nedelja, 16.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:46

Kada se veliki umovi igraju naukom o podacima

Beograd i profesor Zoran Obradović, direktor Centra za analizu podataka i biomedicinsku informatiku u Filadelfiji, ugostiće 600 vrhunskih naučnika iz SAD, Srbije i sa zapadnog Balkana
Autor: Rajna Popovićsubota, 25.08.2018. u 22:00
Зоран Обрадовић: „Подаци сами по себи не значе ако их неко не протумачи и не повеже” (Фото Лична архива)

Kad iz Amerike stigne više od 50 naučnika i istraživača, koje je odabrala tamošnja Nacionalna fondacija za nauku SAD (NSF), a uvažava samo one što postižu vrhunske rezultate, onda je nesumnjivo reč je o jedinstvenom događaju. Beogradu je posle osam godina truda uspelo da bude domaćin značajnog naučnog skupa – radionice naučnika iz SAD, Srbije i zapadnog Balkana koji se bave naukom o podacima (oni s engleskog govornog područja rekli bi: data sajans).

Uz sve pozvane goste na jednom mestu naći će se oko 600 umnih glava. Svoje okupljanje naučna elita s one strane Atlantika započinje u nedelju, odlazeći u arheološki park Viminacijum, a od ponedeljka bi trebalo da budu na sesijama u Palati „Srbija”.

Predsedavajući beogradske radionice SAD–Srbija i zapadni Balkan biće prof. dr Zoran Obradović, direktor Centra za analizu podataka i biomedicinsku informatiku na Univerzitetu Templ u Filadelfiji.

Podseća da su ljudi oduvek skupljali podatke, zapisivali ih.

– Posle knjiga i svezaka došli su novi mediji, iz godine u godinu sve jeftiniji i dostupniji, pa je sad moguće sve snimiti. Ali podaci sami po sebi ne znače ako ih neko ne protumači i ne poveže. Onome ko se bavi poljoprivredom pomoći će da unapred zna kakve će useve imati na posedu – navodi primer naš sagovornik.

O kolegama iz Kine
Iako je teško precizno odmeriti i zaključivati ko je i koliko doprineo nauci, profesor Zoran Obradović primećuje da su u poslednjih deset godina mnogo postigle njegove kolege iz Kine zahvaljujući organizovanom pristupu.– Oni to sada najbolje rade, šalju mlade ljude na jednogodišnje usavršavanje, čim završe vraćaju se kući, dolaze novi. Inače, ja se uvek radujem kada vidim i sretnem se sa mladima. Mislim da će i studentima koji će prisustvovati ovim našim radionicama u narednih dva dana biti dragoceno ono što će saznati. Rekao bih da će to biti kao da su neki predmet slušali i učili dva semestra na fakultetu – uveren je profesor.

Profesor Zoran Obradović pominje i struju, saobraćaj kao široko polje rada za „sakupljače” podataka. U projektu o struji uzimao je u obzir i meteorološke analize, jer ako bude nevremena drvo može da padne na žicu i prekine dovod električne energije. Zato se obeleže najosetljivije tačke i tu brani sistem, a ne otklanjanjaju posledice jer je to skuplje.

Ko je zaslužan za rađanje te mlade nauke o podacima? Na to pitanje naš sagovornik ne odgovara s potpunom sigurnošću, ali napominje da se u Americi mnogo toga desi malo pre nego na drugim mestima, a internet i društvene mreže su potvrdili koliko je važno da pretraživač ponudi pouzdane podatke.

Profesor pominje „big dejtu” kao nešto što čuva mnoštvo podataka na pretraživačima na interenetu. Eto povoda ga pitamo šta je to i koliko. Kao soba, sajamska hala ili omanja kutija? Uz smeh priznaje da je prvog „čuvara” miliona podataka on prvi put video u Portoriku. Bio je to takozvani petabajt u službi opservatorije „Resibo” usred džungle, odakle se nebo dobro videlo, a tu su prikupljani podaci o potencijalnom životu na drugim planetama.

– Priznajem i ja sam zamišljao neku ogromnu zgradu, ali kada sam došao na lice mesta, a bilo je to pre otprilike 15 godina, ušao sam u manju sobu i u njoj ugledao u ćošku nešto nalik na kutiju ili ormar. Tehnološki napredak ih je vremenom smanjivao, sada se za jak kompjuter kači kutija od kilogram-dva i počinjete da radite. Nisu tone. Ali centri u kojima na primer „Gugl” čuva podatke podrazumeva sijaset tih kutija. To su možda već tone – odgovara profesor Obradović.

Interesantno je da je arheologija uspela da nađe svoje mesto u nauci o podacima, čineći nešto poput četvrtog važnog stuba cele konstrukcije. Ona tri ostala su fundamentalni podaci, potom kritični resursi, poput pomenute struje, zdravstva ili saobraćaja, i bioinformatika.

– Oduvek je sakupljanje podataka o prošlim vremenima značilo rešavanje neke misterije. Veliki je izazov sklopiti sve deliće, a i interesantno – priznaje naš sagovornik. – U poslednje vreme se u arheologiji sve češće koriste kompjuterski modeli, jer istraživač nema ni mnogo para a ni vremena. Pomažu mu dronovi, snimaju teren odozgo, drugi aparati otkrivaju šta je u dubinama, a sistemom verovatnoće dolazi se do pretpostavke „da bi ovde bilo bolje kopati nego tamo”. A tek trodimenzionalne predstave na osnovu pronađenih eksponata, od lobanje se dobija glava čoveka s kosom.

– Pre tri nedelje sam bio u Švedskoj, u Pomorskom muzeju Vasa, gde sam video da se potonulim brodom bave i arheolog i mikrobiolog. Ovaj drugi će verovatno pomoći da pratimo neku bolest kroz vreme da bi ljudi danas mogli uspešnije da se leče. Nije arheologija samo čeprkanje po pesku! Uostalom, i na ovaj naš skup dolaze vodeći ljudi digitalizacije arheologije, to je svetski nivo – podseća naš naučnik s velikom reputacijom u Americi.

Sem što interesantno govori, profesor ima i interesantnu biografiju. Studirao je matematiku posle Matematičke gimnazije i radio u „Vinči” u Računarskom centru. Studije je završio 1985. i zaposlio se u Matematičkom institutu SANU „u prošlom veku”, kako primećuje, a put Amerike je pošao čim je ovde magistrirao računarstvo. Doktorirao je u Pensilvaniji.

– Nisam imao nameru da odem, da uspem u Americi, kako to neki sanjaju. Uvek mi je cilj bio da se bavim nečim zanimljivim sa zanimljivim ljudima. Sećam se da sam radio magistarski iz paralelnih algoritama i počeo saradnju s profesorom Janom Barberijem iz Britanije, s Norvik univerziteta. Pozvao me je da s njim radim doktorat, pristanem, ali njemu stigne poziv da ide u Ameriku. I tako odem i ja da radim algoritme. Profesor Jan mi je ponudio da se bavim neuronskim mrežama. Nisam imao pojma o čemu priča. Ispostavi se da su neuronske mreže nova vrsta kompjutera koji mogu da uče. Nikada mi nije bilo važno na kojem sam univerzitetu već s kim sarađujem – priznaje.

Pitamo profesora Zorana Obradovića koliko dnevno radi, na šta on uzvraća da to čime se bavi ne doživljava kao rad već kao igru. Ali, igra se ceo dan.

Ima li penzije za naučnika?

– U Americi nema, niti neko nekog prisiljava da ode s posla, pogotovo ne ako je zaposlen na univerzitetu. Da li sam u Americi ili Srbiji nije bitno, mada stalno putujem pa sam i tamo i ovde – podseća.

Do utorka uveče sasvim sigurno biće domaćin eliti s kojom uostalom sarađuje, dakle, u najboljem društvu.


Komentari1
31d8e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mitke
Zasto ne navedete ko cini tu srpsku elitu, o kojoj pisete?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja