četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53
KULTURNI ŽIVOT SRBIJE: ZRENjANIN

Zbog umetnosti grad je metropola

U poslednje vreme gradska vlast rebalansom budžeta vraća novac ustanovama kulture, ali se ove žale da se taj novac usmerava u projekte koje treba da vode pojedinci bliski vlasti
Autor: Đuro Đukićsubota, 25.08.2018. u 21:31
Из пр­вог зре­ња­нин­ског мју­зи­кла „За те­бе љу­ба­ви мо­ја” (Фото Ј. Дрндак)

Zrenjanin – Bez obzira na to što i u zrenjaninskim ustanovama kulture već godinama traje „stezanje kaiša”, one se uspešno bore za opstanak. Još uvek se smatra da grad zahvaljujući ovim institucijama, kojima se doduše dosta toga može prigovoriti, baš u kulturi zauzima značajno mesto i u ovoj oblasti je mnogo bliže metropoli nego provinciji.

Jedna od najstarijih ustanova kulture na ovim prostorima, Narodno pozorište „Toša Manojlović” prvo se „izjasnilo” da se smanjuje novac za njegovo finansiranje iz gradskog budžeta. To se videlo kada je uoči sezone obelodanjeno da se broj predviđenih premijera na dramskoj sceni drastično smanjuje. To je bilo povezano i sa kadrovskim smenama, jer je na čelo kuće došao kadar koji je pre toga bio van pozorišnog života, a po partijskom ključu. Ipak, razvoj događanja stišao je strasti.

Mada je uticaj političara na kulturu prisutan, novonastala predstava „Zrenjanin” pokupila je  mnoga priznanja.

Ona govori o tranziciji i stradanju radnika i mnogi su u njoj prepoznali dešavanja u ovdašnjoj privredi. I uopšte na prostorima propale Jugoslavije što potvrđuju hvalospevi ovoj predstavi i van naše zemlje. Još jedan  komad čije je igranje počelo ove sezone privukao je pažnju – „Tramvaj zvani želja”. Hit sezone je najava prvog mjuzikla u pozorišnoj kući od kada je ona iz žitnog magacina još 1839. preuređena u izuzetno lepu baroknu salu. Predstavu s pesmom i igrom, koju najavljuju kao spektakularnu, u ovoj besparici niko nije očekivao, a njenu realizaciju izvesnom čini finansijska podrška „odozgo”. Premijera mjuzikla u kome igra većina glumaca s dramske i lutkarske scene najavljena je za oktobar, a pripreme uveliko traju.

Od niza svojih aktivnosti  u Kulturnom centru Zrenjanina (KCZ) ističu horski festival „Slobodan Bursać”. Manifestacija nosi ime po rano preminulom dirigentu čiji je hor svojevremeno proglašen najboljim na svetu, on je otkrio mlade pevače koji će osvojiti najpoznatije svetske scene, poput Željka Lučića. U ovoj ustanovi u septembru će biti objavljen jubilarni 10. broj međunarodnog časopisa za strip „Stripolis”, a organizuju i Festival stripa, međunarodni Likovni salon „30x30”. Karakteristika KCZ je i negovanje slobode reči kroz organizovanje tribina na kojima se sučeljavaju različita mišljenja.

Dok se ne reši pitanje prostora za stalnu postavku, dela iz kolekcije Likovne kolonije Ečka (ona deluje od 1956) mogu se povremeno videti u salonu Savremene galerije u centru Zrenjanina. Poslednjih godina dva puta godišnje se realizuju tematske izložbe koje pružaju uvid u to šta se sve čuva u zrenjaninskoj galeriji, a trenutno je postavljena izložba „Leto sa zbirkom Savremene galerije Zrenjanin” gde se može delimično sagledati način formiranja ove značajne umetničke kolekcije. Ova i prethodna izložba pod nazivom „Obnova srpske umetnosti posle 1950. godine” privukle su posebnu pažnju ove sezone. Prezentovana su značajna dela iz rečene kolekcije nastala sredinom prošlog veka kada su umetnici boraveći u maloj lokalnoj sredini pronalazili načine da se suprotstave dogmi socijalističkog realizma u kulturi.

Jedinstvena pesnička susretanja nazvana „Pesnička štafeta”, koju već gotovo pola veka organizuje Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”, ne samo da odoleva i sa imenom što asocira na prošla vremena nego je specifično druženje pesnika i učenika iz ovdašnjih škola nedavno posebno obeleženo svečanim programom. Pesnici obilaze đake i onda zajedno s njima čitaju pesme i tako se afirmišu knjige i nada da će one, bez obzira na „neprijateljsko” okruženje raznih medija, ipak opstati. Prijatna novost iz ovdašnje biblioteke je da je ona, uz to što se već pedeset godina bavi i izdavačkom delatnošću, nedavno objavila i šest zvučnih knjiga sa idejom da dela iz svojih edicija koje su namenjene deci i mladima učini dostupnim i mališanima s oštećenim vidom, kao i onima koji imaju druge teškoće u praćenju teksta štampanih izdanja.

Delovanje ovdašnjeg Narodnog muzeja pokazuje koliko je značajno da se  kadrovska rešenja poklope s mišljenjem struke i zaposlenih u ustanovama kulture. Na čelo ove ustanove došla je direktorka iz kuće koja ima umetničko obrazovanje, akademski slikar restaurator je po struci, a muzej je nastavio da drži visok renome koji ima u našoj kulturi. Sezonu je obeležila izložba dela iz legata Uroša Predića. Značajna dela i još ponešto, naslednici slikara o kome ne treba trošiti reči, a koji je poreklom iz obližnjeg Orlovata, poklonili su Zrenjanincima. Izložba čija je autorka, pored slika, vešto postavila i dokumenta, prepiske i druge tragove koji svedoče o umetniku, a da oni govore o do tada nepoznatoj strani njegovog života doživela je izuzetan uspeh, pa je premeštena u galeriju SANU. U velikom salonu Predićevu ostavštinu obišlo je desetak hiljada Zrenjaninaca, a Beograđana je došlo pet puta više.

Predavanja i skupovi o raznim umetničkim izrazima, kao što je, recimo bilo reči o kulturi Maja na tlu Meksika i o japanizmu u Banatu, pa organizovanje koncerata ozbiljne muzike, projekcija vrednih dokumentarnih filmova, aktivnosti su kojima zrenjaninski muzej konstantno privlači pažnju.

Važno mesto na zrenjaninskoj kulturnoj sceni zauzima i Istorijski arhiv, ali se u javnosti ocenjuje da ova ustanova u poslednje vreme stagnira u aktivnostima upravo zbog nes(p)retnih kadrovskih promena. Pomeraju se stručni kadrovi, a dovode poslušni.

Ne bi trebalo prećutati da kulturni milje u gradu na Begeju čine i aktivnosti Turističke organizacije koja zajedno s Kulturnim centrom svojim programom popunjavaju letnje šeme poput Korzo festa, Banatske bajke i drugih manifestacija bližih široj populaciji. Svoj maksimum ova događanja postižu na čuvenim Danima piva, najposećenijoj manifestaciji tokom godine. U kulturnim krugovima prigovaraju da bi ovoj velikoj fešti veći prostor trebalo dati stručnim poslenicima, a manji estradnoj sceni s koje ovde stižu velike zvezde koje i troše veliki novac.

U poslednje vreme gradska vlast rebalansom budžeta vraća novac ustanovama kulture, ali se ove žale da je taj novac dirigovan i usmerava se tamo gde želi vlast, odnosno u projekte koje treba da vode pojedinci bliski vlasti.

Zamerke ustanovama kulture upućuju se i zbog zapošljavanja dece zaposlenih koji odlaze u penziju, a ta pojava je izražena u javnom sektoru uopšte. Upozorava se i na jedan zabrinjavajući trend – steže se kaiš ali se ne smanjuje broj radnika kojih ima više od potrebnog broja. To dovodi do opšte poznate pojave. U odnosu na ukupan budžet sve više se izdvaja za plate, a na uštrb programskih aktivnosti.


Komentari1
2852a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar . Stanimirović
LAMENT NAD STAROM BIBLIOTEKOM U ranim godinama detinjstva, put od kuće ,sa Berberskog,vodio me je preko Malog mosta.Kad se približiš mostu,sa druge strane reke,gleda ona na tebe, u punom sjaju svojih osvetljenih prozora.U tu zgradu mogao si da gledaš celo vreme dok si prelazio most.Polako sam saznavao čemu ova zgrada služi, ali trebalo mi je mnogo vremena dok sam sakupio hrabrosti da u nju sam zavirim i "upišem se ".Do Biblioteke ,sa ulice,vodile su stepenice na dole.Do Biblioteke se stizalo stazom , preko dosta velikog dvorišta. Ulazna vrata,predosoblje i onda ta zavetna sala. Tamo pult ,a za njim živi duh Biblioteke- Tetka Mariška."Šta bi ti "? "Ja bih da se upišem ". Sve tako brzo i jednostavno,a meni je trebala skoro godina dana, da sakupim hrabrosti za ovaj trenutak.Dobio sam i legitimaciju člana,sa svoji imenom.U prvo vreme sama mi je donosila knjige, ali ubrzo,nastalo je vreme,kada mi je samo pokazala rukom prema vratima magacina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja