sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25

Beograd i Priština na tragu kompromisnog rešenja

To je tek početak, ili neki kraj početka, sada predstoji razrada ideja, u tome učestvuje predsednik Vučić i događaji koji će biti u narednim mesecima su veoma značajni, poručio je šef diplomatije Ivica Dačić komentarišući sastanke u Alpbahu
Autor: Dejan Spalovićponedeljak, 27.08.2018. u 22:00
Хашим Тачи и Александар Вучић са аустријским председником Александером ван дер Беленом (Фото Танјуг/служба за сарадњу са медијима председника Србије)

Naredni meseci, kada je reč o rešavanju problema KiM, veoma su značajni i može da se očekuje ubrzanje dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, ali rano je govoriti da li će i kada taj kraj dijaloga biti uspešan, istakao je juče prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Istakao je da je najvažnija poruka, koja se mogla čuti posle susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika institucija u Prištini Hašima Tačija u Alpbahu, da postoji želja da se razgovara o traženju trajnog rešenja, kao i da postoji raspoloženje drugih zemalja da prihvate ono što se dve strane dogovore.

Dačić je ocenio da je došlo do velike promene i da se ipak otvara mogućnost da se razgovara o načinu kako da se dođe do kompromisa. „To je tek početak, ili bih mogao da kažem, da je to neki kraj početka, a u stvari sada predstoji razrada svih tih ideja, o tome se još nije ništa konkretno razgovaralo. U tome učestvuje predsednik Vučić i ostali događaji koji će biti u narednim mesecima su veoma značajni”, rekao je Dačić, prenosi Tanjug.

Najavio je da predstoje važne posete Vučića u više zemalja, među kojima je i boravak u Parizu, gde se očekuje prisustvo američkog predsednika Donalda Trampa, ali i dolazak stranih zvaničnika u Srbiju. „Može se očekivati da dijalog dobije na ubrzanju, a da li će i kada biti uspešan kraj dijaloga, mislim da je rano govoriti, ali ove poruke mogu da ohrabruju. Ima i poruka koje nisu dobre, koje predstavljaju nekog ’autopilota’ stare politike prema Srbiji”, rekao je Dačić. Inače, novi sastanak Vučića i Tačija najavljen je za 7. septembar u Briselu.

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić kaže da se čini da nikada nismo bili bliži kosovskom rešenju zbog odlučnosti ključnih ljudi u Beogradu i Prištini, ali da smo i jako daleko od konačnog rešenja. Ljajić je ukazao da postoje brojni otpori i u Beogradu i u Prištini da se problem reši, kao i da opozicija na obe strane koristi iste argumente – da se „čekaju bolje okolnosti”. Primećuje da zamrznut konflikt mnogo košta, da Srbi od njega neće dobiti ništa i da vodi u jednu „puzeću” nezavisnost Kosova. Ljajić je za TV Pink naveo da je ovo „do sada najozbiljniji pokušaj da se reši i biće šteta ako se ta prilika propusti”.

Dinamika rešenja procesa, ocenjuje potpredsednik vlade, zavisiće od međunarodne zajednice, koja, kaže, nije jednoglasna. „Imate s jedne strane Amerikance i Francuze koji kažu da nisu ’gadljivi’ ni na jedno rešenje ako do njega dođe, zatim Nemačku koja je protiv rešenja koja su u opticaju”, navodi Ljajić.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc nije želeo da komentariše predloge rešenja za KiM u vezi sa korekcijom granica sve dok ne budu ponuđeni konkretni planovi. Njegov kabinet je potvrdio da je razgovarao sa predsednikom Vučićem i Tačijem u Beču. Hašim Tači je u intervjuu bečkom „Standardu” rekao da neće biti razmene teritorija i da smatra da tako nešto neće predložiti ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dodao je da ideja o „korekciji granica” još nije bila tema razgovora u Briselu, ali da će o njoj biti reči. Na pitanje šta tačno znači „teritorijalna korekcija između Srbije i Kosova” i da li to podrazumeva razmenu teritorija, ako ne podelu, Tači je odgovorio: „Protivim se etničkim granicama, ali nisam naivan.”

U Prištini, prema pisanju tamošnje štampe, veruju da Tačijeva „korekcija” znači i „ustupanje jednog dela Kosova Srbiji”. Predsednik kosovske skupštine Kadri Veseli ponovio je da je Kosovo „suverena država” i da će epilog diskusije između Beograda i Prištine biti „priznanje Kosova od strane Srbije i stolica u UN”. Prištinski list „Koha” piše da je Srbija, izgleda, postigla cilj stvaranjem utiska da je kosovska nezavisnost, bez saglasnosti Beograda, bila pogrešna i nestabilna i ne predstavlja konačno rešenje. Navodi i da je „Srbija pronašla podršku i u jednom delu administracije američkog predsednika Donalda Trampa”, za koga navode da je „opsednut da pokaže da su svi prethodni potezi američkih administracija bili pogrešni i moraju se poboljšati”.

S druge strane, briselski portal „Politiko” ocenjuje da su Vučić i Tači u Alpbahu „otvorili diskusiju” o izmeni granica zarad istorijskog sporazuma, prenosi Tanjug. Portal piše da su pre nekoliko sedmica predstavnici obe strane izneli ideju o promeni granica, ali da su u subotu na forumu „izjave dvojice predsednika označile prvi put da se obojica otvoreno zalažu za ideju (o izmeni granica) pred međunarodnom zajednicom”. I Vučić i Tači, navodi „Politiko”, nastoje da otklone bojazni da bi takav plan mogao ponovo da izazove etničko nasilje.

Korekcija granica prihvatljiva za Evropsku komisiju

Evropski komesar Johanes Han kaže da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova. Kako prenosi briselski Evroaktiv, reč je o bilateralnom rešenju koje ne bi moglo da se koristi kao primer za druga pitanja. Evroaktiv navodi da je namera komesara Hana da ovom izjavom odbaci strahove da bi bilo kakvo pomeranje granica na Balkanu moglo da pokrene nove probleme u nestabilnom regionu.

Beograd i Priština moraju da normalizuju međusobne odnose kako bi se kvalifikovali za članstvo u EU, a kada se postigne dogovor, on bi trebalo da bude poštovan od strane svih članica EU, dodao je Han u Alpbahu, prenosi Blumberg. Han je dogovor u dijalogu Beograda i Prištine, kome posreduje EU, opisao kao „geopolitičku neophodnost” i podsetio na obavezu EU da se „brine o evropskim zemljama, ne prepuštajući tu ulogu trećim državama u svetu”. Portparolka EK Maja Kocijančič smatra da Srbiji i Kosovu treba dati prostor da se dogovore o sadržaju sporazuma o normalizaciji odnosa. Rekla je da EU kao posrednik u dijalogu ne može da komentariše moguće elemente sporazuma, ali da će nastaviti da intenzivno radi s obe strane.


Komentari18
56eda
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

David Pravnik
Svakome svoje. Zemlja Srbije je nedeljiva.
Milan D.
Zuletu a u ime Radojka. Tvoje gledanje na istorijske cinjenice je puno rupa da ih i najbolji asfalteri nebi popunili i poravnali.Negdje si (namjerno ili iz neobavjestenosti) precutao glavnu stvar,da su vecina tih (privremenih korisnika zajednicke drzave) usli u tu zajednicu samo sa jednim ciljem da sakriju svoju zlocinacku proslost i ucescu u ratovima na Balkanu pa i sire.Sto se tice pitanja ko bi i ko je pod kome zivio(navodis nekakvog Radica),samim tim istices da je glavna poenta bila da se nebude"pod"Srbima.Prekopaj malo po statistici ko je pod kome zivio,koliko je Srba protjerano u tih sto godina(a narocito u vrijeme komunizma koji su se pobrinuli i da zabrane povratak Srba na svoja ognjista)pa ce ti biti jasno ko je bio potlacen u toj tvorevini.Vidim da su ti izmakle i cinjenice da za sav taj period zapad je spremao planove za razbijanje te drzave,to se moze pokupiti jednostavno iz zapadnih izvora.I ti bi da izgradis bogatu Srbiju na ovakvim temeljim i daljem otimanju teritorij.
Dragan Pik-lon
Problemi postoje da bi se resili.Resenje samo po sebi je lepa rec.No nezaboravimo svako resenje koje je ispod polovine Kosova i Metohije izuzimajuci kulturne bastine katastrofalno za nas.Jer odricanjem od polovine cinimo gigansku velikodusnost prema komsijama.Polovina je minimum bez koga ne mozemo da zadrzimo indentitet i ime pokrajine K o s o v o.Sto je srpska rec-kaze (CIA-e),siptarski saveznik u zadnjih pola veka.Svi aduti su u nasim rukama-imovina,Gazivode,kulturna bastina,kosti srpskih vojnika koje su vekovima preplavile ''Kosovo Polje"'.Siptari su podigli spomenik Klintonu.Dace Bog da mi potignemo spomenik mister Trampu na sred Terazija.Da dugo zivi gospodin Tramp i njegova familija!!!
Hajduk Veljko
1918.g.pogresna odluka,1945.g.pogresna odluka,1991.g.pogresna odluka,1999.g.pogresna odluka.Da li je 2018.g.vreme za pravu odluku?
Радојко
Уз снажан и трајан анимозитет према српској популацији, питање граница постаје животно питање. Не верујем да ће територија којом влада Приштина икада бити мултиетничка, ко у то верује, тај је опасан и штетан авантуриста. Зато је било какво установљење Приштинске државе пут у олујно или неко тише чишћење. Срби су почишћени чак и из средина где (буквално) живе њихова браћа друге вере, зато не гајимо илузије о мултиетничкој и европској Приштинској држави. Многи западни политичари задржавају став према Србији који су зацртали Дизраели и Гледстон, и бојим се да се иза речи "да решимо замрзнути конфликт и кренемо даље" то "даље" односи на наредна територијална штрпкања на другим рубним областима Србије. По некима, то ће ипак једном стати, на Београдском пашалуку. Зато има предности став "границе су свете, и оне су на Проклетијама", па макар не било за нашег живота. Учимо од мудријих, вековима говорише "следеће године у Јерусалиму", и данас су тамо.
Ivan
re. Србословен Za slucaj da vam Zule ne odgovori, bicu slobodan da ja to ucinim. Dakle... u pitanju je sve ono sto ste naveli u zadnjoj recenici, tj. tacnije...te osobine su im oduvek bile strane.
Preporučujem 6
Србословен
@Zule: Зуле брате очито је да си из љепе наше, и јасан ми је мотив твоје поруке - а и даље се питам, није ли вам довољно што на српској наивности, простодушности и бахатости добисте напокон и ви своју државу те вам и то није довољно и не да вам мира него и даље вршљате и хоћете да бринете наше бриге ... зашто? Шта вас то копка? Ко се боји јаке Србије и српског народа који је узгред једини народ с Балкана расцепкан у данас четири државе за чије је стварање највише крвних зрнаца дао и највише вековних огњишта изгубио? Због чега се сви ви бојите ( мање их волите ) оних који су вам све дали!? Је ли стид, је ли срам ил је блам, шта је ... реците ми?
Preporučujem 21
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja