petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06

Srbi najviše piju lekove za srce i dušu

Lane je u proseku po svakom stanovniku u apoteci izdato 12 kutila medikamenata, dok propisivanje vrlo traženih pilula za smirenje ne prati propisane smernice
Autor: Danijela Davidov-Kesarponedeljak, 27.08.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

U Srbiji se najviše piju lekovi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, zbog čega je u protekloj godini pacijentima propisano čak 42 miliona pakovanja medikamenata. To nije čudno s obzirom na činjenicu da u našoj zemlji svake godine više od 15.000 ljudi doživi infarkt, a 55.000 umre od posledica bolesti srca i krvnih sudova.

Na listi najtraženijih su i medikamenti koji se koriste kod obolelih od neurološko-psihijatrijskih oboljenja i tablete za ljude koji imaju probleme sa digestivnim sistemom i metabolizmom, najčešće sa dijabetesom. Interesantno je da je u 2017. godini u proseku po svakom stanovniku Srbije u apoteci izdato 12 pakovanja lekova. Statistika pokazuje i da je došlo do smanjenja količine preuzetih medikamenata iz grupe antibakterijskih lekova za sistemsku primenu, dok potrošnja drugih tableta koje su propisane i izdate na lekarski recept raste.

– Najčešće su propisivani lekovi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, koji čine 50,7 odsto od ukupne potrošnje lekova na recept, zatim lekovi za lečenje neurološko-psihijatrijskih oboljenja (oko 13 miliona pakovanja) i preparati za lečenje alimentarnog trakta, pre svega antidijabetici, koji čine oko 9,1 milion izdatih pakovanja – objašnjavaju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Za prva četiri meseca ove godine broj izdatih pakovanja lekova na recept iznosi oko 28,5 miliona, što je za oko 4,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Rast potrošnje primećen je kod svih grupa lekova koje lekari propisuju.

Od preparata koji se izdaju bez recepta najprodavaniji je aspirin, lekovi protiv bolova i temperature, za ublažavanje simptoma prehlade, za alergije, kao i kapi za nos

– Uvek se više lekova propisuje u prvim mesecima godine, što je bilo posebno izraženo ove zime, jer je hladno vreme dugo trajalo. Ordinacije su bile pune obolelih od respiratornih infekcija, pacijenata sa komplikacijama hroničnih bolesti, ljudi sa srčanim tegobama… Kako je krenulo leto, čini mi se da se izdaje manje medikamenata, ali tačna statistika videće se tek krajem godine – kaže prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.

U protekloj godini čak 646.501 osoba podigla je u apoteci neku od terapija iz grupe anksiolitika (diazepam, lorazepam, bromazepam, alprazolam), kako ih naš narod naziva – lekova za smirenje.

Docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, kaže da su u zemljama razvijenog sveta najviše propisivani lekovi iz psihijatrijske palete novi antidepresivi. Međutim, propisivanje ove klase lekova u našoj zemlji daleko zaostaje za razvijenim zemljama, što govori o činjenici da u Srbiji nisu u dovoljnom procentu implementirane nacionalne smernice za lečenje koje je izdalo nadležno ministarstvo. Indikacije za propisivanje ovih lekova su depresija, anksiozni poremećaji i poremećaji vezani sa stresom koji u opštoj populaciji imaju visoku učestalost.

– Nažalost, za ove dijagnostičke kategorije najčešće se propisuju lekovi iz grupe benzodiazapina (bensedin, ksanaks, bromazepam…), koji ne rešavaju probleme, već dovode do zavisnosti. Još jedan apsurd vezan za propisivanje benzodiazepina je činjenica da ih najčešće propisuju lekari opšte medicine i lekari specijalisti koji nisu psihijatri. Veoma često ove lekove ljudi samoinicijativno uzimaju, što može da dovede do nesagledivih posledica po njihovo zdravlje, jer mogu da postanu tolerantni na njih, zavisni, da imaju poremećaje pamćenja i koncentracije, apsurdnu uznemirenost, a nakon naglog prekidanja uzimanja – apstinencijalni sindrom sa teškim telesnim simptomima – naglašava dr Stašević Karličić.

Kad je reč o preparatima koji se izdaju bez recepta, situacija je nešto drugačija.

Kako ističe magistar farmacije Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije, lekovi koji su izdaju bez lekarskog recepta imaju malu toksičnost, veliku terapijsku širinu, bezbednost pri predoziranju, minimalne interakcije, a indikacije su dobro poznate pacijentu i ovi lekovi služe za samolečenje.

– Kada se prati njihova potrošnja u apotekama u Srbiji, na prvom mestu po broju prodatih kutija je acetilsalicilna kiselina u dozi od 100 miligrama pod različitim zaštićenim imenima, od različitih proizvođača. Među 10 najčešće prodavanih lekova bez recepta nalaze se i lekovi protiv bolova i temperature, medikamenti za ublažavanje simptoma prehlade, oni za alergije, kao i kapi za nos – ističe Šipetićeva.


Komentari12
1e703
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marie Claire
Ovo me podsetilo na ono: Pitali Sarajliju u Sarajevu: "Gdje je  psihijatrija Koševo?", a ovaj odgovara:"Sve ti je  ovo psihijatrija, burazeru, samo je zgrada na Koševu!"
Божидар
Највећа последица пушења није рак плућа већ болести крвних судова и срца. И ја бих пропушио да ми дете или деца сваки дана кад се врати и школе каже како може тај и тај а оно не може и равнају се према најлошијима, устану у два поподне, да им ја дам све паре које имам, излазе ноћу, после поноћи; ја једем лоше и ждерем се да ли ће ми полиција покуцати на врата да их покупим из болнице или мртвачнице. Хтели ви то да признате тако живи већина становника Србије средњих година и на жалост не иде на боље. Сами сте васпитавали своју децу али не бојте се брзо ће та иста деца да краду бенсадине од вас.
Milojko
Nema nam spasa...
vlada
Za ovakve lekove ne treba vam recept.Dovoljno je licna karta i drzavljanstvo republike Srbije, dotle smo dosli!
Данило
Прво трошиш здравље за новац, а после новац за здравље?
Boris
Tako to ide.
Preporučujem 18

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja