sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:28

Milankovićev projekat za rušenje aeroplanova

Pronalazak konstrukcije topovskog zrna za borbu protiv vazdušnih lađa patentiran je 1934. godine i gotovo da je nepoznat našoj javnosti
Autor: Aleksandar Apostolovskinedelja, 26.08.2018. u 22:00
На Међународној конференцији одбрамбених технологија ОТЕХ2018, у Војнотехничком институту у октобру ове године ће први пут бити приказан патент противаеропланског топовског зрна, чију је копију САНУ уступио Удружењу „Милутин Миланковић”, а наш лист га објављује(Фото Википедија)
(Фото архива Удружења „Милутин Миланковић”)
(Фото архива Удружења „Милутин Миланковић”)

Slavni srpski naučnik Milutin Milanković patentirao je u Upravi za zaštitu inženjerske svojine Kraljevine Jugoslavije konstrukciju protivaeroplanskog topovskog zrna. Patent je 1. jula 1934. godine registrovan pod rednim brojem 10929 i nalazi se u arhivi Srpske akademije nauka i umetnosti. Tvorac astronomske teorije klimatskih promena kojom je objasnio misteriju ledenih doba i čovek širokog spektra interesovanja koji je ostavio neizbrisivi trag u svetskoj nauci bavio se i vojnom problematikom.

Slobodan Stojanović, potpredsednik Udruženja „Milutin Milanković”, za „Politiku” kaže da se pronalazak Milankovićeve konstrukcije topovskog zrna za borbu protiv aeroplanova i vazdušnih lađa zasniva na jedinstvenoj dvodelnoj konstrukciji – prednjeg dela, koji je klasično razorno eksplozivno zrno, i zadnjeg dela složenije konstrukcije u vidu bubnja, koji raznim rešenjima omogućava dejstvo u više pravaca i širu zonu dejstva po objektu u vazduhu.

– Od februara 1926. do leta 1940. godine Milutin Milanković je sarađivao s Ministarstvom vojske i mornarice na više desetina objekata u svojstvu konstruktora, nadzornog organa, predsednika žirija za izbor rešenja s konkursa, revizorskog i superrevizorskog rada. Za to vreme pružio je izuzetan doprinos izgradnji objekata vojne infrastrukture – napominje Stojanović.

Učesnik oba balkanska rata

Međunarodna konferencija odbrambenih tehnologija OTEH2018, koja će biti održana u Vojnotehničkom institutu u oktobru ove godine, biće prilika da vojni stručnjaci i drugi eksperti iz brojnih zemalja upoznaju i doprinos Milutina Milankovića izgradnji infrastrukturnih objekata za potrebe vojske u periodu između dva rata. Tada će se prvi put prikazati i patent protivaeroplanskog topovskog zrna, čiju je kopiju SANU ustupio Udruženju „Milutin Milanković”, a naš list ga objavljuje.

Vojnu obuku Milutin Milanković je završio u vojsci Austrougarske monarhije, gde je položio oficirski ispit i dobio čin poručnika dok je bio njen državljanin. Po ispisu iz austrijskog i prijemu srpskog državljanstva upisan je u vojnu evidenciju Srpske vojske.

O tome Milanković u svojoj knjizi „Uspomene, doživljaji, saznanja” piše: „Jednoga dana dobih hitan poziv da dođem u Sud beogradske opštine na vojnu asentaciju. Ne čekajući ni časka uputih se onamo i usput sretoh Vladu Belića, brata moga kolege, onda kapetana srpske vojske. On me lično odvede kapetanu okruga pukovniku Lešjaninu. – Evo – reče – doveo sam vam profesora Milankovića da ga primite u vojsku. I bih uvršćen u vojsku Kraljevine Srbije”, napisao je naučnik, koji je, kao rezervni oficir, učestvovao u oba balkanska rata. Bio je na dužnosti referenta za stranu korespondenciju u Štabu Dunavske divizije prvog poziva, a potom u Presbirou Vrhovne komande.

„Bilo je to 17. septembra 1912. godine. Na putu ka Univerzitetu sretoh svoga kolegu i prijatelja Stanoja Stanojevića. On mi ispriča da su sva predavanja otkazana jer će u dva sata popodne biti objavljena opšta mobilizacija. Tako je i bilo. Tačno u to doba rastrčaše se novinari po ulici sa zasebnim izdanjima kojima se saopštava naređenje kralja Petra da se celokupna vojska stavi u mobilno stanje. Ta vest primljena je s jednodušnim oduševljenjem. Dođe vreme da se petvekovna nada ostvari. I ja se prisetih da sam obveznik srpske vojske i zapitah se šta, kao takav, treba najpre da preduzmem. Ugledajući se na sve ostale, pođoh u glavnu čaršiju da nabavim ratnu opremu. Sutradan prijavismo se, Stanoje Stanojević i ja, na svoju novu dužnost”, pisao je Milanković.

Kumanovska bitka kao inspiracija

Iako slavan, nije odbijao poziv domovine. U svom ratnom dnevniku, 11. oktobra 1912, Milanković opisuje detalje iz Kumanovske bitke:

„Sunce tek što nije zašlo, ali svojim kosim zracima plastično obasjava i osenčava celo poprište bitke. U desno, prema zapadu, vidimo lep drum koji vodi ka Kumanovu, ispred nas, u dolini, od visa Mladog Nagoričana, kao dve kule. Tu su se vodile najžešće borbe. Daleko iza njih strašni Žebrnjak, glavni položaj turske vojske. A iza ta tri brega i ulevo, u dolini Pčinje, odigrava se još pred nama završni čin Kumanovske bitke. Beličasti dim šrapnela, kad izbaci svoju zrnad, pokazuje nam još borbu artiljerije.”

Možda su ga baš ovi prizori inspirisali da se okuša i u konstrukciji protivaeroplanskog topovskog zrna.

Prvi svetski rat Milutin Milanković je proveo u internaciji u Budimpešti, gde se, zahvaljujući prijateljima, naučnicima iz Austrougarske monarhije, bavio naučnim radom. Drugi svetski rat proveo je u okupiranom Beogradu, pišući svoje uspomene, izbegavajući bilo kakvo angažovanje od strane nemačke okupacione vlasti i kvislinške vlade.


Komentari2
67a9f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
Интересантно је да је рођени ујак Милутина Миланковића(заборавио сам му име,на жалост) иначе први Диломирани инжењер у Срба,радио у фабрици топова "Шкода" у Плзењу,управо на конструисању артиљеријских оруђа и артиљеријске муниције.А 1.св.рат Миланковић није провео само у Пешти,у интернацији.Био је у логору у Турњу(предграђе Карловца),па накратко пуштен,да би га поново затворили у затвор на Нежидерском језеру.Одатле га је извукао други ујак који је био члан хрватског Сабора,а и посланик у Парламенту Угарске.Пре Будимпеште је у логору и затвору провео скоро годину дана.
Mirko
Interesantno da Gosp. Milutin Milankovic nije prijavio svoj patent u Medjunarodnom Patentnom Birou kako bi zastitio svoje pravo na Patent?? Nas Nikola Tesla je svaki svoj patent prijavljivao cak i kod Rusije, tako da je to bilo a i dan dans validno i dokumentlno zasticeno.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja