subota, 22.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:40
IT – LOKOMOTIVA EKONOMSKOG RASTA

Nedostaje nam 15.000 IT stručnjaka

U Srbiji bi do 2020. moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u sektoru informacionih tehnologija, ali postoji veliki nedostatak stručnih IT kadrova
Autor: Marija Brakočevićsubota, 25.08.2018. u 21:11
(Фото Пиксабеј)

U Srbiji trenutno nijedan doktor nauka informacionih tehnologija ne čeka na zaposlenje. Za razliku od prošle godine, kada je posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) jedan takav stručnjak dobio posao, od početka 2018. do pre mesec dana na birou se nije obreo nijedan doktor nauka informacionih tehnologija, kao i nijedan doktor nauka računarskih nauka.

Na evidenciji NSZ-a ovih dana, od ukupno 6.655 nezaposlenih iz oblasti računarske tehnike i informatike, najviše je elektrotehničara za računare – 2.656. U proseku, na posao čekaju oko 28 meseci. Još teže je, čini se, specijalistima informatičarima jer oni, kako su obradili statističari službe za zapošljavanje, u proseku na birou ostaju do 104,5 meseci. Interesantno je da baš ovog profila trenutno gotovo da nema na evidenciji, tačnije na posao zvanično čeka samo jedan kandidat specijalista informatičar. U toku minule godine preko NSZ-a radne knjižice se domoglo dvoje takvih specijalista. Do zaposlenja ipak najkraće moguće čekaju strukovni i diplomirani inženjeri informacionih sistema i tehnologija, a takvih je na evidenciji u julu bilo samo dvoje.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje podsećaju da se profili iz oblasti računarske tehnike i informatike generalno ubrajaju u zanimanja koja najbrže dolaze do posla. Na osnovu anketiranja poslodavaca, sprovedenih u poslednjih nekoliko godina, uočili su da će poslovi u oblasti IKT i dalje biti veoma perspektivni.

– Poslodavci trenutno najviše traže diplomirane inženjere elektrotehnike i računarstva, programere informacionog sistema, analitičare evidencije i statistike, diplomirane informatičare, računarske operatere i elektrotehničare za računare. Od početka godine, NSZ-u su prijavili potrebe za zapošljavanje 669 IT stručnjaka, a u većini slučajeva (416 osoba) angažovali su ih bez obzira na to da li su imali radno iskustvo – ističu u NSZ-u.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija ističu da je procena da bi u Srbiji do 2020. godine moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u sektoru informacionih tehnologija, ali da postoji veliki nedostatak stručnih IT kadrova, koji je registrovan i u Evropskoj uniji. Stoga je, kako dodaju, neophodno ulaganje i podrška razvoju IT kadrova.

– Strategijom razvoja informacionih tehnologija. U IKT oblasti predviđene su mere koje se preduzimaju u okviru formalnog obrazovanja i oblasti dokvalifikacije, prekvalifikacije. Mere za unapređivanje uloge IKT u obrazovanju, uključuju jačanje uloge informatike i računarstva kao nauke koju treba izučavati od početka školovanja. Strategijom je predviđeno i povećanje upisnih kvota u oblasti IT za budžetske studente, mere za održavanje i unapređivanje kvaliteta i broja nastavnog osoblja na državnim visokoškolskim ustanovama u oblasti IT, unapređenje prostornih i tehničkih kapaciteta... – objašnjavaju u Ministarstvu telekomunikacija i dodaju da, s druge strane, onima koji imaju kvalifikacije, a za kojima ne postoji dovoljno interesovanje na tržištu rada, a imaju takva predznanja, iskustva i interesovanja, treba da bude omogućeno dodatno obrazovanje i obučavanje da bi mogli da steknu kvalifikacije za neke pozicije u IT industriji.

Jedna od takvih državnih mera je i organizovanje besplatnih specijalističkih informatičkih obuka. Nacionalna služba za zapošljavanje će od ovog septembra početi da organizuju atraktivne obuke koje će kandidatima obezbediti neophodna znanja i veštine za rad u IT sektoru: java programiranje, izrada veb-aplikacija, PHP i .net programiranje... Obučavanje će se sprovoditi u 10 gradova Srbije, a u okviru prvog ciklusa biće mesta za 775 polaznika.

– Za uključivanje u specijalističke informatičke obuke prijavilo se više 10.000 kandidata, od kojih 7.859 ispunjava osnovne uslove za ulazak u proces selekcije – navode u NSZ-u i dodaju da se do kraja godine može očekivati i drugi ciklus informatičkih obuka, u kojem bi se uključio približno isti broj kandidata, kao i u prvom ciklusu.

U IT sektoru u Srbiji trenutno je angažovano oko 45.000 ljudi. Oni rade na softverima za najraznovrsnije sektore, od poljoprivrede do medicine, kao i na aplikacijama raznih kompanija. Dobar deo je angažovan u razvojnim centrima koje su vodeće svetske tehnološke firme, uključujući „Majkrosoft”, IBM i „Intel”, već osnovale u Srbiji ili su dale licence za usluge lokalnim kompanijama. U zemlji trenutno nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka, ali uz podršku nadležnih, ukupni efekti u ovom sektoru bili bi još bolji, što bi se odrazilo na još veći izvoz i stvaranje dodatne vrednosti u IT oblasti.

Studija „IT industrija Srbije 2015–2017” pokazuje da se u periodu od 2006. godine srpska IT industrija znatno razvila. Prema podacima iz 2016, u IT industriji posluje blizu 2.000 preduzeća (700 više nego 2006. godine), broj zaposlenih udvostručen je s 10.000, koliko ih je bilo 2006, na 20.000 ljudi, a udvostručeni su i poslovni prihodi na više od milijardu i po evra.

Ukupan sopstveni kapital od 2006. povećan je sa 150 miliona evra na pola milijarde evra. Godišnje se osniva oko 200 IT firmi. Prosečna IT firma ima manje od deset radnika i godišnji prihod po zaposlenom 80.000 evra.

Prema podacima Privredne komore Srbije, Srbija ulaže 62 evra po stanovniku u IT industriju, što je na nivou Bugarske i Rumunije. Poređenja radi, Hrvatska ulaže 200 evra po stanovniku, dok je prosek u Evropskoj uniji 800 evra. Svetski ekonomski forum izneo je podatak da je Srbija u vrhu zemalja iz koje najviše odlaze stručnjaci upravo iz oblasti IT.


Komentari7
fcf73
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stanislavsr
Ma pusti to! Nama su problem šoferi za GSP.
Lazo
Doktorat iz informatike ili cak i master treba da radi samo onaj ko hoce da se bavi teorijom i bude profesor na univerzitetu. Takav u Srbiji svoju diplomu nece iskoristiti. A nece ni napolju, jer nase doktorske informaticke diplome nisu preterano vredne jer zaostajemo jedno 20-tak godina. Prema tome ti doktori bi dobili posao i bez doktorata i mastera. Neko je vec prokomentarisao. Specijalizacija je jako vazna jer ste u ovoj oblasti u konkurenciji sa svima u svetu. Nedovoljno je biti jdini u Srbiji koji nesto zna da radi ofrlje. Ima neko u svetu to radi ozbiljno i za manje pare. Prema tome mora se biti medju boljima u nekoj specijalizaciji.
Deki
Na zapadu gde zivim je obrnuto - specijalizacija je sve i sva jer u IT sektoru vazi pravilo da sve relativno zastareva u roku od 6 - 36 meseci te je zato neophodno stalno "azurirati" svoje znanje jer ono sto i da nije zastarelo ima sve veci priliv ljudi koji poznaju tu materiju te cena rada u toj oblasti pada i ako neko zeli da odrzi nivo promanja mora da uci "nove trikove". Popravkom racunara se ne bavi skoro nik0 (osim pokoji doseljenik iz Azije) jer su sve jeftiniji a i postoje i obilati garancijsjski periodi tokom kojih se obicno pokvaren nr laptop zamenjuje novim ili se zameni "osvezenim" od strane originalnog proizvodjaca (zavisno od toga koliko je ostalo od isteka garancije).
Mez
Zasto bi neko hteo da radi u drzavnom za daleko manju platu ako s tim zvanjem moze lagano u inostranstvo za daleko vecu platu?
Владимир .
Поделите ту цифру са два, додајте придеве "младих, са радним искуством у одређеним, конкретним технологијама" и добићете јаснију слику.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja