četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53
ISTOČNA STRANA

Veliki test za ukrajinski suverenitet

Autor: Slobodan Samardžijaponedeljak, 27.08.2018. u 10:00
Војна парада у Кијеву поводом прославе Дана независности Украјине (Фото: Бета/АП)

Da li će američki predsednik Donalda Tramp, kako je nedavno sam natuknuo, prihvatiti ukidanje jurisdikcije Ukrajine nad crnomorskim poluostrvom Krimom, i njegovo stavljanje pod nadležnost Moskve? Da li je slično razmišljanje Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona samo dodatna potvrda novog pristupa Vašingtona bivšoj sovjetskoj republici? Da li slična sudbina sleduje i pobunjenom Donbasu?

I da li je konstatacija ukrajinskog internet portala „Glavred” da druga po veličini evropska država opasno klizi ka gubitku suvereniteta, zaista utemeljena na činjenicama?

Kako trenutno izgleda, sve se kreće upravo u ovom pravcu.

„Može da nam se dopada, ili ne, ali sudbina Ukrajine trenutno se rešava u ravni spora geopolitičkih igrača, a sama zemlja nema snage da na to utiče. Rusija i Zapad (prevashodno SAD) praktično su u stanju rata, a to što se grmljavina oružja ne čuje preglasno treba zahvaliti, isključivo, međusobnom nuklearnom uvažavanju strana u sukobu”, piše za portal „Glavred” Andrej Golovačjov i zaključuje: „Kako će se završiti taj rat, kakva će iz njega izaći Ukrajina, u kojim granicama i svim što uz to ide, trenutno niko ne može da odgovori”.

A već u martu naredne godine drugu po veličini evropsku zemlju čekaju predsednički, a možda i parlamentarni izbori. Nema sumnje da će i Moskva i Vašington u takvoj situaciji pokušati da, svako za sebe, „ulove ponešto u mutnom”. Kako će se izjasniti sam narod, njih oko 45 miliona, čini se – malo je važno.

Ne čudi stoga pokušaj kancelarke Angele Merkel da kod ruskog kolege Vladimira Putina uz zajednički projekat gasovoda „Severni tok 2” izdejstvuje i opstanak rute kojom se ovaj važan energent na zapad Evrope doprema preko teritorije Ukrajine. Dogovor utanačen prilikom nedavnog susreta dvoje državnika u Berlinu, od ključnog interesa za dve zemlje, omogućiće i Kijevu da koliko-toliko funkcioniše samostalnije.

Logika je jednostavna: ako su dve najmoćnije države na kontinentu, nakon vekova međusobnih obračuna u najrazličitijim „vrućim” i „hladnim” ratovima, shvatile da ipak najbolje funkcionišu kao – partneri, Ukrajinci bi bili neodgovorni ukoliko ovu promenu okolnosti ne bi shvatili kao dobronameran poziv. Problem je samo kako pronaći modus saradnje koji ne bi naljutio Ameriku. Jer posledice po Kijev mogle bi biti teške i dugotrajne.

Sve navedeno na neki način objašnjava to što na konferenciji za štampu upriličenoj nakon samita Putina i Trampa u Helsinkiju, ovaj drugi nije ni izustio reč – „Ukrajina”.

Možda će pomenuta reč češće da se čuje nakon odluke nadležnog suda u gradu Aleksandriji, u američkoj saveznoj državi Virdžiniji, da Pola Manaforta, bivšeg šefa izborne kampanje Donalda Trampa, proglasi krivim za poreske i bankarske prevare. Jer ne sme se zaboraviti da je on svoje ruke duboko umešao upravo u zbivanja u Ukrajini. Kako u vreme vladavine Viktora Janukoviča, tako i potom. Naime, upravo je Manafort učinio mnogo ne bi li Januković, posle poraza na predsedničkim izborima 2004. ponovo došao na vlast 2010. Američki „stručnjak” se pri tome nije libio da organizuje pravu korupcionašku šemu koja je mnoge zavila u crno a njemu donela gomilu (tuđih) para. Mnogi su zato odluku suda ocenili kao prvi ozbiljniji proces ljudima upletenim u ukrajinska dešavanja.


Komentari13
6454f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
@ Igor G И где на пример живе ти Украјинци и Јермени. Живе измешани по великим градовима, Украјинаца има значајан број и на далеком Истоку. Народи који имају републике живе делом у републикама или областима, а делом измешани по градовима у другим деловима Русије. Од малобројних народа неки се баве својим традиционалним пословима. На пример Ненци због природног богатства гаса у тој области могли би сви да живе у граду и држава им даје бесплатно станове. Али Ненци хоће да живе својим традиционалним животом, то од њих не тражи држава већ они тако хоће. И баш ће сад Ненци размишљати да им треба посебва држава. Кроз целу историју постојале су вишенационалне држава, а и данас постоје . Народи треба да су равноправни и да имају своја права и то је суштина. Зашто би сваки народ морао имати посебну државу. Балканизација је ипак најизраженија на самом Балкану, тачније простору бивше Југославије.
Boris
"натукнуо", valjda nagovestio...
Milos Moskovljevic
Kakav "suverenitet"? To je vestacka drzava koju nije trebalo stvoriti.
Zoran Markovic
@ slavko: Zato u Americi (SAD) zive samo Amerikanci anglo-saksonskog porekla, ni jedan Latino (Meksikanci, Portorikanci,...), ni jedan afro-amerikanac (da ne koristim pezorativan naziv - crnac), ni jedan italijanskog, nemackog, svedskog ili srpskog porekla. Sve sami Anglo-Saksonci. Za Vasu informaciju, samo u Kaliforniji preko 62% su Meksikanci, ili poreklom Meksikanci. U Libertvilu i okolini Cikaga, samo Srbi cine 41 %. Ah, da, Vi ne volite da pricate o procentima, pogotovo ako su argumenti protiv Vas.
Preporučujem 27
slavko
Leone, niste pročitali tekst. Nisam pisao o broju Rusa i ostalih nego o delu teritorije na kojoj su Rusi večina ili nisu večina. Rusi su večina na 90% europskog dela ruske teritorije ali su večina na manje od 30% teritorije Sibira gde večinu teritorije naseljavaju brojni ugro-finski, altajski i mongolski narodi. Jest da njih u Sibiru ukupno nema 15 miliona ali su u glavnom razpoređeni na 70% Sibira u kome drže večinu iznad ruskog stanovništva koje živi na tom istom prostoru.
Preporučujem 10
Prikaži još odgovora
Бранислав Станојловић
У крај чега? РУСИЈЕ!
Петар,ЗАГРЕБ.
Стратегија САД је на клацкалици. С једне стране Трамп који је израчунао да је терет свј.полицајца прескуп. Више се троши него што се добије.Ето,након,јел седамнајст година рата у Афганистану,преговара се са Талибанима.Тотални неуспјех,а милијарде отишле са пустињским вјетром...... Тако је и у Ираку,Либији.............. С друге стране су глобалисти и државна бирократија који тешко одступају од зацртаног плана. Украјина је пробушена војникова чизма у коју се сипају дукати из бајке. И за Трампа и за Путина стратешка побједа у Украјини била би јако скупа. Поготово Русији.Зар да се из руског буђета санира Украјина? Ето,из ових разлога постоји могућност за договор. А Украјинцима како буде јер г.Меркел је задња која би одријешила кесу. Kak bu tak bu i kak je bilo navek bu bilo,napisao bi Krleža. Наравоученије,не насједати на обећања великих сила. Je,tak je.
Igor G.
Mislili ste Petre na ove stihove, jer ovo što napisaste ne liči na ništa. "Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo, pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti, kak bi bilo da ne bi nekak bilo, ne bi bilo nikak, ni tak kak je bilo. Ar je navek bilo da je nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak vre bude, kak biti bude bilo da bi biti bilo."
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja