subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 25.08.2018. u 22:00 Ljiljana Vujić

Turisti, idite kući, migranti – dobro došli

U otporu prema masovnom turizmu ujedinili se Barselona, Rim, Venecija, Amsterdam, Berlin, Lisabon, Palma de Majorka...
У Барселони цвета и ангажована улична уметност: Мурал у четврти Равал (Фото: Д. Вукотић)

„Tvoje raskošno putovanje je moja svakodnevna patnja.” Ovu rečenicu posetioci Barselone zapažaju na gradskim fasadama. Da bi bili sigurni da će dopreti do svih turista, žitelji ovog grada, ispisali su je i na zidovima parka Guelj, nezaobilazne turističke destinacije koju je, istina u druge svrhe, gradio slavni arhitekta, Antonio Gaudi.

I parolama „Barselona nije na prodaju” i „Nećemo biti istisnuti” pojedini meštani izražavaju osećanja povodom dolaska „okupatora”. Pri tome ne misle na migrante, za koje se neretko koristi ova reč, a koji su za razliku od drugih evropskih prestonica u ovoj dobrodošli – već na turiste koji tokom cele godine u Barseloni troše pozamašne svote novca.

Ako bi se pitanje „proterivanja” turista ozbiljno proverilo, recimo na referendumu, verovatno bi ishod bio suprotan od onog koji sada propagiraju pojedini lokalci koji turizam, u ovom slučaju prekomerni, smatraju pretnjom po identitet grada.

Iako turizam čini oko 12 odsto BDP-a (prošle godine je gradu doneo 30 milijardi evra) i nema sumnje da mnogi lokalni poslovi žive od toga, meštani kažu da treba da postoje granice.

Upravo je u meri poenta priče. Naime, grad velikih umetnika lani je videlo 32 miliona ljudi (20 puta više nego što ima stanovnika). Rapidan rast onih koji hodaju njegovim ulicama, pogotovu najprometnijom La Ramblom (o kojoj je Lorka rekao da je jedina ulica na svetu za koju bi voleo da nema kraja), ilustruje podatak iznet u „Gardijanu” po kojem je pre 25 godina Barselona beležila oko 1,7 miliona poseta. Istina, „Nju stejtsmen” je pisao i da grad na obalama Mediterana ne zaobilaze ni pojačane imigracije, koje su se pre petnaestak godina kretale oko dva odsto, a danas stranci po zvaničnim gradskim podacima čine 18 odsto stanovništva (iako kažu da je stvarni procenat blizu 30). Ovaj priliv promenio je gradsko lice, ali Barselona nije videla proteste protiv migranata, niti se ovo pitanje poteže na lokalnim izborima, čak ni nakon što je, projurivši upravo pomenutom La Ramblom, terorista prošlog avgusta kombijem usmrtio 13 i povredio bar 100 ljudi.

Barselona imigracije smatra pozitivnom pojavom jer su došljaci dobro integrisani. Turisti, pak, utiču na povećanje zakupnina koje plaćaju sitni preduzetnici, teraju stanovništvo da se seli dalje od centra i čini im život skupljim. Masovni turizam guši gradski identitet, tamošnje luke, tradiciju i pojačava sve osetniju napetost. Recimo, ljudi koji stanuju u blizini parka Guelj ne mogu da uhvate autobuse jer su puni turista.

Oni nisu usamljeni u otporu prema masovnom turizmu. Nakon što su ga decenijama gradske vlasti bacale u zagrljaj posetiocima iz inostranstva (naravno zbog zarade), od pojave zvane turizmofobija oboleo je Rim. Potom Venecija, Amsterdam, Berlin, Lisabon, Firenca, Palma de Majorka.

Rimljani su „Politici” objasnili da se osećaju kao da su im turisti preoteli grad.

„Više nemamo osećaj da nam pripadaju ulice. Sprečeni smo da uživamo u lepoti grada jer je postao nepregledan od ljudi koji se kreću u kolonama i fotografišu. Više ne možemo da odemo u park da na miru čitamo. Molimo se za trenutke tišine i šetnju polupraznim trgovima”, kažu za naš list meštani jednog od najposećenijih gradova na svetu.

Reklo bi se da istu emociju imaju građani Barselone kada izađu na trgove kojima su lani demonstrirali tražeći od vlade da primi više izbeglica. Tada se pojavio slogan: „Turisti, idite kući, migranti, dobro došli.”

Ipak, antipatija prema strancima nije dostigla posebne visine, kao što je u Veneciji, koja je čak podizala barijere da bi kontrolisala gužve. Čuven je tamošnji animozitet prema kruzerima. Meštani tvrde da će kraljica Jadrana potonuti mnogo brže nego što se očekuje ako kruzeri nastave da je posećuju. Isti oni blistavo beli poput „Adonije” koja je iz Majamija posle pola veka uplovila u Havanu nakon istorijske posete tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame Kubi. Meštani su gotovo pali u trans od sreće. Pred očima su im padali dolari poput kiše dok su zamišljali Amerikance kako hrle u njihove restorane i male porodične radnje. Tri godine kasnije Havana se promenila. Kao i Venecija, koja se transformiše i mimo kruzera. Kubanskim biserom niču američki hoteli čije cene dostižu njujorške, a u mletačkoj prestonici je u jednoj od najlepših renesansnih zdanja otvoren djuti-fri šop. „Njujork tajms” je izvestio da u radnji nalik na one na aerodromima, koja gleda na Crkvu Svetog Marka, ima svega – od kineskih proizvođača do „Fendija”.

Komentari9
6912e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Barcelona godišnje zaradi direktno od turizma 20 milijardi evra. Indirektna zarada se diže na 39 milijardi evra. Te pare ne padaju s neba. Turizam je uslužna delatnost i jasno se mora prilagođavati gostima. Ne možeš imati i jare i pare. Da podsetim da budžet Srbije iznosi oko 13 milijardi evra.
mani,mani,mani...
nema tih para za koje bih dozvolio da mi se copor primitivaca dere svake noci ispod prozora,povracaju po ulici skacu sa hotelske terase u bazen,i izigravaju dzekove za sitne novce.nije samo barcelona protiv ove posasti…na majorci takodje protestviju protiv najezde a narocito protiv turista sa cruzera...
nele
takoe
ena
Ja provedoh desetak dana u Madridu, 2km od Prado muzeja, dakle u centru. Oka sklopila nisam jer su cele noci mladi "lokalci" ispijali pivo i do jutra pevali sto po bastama barova sto po ulici.I u povratku kucama, oko 6-7 ujutro uz pesmu odlaze da spavaju ili sta god. Ne videh bucnog ni pijanog turistu. Nijednog.
Marko
Iskreno, ne bih voleo da Srbija postane turistička a još manje migrantska destinacija. Ono prvo bi se nekako preživelo ali promena etničke slike dovođenjem "onih" migranata - pa to je bukvalno da se čovek iseli. Manje je bolno biti stranac u tuđoj nego u sopstvenoj zemlji.
Zoran Markovic
@Sonja: Lepo je pokazaviti hriscanske vrline prema migrantima koji nisu hriscani i koji to ni ne razumeju. Sto rece jedan mladi Pakistanac u intervjuu pre par sedmica: "Naravno da dolazimo, jer mi imamo malo, a vi imate vise nego sto vam treba. Da nemate, ne bi ni davali nama." A mi imamo i praznih kuca (jer su mnogi na privremenom radu u inostranstvu, a nisu otisli zbog viska para), i imamo puno njiva sa plodovima za berbu (a sto toliko zita ili lubenica samo za nas, neka migranti dodju pa to poberu), a ima i zena i devojaka (pitajte vase drugarice u Sidu ili Subotici zasto ne smeju da izlaze iz kuca posle sedam uvece). Pa kad imamo, hajde da podelimo sa njima. Nece valjda da im dele oni koji su ih i doveli do bede ratovima (mislim na SAD i Veliku Britaniju), a ni oni koji su im braca, a imaju puno vise nego mi (mislim na Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Emirate, Bahrein, Katar). Ma mi smo najbogatiji na svetu, zar ne, Sonja? A sta bi vi dali nekom migrantu?
Sonja
Dakle Marko kod vas vazi ona stara "Tudje hocemo svoje ne damo!"Moram vas podsetiti da smi bas mi Srbi narod migranata i da smo u dva velika talasa pred najezdom Turaka naselili sever Srbije,Vojvodinu i delove Hrvatske. Da su tada nasi domacini Austrougari razmisljali kao vi mi bi mozda i bioloski nestali,a ne bismo imali ni Teslu,Pupina,Milankovica,Dositeja jer takvi se mozda i radjaju u Srbiji,ali se ne pronadju sto kaze Njegos " U velikim narodima geniju se gnjezdo vije". Necu sada o Hriscanskoj solidarnosti i da je pravom verniku mesto pored puta sa vodom i hrano za te jadne ljude jer Hricanstvo i Srbija se iskljucuju.
Neša
Eh, ti građani, uvek rade protiv svoje koristi.
Nikola Kiric
Naravno da bi glasali za turizam, kad su se uvaliki u to. Ovisni su o njemu, nemaju izbora. A da je pokvario kvalitet zivota, to je definitivno. Pokvario je cijele drzave. Ne zna se na sta lice. A ovo ubacivanje migranata u clanak, je obicna diverzija teme. Sta se trebalo time postici?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja