sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:17
IT – LOKOMOTIVA EKONOMSKOG RASTA

Digitalne maline vuku srpsku privredu

Autor: Jelena Kavajasubota, 25.08.2018. u 22:00
(Фото Нордеус)
Канцеларија из снова (Фото Нордеус)

Junska navala kandidata na informatičke smerove fakulteta i srednjih škola pokazuje da se slika o programerima koji u Srbiji mogu da rade za svetsku platu urezala u svest roditelja i dece. U razvoj IT industrije ne uzdaju se samo majke i očevi koji bi da budućnost svoje dece prate bez posredstva „skajpa”. Brojke govore da je reč o možda najzdravijoj grani srpske privrede, dok ljudi iz struke uveravaju da IT ima potencijal da bude lokomotiva ekonomskog rasta, pa čak i jedinstvena prilika da se svrstamo u red bogatih zemalja.

Rojters je nedavno objavio opširan članak o tome kako se Srbija sve više okreće modernim tehnologijama i da ove godine očekuje rast od četiri odsto, čemu će značajno doprineti sektor računarskih usluga. Premijerka Ana Brnabić podelila ga je na „Tviteru”, a šef vladine kancelarije za IT Mihajlo Jovanović prokomentarisao je da koncept digitalizacije, jedan od prioriteta vlade, daje rezultate i da je prepoznat u svetu.

Istina je da se ovaj sektor razvija odavno na talasu globalnog tehnološkog napretka i već godinama beleži dvocifren rast bez mnogo mešanja „odozgo”. Cinici bi rekli da napreduje baš zbog toga, mada struka odavno apeluje na kreatore politike da preduzmu nužne korake, pre svega u domenu obrazovanja i zakonodavstva, kako bismo iskoristili priliku koja se pruža.

Poslednjih desetak godina, dok su privrednici grcali pod teretom kredita, a vlade plaćale stranim investitorima po svakom zaposlenom, ajtijevci su sami sebi otvarali radna mesta. Koristeći znanje i činjenicu da u digitalnoj ekonomiji nema granica, neki od njih su razvili svetski uspešne kompanije od nule.

„Nordeus”, tvorac popularne sportske igre „Top ileven”, s likom Žozea Morinja, postao je paradigma domaće IT industrije. Ali nije jedini koji je odavde uspeo i nisu igre jedino što naši IT stručnjaci znaju da rade, mada je i novosadski „Ejpiks” napravio čudo kladivši se na industriju igara, koja danas donosi veću zaradu od filmske. Kompaniju „Seven bridžiz” je „Gugl” proglasio za jednu od 50 najpametnijih na svetu, a bavi se algoritmima koji pomažu naučnicima da istraže razna genetska oboljenja. Dobitnik svetskih nagrada, Institut „Biosens” iz Novog Sada razvija alate koji omogućavaju daljinsku analizu stanja zemljišta i useva pomoću satelitskih snimaka i senzora, dok rešenja novosadske firme „RT-RK” koriste „Filips”, „Soni”, „Samsung”, „Be-Em-Ve”…

Da privuku deficitarne kadrove, kancelarije po Beogradu, Nišu i Novom Sadu počele su da liče na one u svetu, s teretanama, stonim fudbalom, pa čak i bazenima. Posmatrači sa strane obično vide samo ove „igraonice” i visoke zarade (u proseku 1.300 evra, za najbolje i 3.000), ali ne i drugu stranu: pritisak za stalnim usavršavanjem, neprospavane noći zbog kratkih rokova, noćni video-sastanci s partnerima na drugom kraju sveta zbog vremenske razlike…

Rezultat je da su za deset godina deficit u razmeni s inostranstvom u oblasti IT usluga od 35 miliona evra, koliko je iznosio 2007. i 2008. godine, preokrenuli u značajan suficit (407 miliona evra u 2016. godini, 430 u 2017). Softver je postao izvozni proizvod broj jedan, pretekavši maline 2011, a prošle godine i kukuruz, pokazuju podaci Vojvođanskog IKT klastera (VOIKT).

Rojters navodi reči ministra finansija Siniše Malog da je izvoz IT sektora ove godine već dostigao milijardu evra i da on doprinosi 10 odsto bruto društvenog proizvoda. Ljudima koji prate industriju podatak deluje nerealno pa skreću pažnju da su ministra možda loše citirali. Podaci Narodne banke pokazuju da je za prvih pet meseci ove godine izvoz IT sektora bio 389 miliona evra. Ostaje mogućnost da milijarda evra izvoza bude dostignuta do kraja godine, što bi značilo da je cilj prethodne vlade postavljen za 2020. ostvaren dve godine pre roka.

Zabrinjava da uvoz raste još bržom stopom i dostigao je za pet meseci ove godine 152 miliona evra, što po oceni direktora VOIKT-a Milana Šolaje nije dobro.

„Zamislite kako bi izgledao naslov ’Izvozimo kukuruz za milijardu, a uvozimo ga za pola milijarde’? Godinama ističemo da Srbija uglavnom jeftino izvozi pametnu radnu snagu, a uvozi skupa IT rešenja. Domaće IT tržište godinama stagnira dok izvoz vrtoglavo raste, što znači da kompanije iz Srbije uslužuju razvijena globalna tržišta. Umesto da javni sektor naruči domaći softver, koristi se uvozni, što pokazuje da nema poverenja u domaće znanje, a stranci ga imaju”, ističe Šolaja.

Kada se pokrene priča o domaćoj IT sceni, čest je komentar da su domaći programeri jeftina radna snaga za strance koji ubiraju profit na našoj pameti. Reč je modelu autsorsovanja, gde izvršilac naplati svoj deo posla, a naručilac finalni proizvod prodaje mnogo skuplje. Direktor VOIKT-a ne misli da je to nešto loše, niti da su naši IT stručnjaci jeftini, ali činjenica je da drugi model poslovanja može da donese mnogo veću vrednost, a to je razvoj sopstvenih rešenja. Praveći paralelu s popularnim malinama, objašnjava kako se ove „digitalne maline” nakon mnogo truda i ulaganja, prodaju više puta jer dok jedan zadovoljni kupac odlazi, drugi već plaća tu istu „gajbicu”, odnosno licencu. Broj firmi koje posluju po tom modelu se povećava poslednjih godina, ali ne značajno, jer on zahteva znatno veća ulaganja i stimulativno privredno i regulatorno okruženje, na čemu, kako kaže, još mora da se radi:

„Kompanije realizuju posao tamo gde im se to isplati i nije njihov posao da se bave makroekonomskim i ostalim merama za buđenje domaće tražnje. To je posao države, koja mora na te izazove da odgovori kako bi omogućila da od ovako uspešnog sektora celo naše društvo ima koristi. To mora biti predmet dugoročne strategije i odlučne politike u njenom sprovođenju.”

Ivanu Nikoliću iz Ekonomskog instituta čini se pak da su očekivanja od ovog sektora prevelika:

„Ne treba imati iluziju da on može da bude ključna poluga razvoja. On je jedan od segmenata koji će ga vući i treba mu dati svu moguću podršku jer stvara veliku dodatu vrednost, ali ne treba očekivati da bude odlučujuća komponenta. On ne može da zameni bazične delove industrije koji takođe treba da se razvijaju.”

Nulti porez na plate

„Estonija je pre nekoliko decenija donela stratešku odluku da orijentiše svoju privredu na IT, a zatim su tu odluku dosledno sprovodile sve vlade tokom godina. Rumunija je decenijama imala jaku tradiciju matematičkog obrazovanja i odškolovala ogroman broj IT stručnjaka, a onda uvela i politiku nulte stope poreza na plate IT stručnjaka. Izrael je uradio i jedno i drugo, a onda svemu dodao i snažan ekosistem podrške preduzetništvu”, zaključuje Milan Šolaja.

Taksisti kao test

U mnogim stvarima je pomak napravljen, i to IT zajednica otvoreno hvali, ističući da s vladom Ane Brnabić konačno ima s kim da razgovara. Informatika je uvedena kao obavezan predmet u osnovne škole, povećane su kvote za upis na računarske studije, kao i broj računarskih odeljenja u gimnazijama. Sprovedena je digitalizacija jednog broja usluga javnog sektora, a tu je projekat otvaranja podataka za pristup građanima i poslovnoj zajednici.

S druge strane, bilo je i nekih neslaganja između IT sektora i države, na primer, kada su nemačkom „Kontinentalu” dodeljene subvencije za zapošljavanje. Problematičan je i Predlog izmena Zakona o prevozu putnika koji ograničava pružanje usluga uz korišćenje digitalne tehnologije, na radost taksista koji su zbog digitalne konkurencije blokirali grad.

„Priča o taksistima još nije završena i nadam se da će vlada naći snage da se izbori s tim problemom. Propisi bi morali da se menjaju u skladu s novim tehnologijama kako bi omogućili njihovu primenu, a ne obrnuto – da je sprečavaju. Mislim da je taj primer u stvari prvi test koji će nam dati odgovor na pitanje – da li ova vlada ima snage za promene”, kaže Milan Šolaja.


Komentari15
51a58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Momcilo Bajabic
Nek uvedu veci broj stipendiranih studenata (nek plate svakom ko je na samofinansiranju) na etf-u i fon-u matematickom itd. I nek u konkretnom slucaju isprazne celu Lolu i daju ETF-u na upotrebu. A ne kancelarijskim pacovima, koji su vise pacovi nego sto koriste tu kancelariju.
Voislav
Smatram da Srbi nisu supriorniji u odnosu na recimo Indijce kojih ima daleko vise i poceli su ranije u ovoj oblasti. Netreba mnogo da se "dicimo" vec radimo marljivo i polako da se izvucemo sa trzista jeftine radne snage.
Nikola Bošnjak
Ne bi rekli samo cinici.
Bosko
Lep primer kako su zapravo ljudi, njihova znanja i vestine, najvece bogatstvo jedne drzave. Nekada, kada je znanje bilo skromno, prirodna dobra su bila (a ne znanje) najvece bogatstvo jedne drzave. U 21. veku to su ljudi. Nama najbolji ljudi odlaze upravo iz razloga sto diletanti i dalje misle da su tzv prirodna bogatsva i teritorija najvece bogatsvo.
Muhamed Popovic Pop
Jeste, eto vidim po Nemačkoj sve rudnike pokupovaše Kinezi a Amerika poklanja svoje teritorije susedima. Ništa od "neoliberalnih" principa koji se savetuju malim zemljama - ne važe za velike.
Preporučujem 43
Milica
То је толико далеко од истине. Ја сам на једном од тих факултета и знам каква је ситуација око налажења посла, морамо да одбијамо понуде да бисмо завршили факултет на време - јер ко крене да ради, углавном и не заврши факултет. А што се тиче људи са којекавим курсевима, њима су опције увек биле ограничене јер им се знање неретко своди на један програмски језик/фрејмворк па је самим тим и теже наћи посао.
Vuk Pokrajac
Ne znam nijedan IT fakultet čije studente tako "saleću". Osim ako niste medju najboljima na ETF-u ili RAF-u ali da ste i na Hemijskom najbolji, opet bi se našla neka firma za stipendiranje. Reći za kursiste da su im "opcije ograničene" je više nego eufemizam. Kurseve više niko ne uvažava jer je i diplomaca fakulteta sada previše. Nije to tajna, oglasi su besplatni pa svako može da proveri
Preporučujem 26

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja