nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:50
PORTRET BEZ RAMA: MILOMIR GLAVIČIĆ

Trn u nozi na dugačkom putu

Autor: Miroljub Dugalićsubota, 25.08.2018. u 22:00
Драган Стојановић

Kad nekome pomognem, radujem se njegovoj radosti. Trenuci njegove sreće su dar za mene. I, uvek sam radio da imam za sebe, ali i da drugoga pomognem. Tako sebe opisuje Milomir Glavčić, Kanađanin i Srbin. U ranoj mladosti, u rodnim Popama kod Jošaničke Banje, siromah bez roditelja, više gladan nego sit. U poznim godinama bogat čovek, ne samo u novcu nego i životnom iskustvu prepunom iskušenja, rizika, opasnosti...

Darovao je nedavno kraljevačkoj bolnici novi skener, a pre toga magnetnu rezonancu i nekoliko manjih aparata. Ovom gradu je poklonio i most preko Ibra, dečji vrtić... U rodnom kraju sagradio je dom kulture, dve crkve, pomogao asfaltiranje nekoliko puteva. Obnovio je tamo i zgradu škole, u koju je zbog siromaštva išao pocepane odeće, bez knjiga i školske torbe...

Tako je u Srbiju uputio oko sedam miliona evra i postao jedan od naših najvećih donatora i zadužbinara.

„Nema takvog čoveka na svetu”, čuje se često u Kraljevu. A, reč je o ljudini dobre duše, vičnom mnogim poslovima i poznavanju nekoliko jezika. Sve je savladao u svojoj uzbudljivoj životnoj školi. U rodnom kraju je radio na selu, posle šegrtovao u Beogradu, učeći za mašinskog radnika... Rat ga je u tome prekinuo pa je otišao u vojsku iz koje je, ne znajući ni da pliva, na letnjeg Svetog Nikolu 1947. godine, ilegalno preveslao Prespansko jezero i našao se u Grčkoj. Nije mirovao ni u izbegličkom logoru u Solunu pa je otvorio radionicu i za proizvodnju obućarskih igala. Onda je u Italiji bio uspešan stolar da bi se skrasio u Kanadi. Tu je radio i gradio, hotele, bioskop... Bio je zemljoposednik nadomak Nijagarinih vodopada. Dobro mu je napredovao biznis, zavoleo je i uspeo da uđe u tajne ugostiteljstva, kulinarstva i građevinarstva.

Sada živi mirno u elitnom delu Nijagare Fols, u lepoj, ali skromno opremljenoj kući. Iako uveliko troši 94. godinu, vitalan je, kako umno, tako i fizički. Kad smo mu bili gosti, primetili smo da uvek žuri i zvižduće. Uverili smo se da lepo peva, da voli muziku. Takve je naravi, kaže, da prezire namrštenost i lenjost. Ima dara i za lepo pripovedanje pa je napisao i autobiografsku knjigu „Trn u nozi na dugačkom putu”. I danas svakodnevno ima posla jer na prostranom placu gaji cveće, a u bašti paradajz, luk, krastavac... Kad povrće sazri, njime daruje i sve komšije. Sam proizvodi vino, a popije dnevno čašu-dve... Probali smo taj njegov proizvod uz ručak, uz odlično pripremljen podvarak od kiselog kupusa iz njegove kace. Mirisao je tada njegov dom na Srbiju, na otadžbinu u kojoj nije bio sedam decenija, ali je nije zaboravio.

U životu mu je saputnica i u svemu podrška supruga Armelina, s kojom ima dvoje dece Mihaila i Jovanku. Oni imaju svoje životne puteve, ali ni približno trnovite kakav je bio put Milomira Glavčića.


Komentari3
9bdae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Bojanić
Sve je lepo rečeno u tekstu gospodina Dugalića. Na moje veliko zadovoljstvo bio sam gost sa njim u kući našeg dobrotvora, humaniste,Srbina sa velikim S, Milomira Glavčića.Šta drugo reći, sem da nam je dugo živ i zdrav.Malo je takvih kao što je on i njegova Armelina...
Александар Поповић
Великом добротвору господину Главичићу неизмерна захвалност за све што чини за свој родни крај, у коме није боравио деценијама. Нисам сигуран да ли је добио било какво признање српских званичних институција, а заслужио је и од државе и од Српске православне цркве. Од мене лично и од моје породице, уз све честитке, најлепше жеље за добро здравље и за достизање “стотке” у погледу година живота.
Sasa Trajkovic
To se zove patriotizam ali pravo pitanje je kako smo se mi odnosno njegove komšije i sugrađani odužili. Da li kao društvo negujemo humanost i altruizam kao vrednosti ili živimo u gramzivom društvu egoistilčnih pojedinaca koji misle samo na sebe a komšiji pa neka crkne... Da li ćemo i kada mi kao društvo vrednovati ovaj velikodušni čin humanosti i patriotizma i znati makar simbolično da se odužimo jednim skromnim hvala.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja