subota, 22.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:50

Od sada i pod zaštitom „bijelog križa” u Glini

Varošica je dobila novo obeležje koje bi trebalo da podseća „na sve stradale hrvatske domoljube”. – Odlaženje Srba iz Hrvatske može da se zaustavi kad ih više tamo ne bude, a dotle traju pritisci prisutni vekovima
Autor: Đuro Đukićutorak, 28.08.2018. u 08:42
На овом месту био је православни храм у коме се догодио покољ

Egzodus Srba s Banije zaustaviće se kad ih ovde više ne bude. Kako sada stvari stoje, na to se neće još dugo čekati. Mladi odlaze, a taj proces je u senci masovnog odlaska njihovih vršnjaka iz hrvatske populacije. Njih ima mnogo više, pa su i odlasci masovniji i više se primete. Mladi uglavnom odlaze iz ekonomskih razloga, a Srbi i iz nekih drugih, koji se podstiču još od početka rata devedesetih godina prošlog veka.

Po ovdašnjim selima broj stanovnika ubrzano opada, jer tu mahom žive starci. Oni koje su prošle godine sretani s jednim štapom sada se oslanjaju na dva i u razgovoru ističu da još čekaju da se pridruže precima na seoskim grobljima.

Mnogi će reći da je glavni razlog njihovog povratka želja da tu nađu konačni mir. Na početku su se vraćali i mladi. Oni su pretrpeli i odlazak na služenje vojnog roka u vojsci koja je za njih do juče bila neprijateljska i niz drugih nedaća, da bi ipak uvideli da za njih tu života nema jer nema posla. Vrlo su retki bili slučajevi da Srbin dobije posao u državnoj službi, mada su oni u toj opštini pre rata bili većina.

Mada se vremenom stanje smirilo, tenzije se nisu stišale do danas. Šta se događalo ovog, pa i prethodnih leta? Nekoliko godina podsećanje na famoznu „Oluju”, o kojoj je toliko rečeno, obeležavano je i prolaskom naoružane kolone branitelja kroz srpska sela. Oni su, mahom zagrejani alkoholom, vitlali oružjem, pucali u vazduh i starcima po dvorištima još jednom davali do znanja ko je jači.

Početkom ovog avgusta, baš u Glini, na „Dan pobede u domovinskom ratu” održan je koncert čuvenog pevača Marka Perkovića Tompsona, koji ne preza od ustaških pesama i povika „za dom spremni”. Svedoci tvrde da su na koncert stigle desetine autobusa sa hiljadama posetilaca iz raznih hrvatskih gradova da bi se masovnost ideje pokazala baš ovde – u Glini, da bi se to stavilo do znanja preostalim Srbima i izazvalo strah kod njih.

Početkom avgusta na mestu gde se nalazio hram SPC u kome je izvršen po zlu čuveni glinski pokolj Srba Srpsko narodno veće i asocijacija antifašista iz Zagreba organizovali su skup. Prvi put svečanost odavanja pomena nije bila ometana. Tada je saopšteno da se na godišnjicu zločina prisutni pridružuju dugogodišnjim apelima i inicijativi da se objektu, koji se sada nalazi na nekadašnjem mestu pravoslavne crkve, odnosno na mestu zločina, vrati naziv Spomen-dom, umesto naziva Hrvatski dom, koji mu je dat posle ovog rata, te da mestu bude vraćena prvobitna namena – da služi za komemoracije i sećanja na jedan od najtežih trenutaka u istoriji Gline.

Kroz vreme su na ovom mestu zločina podizana razna obeležja, uglavnom takva da su sakrivala veliku nesreću, a najnovija vlast ovde je zabranila i održavanja komemoracija, paljenje sveća i polaganje cveća. Oni koji su to želeli upućivani su na Glinsko pravoslavno groblje, gde su sahranjene glinske srpske muške glave od 16 do 66 godina, pohapšene u „Majskoj raciji” i streljane u hrvatskom selu Prekopa. Pokolj u glinskoj crkvi desio se početkom avgusta 1941. i u njemu su mahom stradali Srbi sa Korduna. Dovedeni su s obrazloženjem da idu na pokrštavanje. Glinski pripadnici ovog naroda već su bili „odstranjeni” u maju.

Ovog leta u Glini su podignuti „Bijeli križ istine” i spomen-tabla. Obeležja bi trebalo da podsećaju „na sve hrvatske domoljube koji su ubijani krajem Drugog svetskog rata bez sudski dokazane krivnje”. Prema obrazloženju katoličkog velikodostojnika koji je govorio na ceremoniji, reč je o sećanju na one koji su poginuli prilikom oslobađanja Gline u Drugom svetskom ratu, ali na strani partizanskih neprijatelja, domobrana, ustaša, Nemaca, odnosno svih iz „postrojbi Vermahta”.

– Treba svaku žrtvu poštovati, ako su poginuli Nemci, Srbi ili Hrvati. Mi hrišćani trebamo svakom odati pijetet, jedno poštovanje i molitvu, to smo dužni, to želimo i blagoslovom križa koji će biti taj jedan znak, poziv na tu molitvu – rekao je župnik. Tako su se žrtve iz glinske crkve i njihovi dželati našli pod zaštitom istog „bijelog križa”.

Nakon svih pogubljenja, zbegova i povrataka, Glina danas ima oko 400 srpskih domaćinstava sa oko 900 meštana. Uoči poslednjeg rata u ovoj varošici živelo je blizu 5.000 Srba, bez onih kojih su popisani kao Jugoslaveni. Odlazak pripadnika ovog naroda u novije vreme je u senci masovnog emigriranja i mladih Hrvata, izraženog u celoj državi. Kako pišu hrvatske novine, ovu zemlju iz ekonomskih razloga napusti građana koliko ih ima u gradu veličine Osijeka, gde živi oko 100.000 stanovnika. Proces više ne mogu da uspore ni popularne manifestacije, u kojima se uglavnom proziva srpska strana.


Komentari11
13c10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Osman Delić
Pred sami početak rata u Hrvatskoj sa svojim školskim drugovima proveo sam petnaestak dana juna u Glini. Naravno, da je to bilo šaroliko društvo. Moram priznati da mi je tada poseban detalj ostao u nosu, a radilo se o opijajućem mirisu lipe. Uživali smo tih dana u tom prekrasnom mjestašcu. Iste godine, po završetku raspusta i povratku u školski centar par Glinjana, od kojih je jedan Srbin, a drugi Hrvat, ispričali su mi za taj strašan zločin koji se dogodio u crkvi i o potocima krvi poklanih Srba. Priznajem da sam ostao šokiran detaljima i obimom tog pokolja. I sada, evo čitam, da neko, ne da ne želi da prihvati da se zločin desio, već takav strašan zločin prekriva (prikriva) zdanjima. Žalosno. Upravo iz ovih razloga moramo ostati ljudi i imati jednak odnos prema žrtvama. A pogotovo kada se radi o teškim oblicima krvavih zločina. Bez ljudskosti nema nam spasa, ili po Tolstoju, koji za savjest kaže da je jedina prava luč božanskog u ljudima. Održavajmo tu luč, ili nam se gadno piše.
Метузалем
"Од сада и под заштитом „бијелог крижа” у Глини." "Варошица је добила ново обележје које би требало да подсећа „на све страдале хрватске домољубе”." Да ли то важи и за спаљене и побијене Србе у цркви у Глини?
Иван Р
Пасош у руке па у Немачку, Аустрију или неку другу ЕУ државу. Ваш рад и труд негде ће бити награђени, ви поштовани као "обични" грађани а веру и језик ћете чувати и преносити на децу. А њима оставите да све зарасте у мочвару.
@Иван Р
Ma hajde, a ko je to do sada uspeo da očuva veru i jezik sedenjem u Nemačkoj, Austriji ili nekoj drugoj EU-zemlji. Ko jednom ode, taj je izgubljen. To je i bio Brozov plan da se otarasi Srba iz SFRJ koliko god je to mogao. Naravno da je tamo na Baniji u neprijateljskoj nezavisnoj državi Hrvatskoj vrlo teško opstati kao Srbin. Ali kao Srbi, ti ljudi neće opstati ni u Nemačkoj ili Austriji. Umesto Hrvata, postaće Nemci ili Austrijanci. Najbolje bi bilo da su mogli naći svoje mesto pod suncem u Srbiji ili Republici Srpskoj.
Preporučujem 39
Marko Juric
Na tome mestu je bio Hram koji danas poznat samo po pokolju ,ali je poznat i po necume isto tako vaznom. U tome Hramu je prvi put izvedena danas himna RH - Lijepa nasa domovino. Autori su jedan Srbin i recimo jedan Hrvat. Izvedena je u auli Hrama u interpretaciji hora koji se zvao Sindjelic. Hrvati ili bolje receno "Hrvati" o tome ne smeju ni da pisnu, a Srbi kao Srbi, ili o tome nista ne znaju ili ih nije briga.
Милош Лазић
Да не остане недоречено, Јосиф Руњанин, аутор музике за хрватску химну "Лијепа наша" био је Србин, а не Влах (Власи или Влаји су за Хрвате сви житељи Далматинске загоре без обзира на национално порекло или веру). Иначе, Руњанин је у својој домовини познатији по песми "Радо иде Србин у војнике".
Preporučujem 12
Прока
Светозаре, во то са хрватске википедије цитирате?
Preporučujem 13
Prikaži još odgovora
zoran
nazalost,tako je da gore ne moze biti.i dan danas tolika mrznja prema srbima je stvarno frapantna.igrom slucaja sam skoro bio u manastiru krka kod kistanja.pa to ne neverovatno koliko srusenih kuca,zapustenih imanja.u kistanju-koje je bilo svo srbsko sada je podeljeno,leva strana ulice srbska desna hrvacka.onda sam dosao do knina,to vam je da vam zeludac ispadne uz usta.pa oni se hvale kako su osvojili knin a dobro se zna da su usli u pust knin,ubijali stoku,pse i macke i nejac i od toga prave predstavu u muzeju takozvanih branitelja na tvrdjavi.oni se hvale da su europska drzava,pa ako jesu onda neka obnove sve kuce koje su porusili,neka vrate sve srbe koje su proterali,pa neka budu europska drzava.ovako kako je sada oni su bili i bice ustaska drzava,jer ne postoji mesto u hrvackoj gde nema spomenika stepincu,pavelicu,franceticu i ostalim koljacima iz drugog i zadnjeg rata.to je najbolje iskazano u knjizi DOKUMENTI O PROTINARODNOIM DELOVANJU I ZLOCINIMA KATOLICKO KLERA iz 1946 god.
Vesna
Ima prostora za kritiku, ali definivno pretjeruješ.
Preporučujem 11

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja