sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:55

Nove američke sankcije Rusiji stupile na snagu

Pojedine evropske zemlje traže od Vašingtona da ukine stare sankcije koje se odnose na poslovanje sa oligarhom Olegom Deripaskom
Autor: Jelena Stevanovićutorak, 28.08.2018. u 08:23
Олег Дерипаска (Фото Танјуг/РИА Новости)

Sankcije koje su SAD nametnule Moskvi zbog navodnog pokušaja ubistva dvostrukog ruskog agenta nervnim gasom juče su stupile na snagu. Mada se čini da je vlada Donalda Trampa konačno udovoljila evropskim saveznicima koji su zahtevali žešći američki odgovor, ispostavlja se da su neki od njih istovremeno tražili od Vašingtona da odustane čak i od sankcija koje je ranije uveo.

I pored lične želje šefa Bele kuće da relaksira odnose sa hladnoratovskim rivalima, njegova administracija je odlučila da kazni Kremlj zbog pokušaja dvostrukog ubistva u Solsberiju u Velikoj Britaniji. Na meti su bili Sergej Skripalj, nekadašnji ruski špijun za koga se ispostavilo da radi i za Britaniju, i njegova kćerka Julija.

Prema Dauning stritu, Moskva je organizovala bacanje zabranjenog nervnog gasa novičok, dovodeći u opasnost i mnoge druge živote na britanskoj teritoriji. Vlada sa Crvenog trga odbacila je ove navode kao neistinu, ali su London i druge evropske prestonice okrivile Kremlj i od transatlantskih saveznika zahtevale oštru reakciju.

 

Iz Avenije Pensilvanija mesecima nije stizao odgovor, ali je početkom ovog meseca Trampova administracija ipak odlučila da ponovo ekonomski kazni Moskvu. Rusija se već nalazila pod starim sankcijama Vašingtona zbog aneksije Krima i mešanja u američke predsedničke izbore.

Juče je na snagu stupio prvi paket mera kojima se obustavlja svaka pomoć Rusiji, izuzev u hitnim humanitarnim slučajevima. Stavljeno je do znanja svim američkim institucijama da ne odobravaju kredite i kreditne garancije Rusiji, kao i da joj ne pružaju bilo kakvu finansijsku podršku. Zabranjeni su i prodaja oružja i izvoz tehnologije povezane s nacionalnom bezbednošću, podseća Rojters.

Izuzeci su napravljeni u kosmičkoj saradnji i izvozu avio-delova radi sigurnosti komercijalnih letova. Ovakva američka politika primenjivaće se najmanje godinu dana. Kremlj je upozorio da bi kao protivmeru mogao da poveća nadoknade za prolazak američkih avio-kompanija kroz ruski vazdušni prostor i zaustavi izvoz raketnih motora koje SAD koriste za pokretanje satelita, prenosi „Sputnjik”. 

Ukoliko za tri meseca Rusija ne pokaže da je voljna da se odrekne korišćenja hemijskog oružja i ako ne pusti međunarodne inspektore, uslediće i drugi paket mera. Tada bi vašingtonska vlada mogla da spreči letove „Aeroflota” za Ameriku, spusti diplomatske odnose na najniži nivo i proširi listu zabranjenih proizvoda za izvoz.

Kongres razmišlja da američkim investitorima zabrani da kupuju ruski državni dug, što bi ruskim bankama otežalo pristup dolarima i jako pogodilo ruski finansijski sistem, baš kao što su raniji potezi SAD pogodili Olega Deripasku.

Ruski oligarh i njegove kompanije u aprilu su stavljene na crnu listu. Otkako su zapadni kupci zbog američkih sankcija prestali da naručuju aluminijum iz Deripaskinog „Rusala”, bogatstvo ovog tajkuna se, prema „Forbsu”, istopilo sa 6,7 milijardi na 3,4 milijarde dolara. „Rusal” je u vlasništvu holdinga „En plus”, čiji je Deripaska najveći deoničar. Vrednost akcija naglo je opala posle uvođenja sankcija, a „En plus” je i izbačen s berze u Londonu.

Deripaska je zahvaljujući vezama sa vladom Borisa Jeljcina devedesetih godina privatizovao industriju aluminijuma, da bi početkom novog milenijuma njegova kompanija proizvodila najveće količine ovog metala na svetu posle američke „Alkoe”. Finansijsku krizu 2008. prebrodio je uz pomoć 4,5 milijardi dolara koje je dobio od ruske vlade.

Kada je u aprilu sa tržišta izbačen tako značajan igrač, aluminijum je odmah poskupeo, pogodivši američke i evropske fabrike, piše „Vašington post”. Nemačka, Francuska, Irska, pa čak i Britanija, koja je najviše tražila od Trampa da kazni Rusiju zbog Skripalja, protestovale su u Stejt departmentu, tvrdeći da američke sankcije remete snabdevanje metalima i štete evropskim fabrikama.

Irski ambasador u SAD žalio se što je na crnu listu dospelo „Rusalovo” postrojenje koje zapošljava 470 radnika u nerazvijenom delu Irske gde nema mnogo drugih prilika za posao. Pod pritiskom evropskih partnera, američko ministarstvo finansija produžilo je rok do kad zapadne firme moraju da prestanu da posluju sa „Rusalom” i nagovestilo da bi moglo da ukine sankcije ruskom proizvođaču aluminijuma ako sadašnji vlasnik proda većinski paket akcija. Deripaska se „u načelu složio” da učešće u holdingu „En plus” smanji sa 70 na manje od 50 odsto, ali konačan dogovor još nije pao.

I pored toga što iz Dauning strita apeluju na Trampa da bude oštar prema Kremlju, za Putinovog tajkuna se u Dauning stritu najviše založio upravo jedan od stranačkih saboraca premijerke Tereze Mej. Torijevac Gregori Barker, član Doma lordova i nekadašnji ministar energetike, sada je predsednik upravnog odbora „En plus”. On je unajmio lobističku firmu koja je ubeđivala Belu kuću i Kongres da će zbog sankcija prema Deripaskinom biznisu „Trampova administracija doživeti kritike da je naštetila američkim proizvođačima i potrošačima”.


Komentari8
ab62c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар
Путин може да се насмеје пуним срцем и да им захвали јер су успели да ураде оно што је он безуспешно покушавао већ годинама а то је да се капитал олигарха врати и инвестира у Русију. С обзиром на успешност њиховог наоружања у Сирији нема боље инвестиције од војне индустрије.
Milojko
Na zapadu ništa novo. Ova igranka između Rusa i Engleza/Amera je stara 300 godina.
Данило
Да су Руси знали, шта сада знају неби убили свога Цара.
Иван Р
Само је Енглеска захтевала да Америка уводи (додатне) санкције. Осталима се то не исплати (ма какве емоције имали према Русији). Иако су санкције уведене овим је се Енглеска додатно изоловала од Европе.
Ненад Рајковић
Тако @ Миливоје, што нико више не жели да исцрпљује своју економију зарад интрига англосаксонаца. Италијани су све гласнији, Французи прагматичнији, а Немци су најзад схватили да Монархистима смета њихово повезивање са Русијом, те ће, надам се, почети да гледају само свој интерес.
Preporučujem 45
Боривоје Банковић
Поред гордог Албиона који је смислио да опељеши руске олигархе који су били глупи да улажу у Британију, ту су и Пољска, Естонија, Летонија и Литванија које то раде из чистог идеализма. Да комшији цркне крава.
Preporučujem 58
Prikaži još odgovora
Mimica
Navikli smo da gledamo rat između strana sveta, samo su povodi za te ratove nekad "providni", nedovoljno dokazani, "smisleni"...i sve tako. U tim ratovima najviše strada običan čovek, neko ko nije ničim doprineo da se rat rasplamsa. Jedini greh mu je što bira "pogrešnog lidera" kojeg, u stvari, on i ne izabere, nego ga najviše izabere konfliktna politika. Svet ne bi postojao da se ne sukobljava, a najveća žrtva je najčešće nevina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja