četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:09

Novi život Titovog „Galeba”

Brod kojim je nekadašnji lider Jugoslavije odlazio u takozvane misije mira – postaje muzej
Autor: Bora Njegovanponedeljak, 27.08.2018. u 11:01
У салонима „Галеба” Тито је примио више од 120 светских државника (Фотодокументација „Политике”)

Specijalno za „Politiku”
Rijeka – Više od deset godina bivši školski brod  „Galeb”, poznat širom sveta kao Titov „Brod mira”, propadao je na doku brodogradilišta „Viktor Lenac” u Rijeci. Sada se nalazi privezan na „mrtvom vezu” u riječkoj luci.

Po mnogima najslavniji brod na svetu, koji je ušao u devetu deceniju života, izbegao je zlu sudbinu. Otkako je grad Rijeka postala vlasnik „Galeba”, čule su se razne ideje o njegovoj sudbini. Neki su čak predlagali da ga treba potopiti u more kao ronilačku atrakciju. To je ogorčilo pomorce širom bivše Jugoslavije, među kojima i više hiljada mornara i starešina iz Srbije koji su službovali na „Galebu”.

Verovatno nema mornarice u svetu koja se može pohvaliti da je njen vrhovni komandant i predsednik države na palubi broda boravio ukupno 324 dana, prevalivši morima i okeanima sveta 86.519 milja.

Tito je s „Galebom” uplovljavao i dočekivan u pedesetak luka Evrope, Afrike i Azije, a u salonima broda primio više od 120 svetskih državnika. Ove činjenice pokazuju njegov jasan stav prema moru, brodovim, mornarima i pomorcima. Njegove plovidbe mira, odudarale su od akcija moćnika, koji su morsko prostranstvo koristili za ratove i osvajanje tuđih teritorija. Nažalost, to i danas traje.

„Na naše zadovoljstvo iz evropskih strukturnih i investicijskih fondova odobreno nam je oko četiri miliona evra”, kaže za „Politiku” Ivan Šarar, sekretar gradske uprave Rijeke za kulturu.

„To su bespovratna sredstva, a ostatak troškova za prenamenu broda u muzej obezbedio je naš grad. Izrađena je projektna dokumentacija za prenamenu broda, u izradi je i projekat stalne postavke  muzeja. Potpis ugovora i početak radova u brodogradilištu planiran je za oktobar 2018. godine”, ističe Šarar.

Grad Rijeka proglašena je „Evropskom prestonicom kulture 2020. godine”. Do tada će biti potpuno završena rekonstrukcija „Galeba” koji će stalni vez imati na glavnom riječkom lukobranu.

Prema projektu, „Galeb” će imati stalnu i povremenu muzejsku postavku, koje će izvorno prikazivati bogatu istoriju broda i pomorsku tradiciju Rijeke. Posetioci će imati priliku da razgledaju i predsednikov apartman za goste, planirano je i vraćanje kino-projektora i radio-aparata u veliki brodski salon, gde će se posetiocima prikazivati filmovi koje je Tito obožavao. Planirano je da uz komercijalne prostore – hostel i restoran – ponovo prorade, brodska poslastičarnica, pekara, brijačnica...

Svaki od oko 100.000 svih vrsta brodova, što plove danas morima i okeanima sveta, ima svoje ime i druga obeležja. Njihov život je kratak – dvadesetak godina. Ponekad se za njih čuje, uglavnom kada dožive brodolom. Ime broda „Galeb”, devet decenija prkosi zaboravu, zahvaljujući Josipu Brozu Titu i njegovim   nezaboravnim misijama mira širom sveta. Nema sumnje da će slavni brod i dalje kao muzej biti lučonoša mira budućim generacijama. Riječani su ponosni što će „Galeb” postati svetska turistička destinacija u njihovom gradu poznatom po vrhunskim brodograditeljima i vekovnoj pomorskoj tradiciji.

Misije mira

U misije mira „Galeb” je po četiri puta isplovljavao iz luka Pule i Splita. Tri puta iz Dubrovnika, i po jednom iz Zelenike, Rijeke i Šibenika. Poslednja plovidba ovog tipa bila je od 28. jula do 8. septembra 1976. godine na relaciji Pula–Kolombo–Split, kada je „Galeb” prevalio 10.020 milja. Ukupno je provedeno na zadacima s Titom 564 dana, prevaljeno 86.519 milja, a predsednik Tito proveo je na brodu 324 dana.

Poslednja plovidba „Galeba”

Posada „Galeba” je 1991. godine za vreme rata u Hrvatskoj u više navrata učestvovala u evakuaciji ljudstva, opreme i drugog materijala JNA. Iz Kopra do Boke Kotorske „Galeb” je prevezao vojnike i starešine JNA nakon povlačenja iz garnizona Slovenija. Poslednju vožnju obavio je 29. oktobra 1991. godine, kada je iz Pule do Zelenike (Boka) prevezao veliku količinu intendantske opreme i sanitetskog materijala. Ukrcavanje je trajalo punih pet časova.


Komentari6
3eebf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Šta to čudo od broda još nije u rezalištu?
Ivan
Dragane cestitam ti na komentaru BRAVO
Dragan
Taj brod nije bio Brozov, bio je imovina jugoslovenske mornarice. To da je Broz i taj brod zloupotrebljavao za svoju propagandu i razbacivanje narodnih para na svoju zabavu, kao i mnoge druge resurse Jugoslavije koju je u crno zavio i rasturio, je dobro poznato. Ali to taj brod ne čini Brozovim. A njegova zlodela bi trebalo zaboraviti i sve simbole tih zlodela pustiti da istrunu, kako su Hrvati ispravno i radili. Samo kod nas se od toga i danas pravi cirkus. To je sramota za Srbiju danas.
Mimica
Čuj, Broz rasturio Yugoslaviju?! Zato su "spasioci" stvorili proklete avlije.
Preporučujem 9
Vule Žvalavi
I JRM je bila Brozova.
Preporučujem 8
Jovan Milanovic
Jeste Broz rado plovio, ali na moru je boravio i Hitlerov nasljednik Karl Denic, inace admiral.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja