nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 26.08.2018. u 22:00 Dejan Aleksić
SERIJAL „POLITIKE”: PANČEVAČKI MOST

Rečni kolos koji godinama čeka bolje dane

Izgrađen 1935, nazvan po Petru Drugom, našem poslednjem kralju
До 2014. био једини мост на Дунаву у престоници (Фото Д. Јевремовић)

Moćnom Dunavu Johan Štraus Mlađi podario je kompoziciju, a više gradova Evrope, još pre mnogo decenija, velelepne mostove. Ali Beograd prvi savremen most nad njegovim tokom dobio je tek pre 83 godine u periodu između dva svetska rata.

Naša zemlja posle Prvog svetskog rata teritorijalno je znatno proširena, pa su morale da se razvijaju i nove saobraćajne veze unutar novonastale kraljevine Južnih Slovena. Pre rata Beograd je bio povezan sa Zemunom železničkim mostom, ali stalna rečna veza sa Banatom nije postojala. Kako bi se ona što pre stvorila, 1924. urađen je projekat za most preko Dunava i prugu Beograd – Pančevo.

Ugovor o izgradnji sklopljen je sa dve nemačke firme.

Taj dokument je, kako se navodi u „Prilozima za istoriju Beogradskog železničkog čvora” Anatola Gruđinskog, potpisan januara 1927, a gradnja je započeta u toku 1928. Veliki deo posla urađen je do kraja 1931. Gradnja ovog rečnog kolosa bila je ipak komplikovana zbog vodoplavnog terena na levoj obali Dunava, pa je izgrađen dug i visok nasip koji je obezbeđivao zaštitu od eventualnih poplava.

Krajem aprila 1931. počela je i gradnja pruge Beograd – Pančevo. U radovima je učestvovao i francuski „Batinjol”, a dosta posla je bilo jer su se na mostu uređivale saobraćajnice i za železnički i za drumski saobraćaj. Zbog isušivanja terena i drugih problema, gradnja pruge je prekidana, ali je konačno završena u novembru 1935. Svečano otvaranje kome su prisustvovali mnogi Beograđani priređeno je 10. novembra te godine. Svečano okićen most, kako je izveštavala „Politika” od 11. novembra, otvorio je knez namesnik Pavle u prisustvu brojnih zvanica među kojima je bio i tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić. Posle presecanja vrpce, preko mosta je prošao prvi voz za Pančevo. U ovom banatskom gradu kompozicija je dočekana slavljem. Most preko koga je voz prešao nazvan je po poslednjem našem kralju, tada još maloletnom, Petru Drugom Karađorđeviću.

Gradnja rečne saobraćajnice sa lukovima i lučnim obalnim stubovima privukla je pažnju strane javnosti jer je on u to vreme bio među najvećima u Evropi. Jedan od glavnih razloga bila je dužina od 1.526 metara.

Ali tek što su Beograđani i žitelji Banata počeli masovnije da ga koriste, ovaj most kao i tada jedina dva savska (stari železnički i Most kralja Aleksandra) aprila 1941. postao je jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata. Jedinice jugoslovenske vojske miniranjem su srušile sve saobraćajnice nad beogradskim tokovima Dunava i Save da bi usporile prodiranje neprijatelja.

Okupator koji je ubrzo ušao u Beograd počeo je sa obnovom infrastrukture uz pomoć svojih stručnjaka i poljskih zarobljenika. Most na Dunavu obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose saveznici u toku oslobođenja Beograda i okupatori prilikom povlačenja.

Odmah posle rata bilo je jasno da most mora da se što pre vrati u saobraćajni život, ali obnova je bila odlagana zbog obima predstojećeg posla. Radovi su ipak krenuli na jesen 1945, a za njih je pre svega bila zadužena Crvena armija koja je raspolagala brojnim stručnjacima i neophodnom mehanizacijom. Prva dva voza preko obnovljene saobraćajnice prešla su početkom novembra 1946, ali posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten 29. novembra.

Beograđane je kao takav most služio do polovine šezdesetih kada je konačno detaljno rekonstruisan.

Ova saobraćajnica preko Dunava među Beograđanima ipak nikada nije zaživela kao Most Crvene armije, već kao Pančevački ili po nadimku – „Pančevac”.

Decenijama vrlo prometni i žiteljima Beograda i Banata važan most preko koga se osim automobila, biciklista i pešaka kreću i vozovi, po svemu sudeći nadležnima godinama nije među prioritetima. Pešaci i biciklisti se već duže žale na oštećene ograde i propale staze iz kojih raste i korov. Prošle zime prolaznike je uplašio i deo konstrukcije koji se odronio.

Projekat za njegovu rekonstrukciju je urađen pre više od deceniju. Nije da ništa nije urađeno, ali to je daleko od kompletne obnove na koju ovaj most čeka više od 53 godine. Bilo je najava da će „Pančevac” biti na redu kada se završi Pupinov most, ali od tada je prošlo skoro četiri godine. Tračak nade pojavio se zimus kada je resorna ministarka Zorana Mihajlović za naš list istakla da će ove godine Pančevački most doći na red. Tu nadu je ipak pre nekoliko sedmica raspršio zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je ukazao da će se pre rekonstrukcije „Pančevca” raditi novi, most preko Ade Huje, a ovih dana se i ministarka ogradila rečima da zimus nije mislila na obnovu mosta nego na sređivanje pojedinih njegovih delova.

Ako je za utehu putnicima i pešacima, koji svakog dana  gledaju nove „bore” na mostu, nadležni uporno tvrde – „Pančevac” je bezbedan i redovno se održava.

Komеntari0
ba24f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja