utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:00
BAL­KAN­SKI EVER­GRIN

Nestašno brdo

Autor: Aleksandar Apostolovskisubota, 25.08.2018. u 22:00

Prvo se istraži protivnik. A protivnik je brdo. Obično tu istragu vrše geolozi, jer ako istragu sprovodi neko ko se ne razume u varljiva brda, koja su mnogo prešla, prirodno je da će ona srušiti sve pred sobom. Kada se istraži snaga nestašnog brda, inženjeri ga zarobe betonskim potpornim zidom sa što više čelične armature. I brdo više ne može da mrdne.

Za tu strategiju ne treba izučavati Sun Cua, već statiku ili stari udžbenik profesora Raškovića, koji je crvenom kredom na tabli studentima crtao moguću reakciju na klizišta, pa je imao problema s komunistima. Zvali su ga na informativne razgovore, sumnjičavo ga pitajući zašto reč „reakcija” ispisuje crvenom bojom.

Da nije klasni neprijatelj?

Profesor se smejao, a oni su ga trpeli i pored njegovih idejnih skretanja, jer su njegovi studenti polagali ispite i odlazili na gigantska gradilišta, postavljajući neprobojne bedeme, utvrđujući obalu i zidajući hidrocentrale, fabrike ili mostove.

Koji se, uzgred, ni do danas ne mrdaju.

D. Stojanović

 

Komunisti su razmišljali: ako pomere profesora i njemu slične s katedri, cementiraće vlast, ali će građevine i potporni zidovi početi da se klimaju. I izabrali su. Bolje da sačuvaju ideološki nestabilne profesore, nego da s fakulteta izlaze nepokolebljivi aparatčici koji umeju da agituju, ali ne umeju da projektuju potporni zid.

Verovatno su agenti tajne službe već na terenu i proveravaju zašto se brdo mrdnulo u Grdeličkoj klisuri i srušilo potporni zid na južnom kraku Koridora 10. Sva je sreća da auto-put nije otvoren pre roka. Milutin Mrkonjić bi, verovatno, već dva ili tri puta svečano presekao crvenu vrpcu. Pomoć Bie zatražila je resorna ministarka Zorana Mihajlović. Da možda, kojim slučajem, ministarka nije pomislila da je višeslojna agentura štedela na armaturi, iako je direktor „Koridora Srbije” Zoran Babić proročki, još u aprilu, najavio da će do obrušavanja sigurno doći za dva meseca. Ili za dve godine. Možda za dva veka? Priroda je varljiva, zar ne. Kad mu se već priviđalo rušenje, zašto ga nije sprečio i zna li nešto o tome ministarka?

Moj prijatelj, iskusni privrednik, bliži se devedesetoj godini, izgradio je više fabrika nego što je Zorana promenila partija, a Babić funkcija i kao stari kadar pojašnjava mi kako se radilo u vreme crvene diktature. Inspekcije su stizale iznenada i uzimale biopsiju betona, proveravajući da li u njemu ima dovoljne količine čelika. Ako bi primetili da je izvođač radova štedeo na materijalu, taj bi izvestan broj godina živeo o državnom trošku. Imao bi besplatan smeštaj, hranu i romantični pogled na sunce kroz rešetke.

Možda bi tog prekaljenog matorca trebalo poslati u inspekciju, dok bi agenti tajne službe slušali njegove priče i pravili službene beleške. Bio je među graditeljima i nekadašnjeg SIV-a, tvrđave iz Titove epohe na močvarnom zemljištu koje je zasipano peskom i kamenjem donošenim iz čitave Jugoslavije, pa to zdanje i sada može da primi čitavu državnu administraciju u svoje lavirinte.

Ponekad svrati do „Politike”, donese autorski tekst o vremenima kada su ljudi pomerali brda. Posmatraju ga kao čoveka izgubljenog u prostoru i vremenu, ne shvatajući da on odlično skenira njihovu podsmešljivost, ali se blago osmehuje, ne ljuteći se na naslednike koji jure na tenderima, smucaju se po javnim nabavkama, pretrčavajući iz stranke u stranku sa sumnjivim diplomama koje nije potpisao neko od legendarnih profesora s uglednih katedri.

Šteta je što se Aleksandar Vučić ne konsultuje s vremena na vreme s tim sedim mudracima, jer bi mu oni sigurno preporučili da se odrekne nekompetentnih karijerista koji se uvlače u vlast kao osmi putnici. I hajde što vremenom mogu pojesti Vučića iznutra, nego će to učiniti i s državom. Nije li potporni zid na Koridoru 10 dokaz za to, jer dok se on rušio, na severu zemlje, u Zrenjaninu, predstavnici kineske kompanije za proizvodnju automobilskih guma „Šandong Linglong” objavili su, pored Vučića koji se nije mrdao, da će uložiti 994,4 miliona dolara u izgradnju fabrike, o čemu je već obaveštena Šangajska berza.

Mogu da zamislim lice Vučića dok posmatra kako se obrušava brdašce koje bi na leđima zadržali akcijaši mog starog prijatelja, dok on s predsednikom Kine Si Đinpingom ugovara poslove o kojima s pomešanim osećanjem respekta i zavisti piše zagrebački „Jutarnji list”. Ukupna vrednost kineskog investicionog paketa, uz eventualnu kupovinu kompleksa borskih rudnika, može daleko premašiti milijardu i po dolara. Hrvatski mediji su, očigledno, bolje od ovdašnjih, shvatili šta za ekonomiju Srbije znači ulazak kineske kompanije koja je i globalni partner Juventusa, te su njihovi dolari ne samo ojačali akcije „Fijata”, već možda i presudno uticali da se Kristijano Ronaldo iz Madrida preseli u Torino.

S predsednikom Sijem, Vučić će 18. septembra u Pekingu verifikovati kapitalne projekte u srpsku infrastrukturu. Ali, ma koliko vredne poslove ugovorio sa šefom jedne od supersila, Vučićeva politička statika će zavisiti i od sposobnosti ministarke Mihajlović i direktora Babića da ukrote nestašno brdašce u Grdeličkoj klisuri. Pred njim su dva izbora. Ili da zameni brdo ili da zameni ljude. 


Komentari13
8f373
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Пантелија
А шта тек рећи за времешне и оронуле грађевине подигнуте између два рата, које су преживеле земљотресе, бомбардовања, надоградње, клизишта... а које и данас поносно и стабилно стоје, на дику и част својим давно преминулим градитељима.
Ljubomir Sindzirevic, Dipl. Ing. Grdj.
Samo cu citirati pokojnog Prof. Rasu Stojadinovica (inace ucenika Tercagija, koji je po Wikipediji "аустријски грађевински инжењер и геолог, који се сматра оцем механике тла"): "Kliziste samo ceka da ludak zakopa budak".
Nenad
Ono nije potporni zid. Nije svaki beton bacen na kosinu potporni zid. A do rusenja dolazi zbog lobija određenih struka koje ne zele da uključe sve struke koje nalaže jedan ozbiljan inzenjerski projekat vec misle da sve mogu i znaju sami. Grdelica je bila medjunarodni problem zbog stepena erozije u njoj. Jer su nanosi i klizišta prekidali i puteve i prugu ka Solunu. Sumarski fakultet, tacnije odsek za zastitu od erozije, i firme koje su bavile zastitom od erozije (koje su demokrate brze bolje prodale i zatvorile) su zaustavili eroziju. Ali je ta ravnoteža i dalje krhka. A sada su projektanti i izvodjači radova u potpunosti zanemarili ne samo stare i kvalitetno izvedene projekte, vec i samu pedolosku i geolosku podlogu i fiziku. A sa onim da se pitaju mestani koji sve o svom selu znaju...ti mestani su i krivi za ekstenzivnu eroziju jer su krcili sume i napasali stoku (koze) dok nisu ogoleli citavu Grdelicu i prestali su tek kad im zabranjeno. Mi strucnjake imamo, ali ih nista ne pitamo.
Rade Ivanovic
Ako je neko prosao putem od Foce do Trebinja, preko Tjentista, seca se klizista koja su nosila delove puta i tokom 1970., 1980., pa i kasnije. Slabo su to nesto crveni graditelji projektovali i napravili. Mozda su dobro pravili po Iraku i Libiji, ali ne i u svojoj kuci. Konacno je to kliziste "Evropa" to sada sanirala, naravno sa Dodikom. Pozdrav iz RS.
Milos
Bilo je afera i kada su domaće firme ( Komgrap ili Energoprojekt?) gradile autoput u Africi pa je otkriveno da su stanjili asfalt i isfušerisali podlogu
Preporučujem 2
Muhamed Popovic Pop
Ne bih ja previše hvalio te bivše neimare. Šta tek reći za one pre njih - iz kraljevine? To šta je u kraljevini napravljeno i danas je najatraktivnije , najlepše i najskuplje . Sve lepo što srpski gradovi imaju nastalo je u vreme kraljevine. A napravili su i više dunavskih i savskih mostova za kratak period izmedju 2 rata, nego komunisti za pola veka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja