хитлера од 41. до 45. Па и то да "вратимо" Немцима? А пошто Вам је нешто промакало - да Аустро-Угарска није напала Србију 1914. Војводина би и данас била у саставу Мађарске. Овако, напали су, изгубили рат и територију. Ја никада нисам чуо да је Србија напала некакво Косово или још мање Албанију, па да изгуби територију као агресор. Надам се да Вам је јасније како то никако не може да буде. У оба случаја Србија је нападнута.
Preporučujem 6
Robert Obrenović
Kako neko može da uzme ili da nešto što nije njegovo, to je bilo, jeste i ostaje srpsko. Ja tu ne vidim polemiku, jedino kakav je trenutno odnos svjetskih sila.
milan rs
Ma dajte ljudi...i treba tako. Ne mozemo mi povratiti celokupno Kosovo i Metohiju. Niko od nas ne zeli albance da se vrate. Niti cemo ikad vise biti vecinski narod dole...
милутин
Овако је државни секретар САД Ачесон 1951. у вези са Тршћанском кризом говорио југословенском амбасадору: "Ачесон увиђа да је невероватно, заправо немогуће постићи идеално решење и да је решење могуће само уз обострану жртву. По њему такво решење могуће је само на основу етничког принципа уз одговарајуће размене територија и коректуре потребне да би се постигла практично остварива граница. Њему нису били познати географски детаљи и имена градова и села, али је био уверен да решење треба да се заснива на етничком принципу који би се могао бранити пред јавним мњењем једне и друге стране." (Миљан В. Милкић, Југославија, Италија и Тршћанска криза 1948 – 1954, Београд, 2012)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja