četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53

Obnova Sirije – unosan, ali rizičan posao

Početni ulog je 400 milijardi dolara, koliko iznosi samo šteta od razaranja, ali u igri su i koncesije na naftu i druge resurse. – Sporovi među stranim akterima rata i zapadne sankcije otežavaju eksploataciju, pa time i povratak mira i izbeglica
Autor: Vladimir Vukasovićutorak, 28.08.2018. u 22:00
(Фото Бета/АП)

Rat u Siriji ulazi u završnu fazu, ali bitka za unosne poslove na obnovi te zemlje tek počinje između regionalnih i globalnih sila. Početni ulog vredan je oko 400 milijardi dolara, koliko iznosi samo šteta od razaranja u sedmogodišnjem sukobu, ne računajući koncesije za resurse u Siriji, od kojih su pojedini, prevashodno naftni izvori, među akterima rata već bili predmet utrke za to ko će prvi do njih stići, zauzeti ih i obezbediti sebi njihovu eksploataciju nakon proglašenja mira u zemlji za koju se ne vidi kako bi mogla izbeći da ne ostane rasparčana na nekoliko feuda pod dominacijom lokalnih i stranih snaga.

Tokom rata, važilo je da su spoljni akteri, uz sve međusobne trzavice, postojano na strani ili vlasti ili opozicije, dok je za sirijske pobunjeničke grupe ponekad bilo teško reći gde su u savezništvu, a na kojim će mestima potezati puške i minobacače jedni na druge.

Za rekonstrukciju će, izgleda, važiti nešto drugo. Rusija i Iran, oboje pokrovitelji predsednika Bašara el Asada, već su se sudarili u nekim poslovnim interesima u Siriji. Sporazumi koje je Teheran sklopio s Damaskom, poput onih oko mogućih koncesija na mobilnu telefoniju i crpljenja fosfatnih ruda, praktično su blokirani, prema podacima „Fajnenšel tajmsa”, pošto se ispostavilo da sirijske vlasti pokušavaju da privuku jače investitore: Ruse, ali i Kineze. Iranci su, koliko je poznato, samo u kreditima obezbedili Asadu oko 4,6 milijardi dolara, dok su na održavanje njegove vladavine, šaljući mu ljudstvo i oružje, ukupno potrošili i više od toga, ali im se to, osim u smislu strateškog pozicioniranja na Bliskom istoku, gde su okruženi neprijateljima, zasad nije isplatilo.

Još jedno nepisano pravilo ne važi nužno za obnovu Sirije. Onaj ko daje novac za podizanje zemlje iz ruševina zauzvrat obično dobija i politički uticaj. Ovde, međutim, Rusija mami Evropsku uniju, ali i, sudeći po izvorima Rojtersa, SAD da ulože u rekonstrukciju Sirije, to jest onih delova koji su u rukama Asada. Osim što bi time sa sebe skinula deo finansijskog tereta, Moskva bi na taj način izvukla od Brisela i Vašingtona prećutno priznanje legitimiteta Asadove vlasti, što podrazumeva i učvršćenje ruskog uticaja i vezivanje ruku Zapada.

Mada Rusija baca i taj mamac da bi obnova Sirije ubrzala povratak izbeglica, do ovog trenutka se nisu upecali ni Amerikanci, koji su predaleko da bi im to bilo previše važno, pa ni Evropljani. Njihov zajednički stav je da očuvanje vlasti Asada nipošto nije garancija da će povratnici naći mir koji neće naposletku biti prekinut novom pobunom i talasom migracija. Štaviše, i EU i SAD upozoravaju Ruse da bi planirana ofanziva sirijskog režima na poslednje veliko pobunjeničko uporište, Idlib, mogla pokrenuti egzodus barem oko 700.000 ljudi, gotovo veličine onog koji je Evropu zadesio 2015, na vrhuncu migrantske krize.

To što rat i dalje nije završen i što je nemoguće čak ni biti siguran da se Turska neće i vojnim sredstvima usprotiviti ofanzivi na Idlib samo je početni razlog iz kojeg je ulaganje u obnovu Sirije veoma nesiguran posao. Ta zemlja nema prirodne resurse nalik iračkim: nafte je mnogo manje i slabijeg je kvaliteta, pa za njom ne može biti ogromne jagme kakva se uvek obrušavala iz inostranstva na istočnog sirijskog suseda. Dobar deo sirijskih izvora pao je u ruke Kurda, u blizini su i ostaci snaga Islamske države, te će eksploatacija nafte biti otežana na sve zamislive političke i bezbednosne načine.

Nadalje, za zapadne sankcije Asadovom režimu mora se očekivati da će ostati na snazi, što znači da će i onaj kome pripadne crpljenje nafte i korišćenje ostalih sirijskih resursa imati veoma ograničene kupce za svoje proizvode. Ovo je naročito osetljivo za Rusiju i Iran, koji se i sami zlopate sa zapadnim, to jest američkim sankcijama, i međunarodna tržišta su im već drastično sužena. Na sirijskom pak niti ima novca za kredite niti potrošača sa solidnom i stabilnom kupovnom moći.

Kini bi, jer nije opterećena ni sankcijama niti unutrašnjim ekonomskim problemima kao što su to Iran i Rusija, bilo lakše da se ubaci u ovaj posao. Ali, to je zasad samo predmet spekulacija, koje su podstaknute i nedavnom izjavom kineskog ambasadora u Siriji da bi vojne jedinice pod komandom Pekinga mogle pomoći Asadu u Idlibu i drugde. Kina je, kako je zimus pisao „Nešenel intrest”, pre početka rata bila glavni trgovinski partner Sirije i veliki ulagač u njenu naftnu industriju, s ugovorima vrednim na milijarde dolara koji su ostali neiskorišćeni zbog početka sukoba.

Jedini strani investitor koji je, osim Rusije i Irana, dosad dao novac za obnovu Sirije jeste onaj čija je računica čisto politička i kojem se Asad i njegovi pokrovitelji nikako nisu nadali: Saudijska Arabija. Ona je, kako su to objavile SAD, dala 100 miliona dolara za stabilizaciju severoistočnih delova Sirije, koji su u rukama Kurda i pod uticajem njihovih američkih zaštitnika. Saudijci od toga ne mogu zaraditi, niti bi valjalo pretpostaviti da im je na srcu dobrobit Kurda i Sirije uopšte, ali na taj način mogu zamrsiti planove svojim arhineprijateljima Irancima.

Natezanje oko rekonstrukcije Sirije samo pokazuje koliko je ta zemlja daleko od istinskog mira, koji se ne može zasnovati tek na utihnuću oružja nego i na političkom sporazumu svih stranih sila upetljanih u ovaj rat.


Komentari3
933a7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Drinski
Autor teksta (Vukasovic) bi mogao da stvari nazove pravim imenom: sirijsku teritoriju istocno od Eufrata, koja je bogata naftom, su okupirali amerikanci i kobajagi je dali kurdima (slicnost sa KiM je ogromna). I jos nesto - u Idlibu nisu nikakvi pobunjenici, nego oni koljaci sa pocetka rata koje je finansirala i organizovala USA. Nazalost, nazivanje stvari pravim imenom odavno nije politika "Politike"
Petar Ilic
Zasad postoje samo spekulacije novinara o tme koliko bi kostala obnova Sirije, ali nigde nema nikakve trke investitora da potrose svoje pare na obnovu Sirije. Sve sto postoji je Putinov pokusaj da nagovori EU i SAD da daju pare za obnovu u Siriji, ali u Siriji u kojoj ostaju da vladaju Asad i Rusi. Niko nece investirati nijedan dolar u takvoj Siriji. Rat u Siriji ce trajati jos mnogo godina.
Фикус је паметнији
Где и када је Путин покушао да наговори икога поготову запад да инвестира у Сирију? Па шта ћемо сада, да измишљамо и измишљотине да проглашавамо за чињенице и да их при томе јоп анализирамо? У Сирију инвестирају већ Русија, Кина и Иран. Јуче је Белорусија изјавила да ће и они учествовати у обнови. Русија је обновила преко 900 здравствених уставнова, преко 270 школа, преко 380 км путева, око 50 трафостаница, око 50 великих пекара, око 60 постројења за градске водоводе и канализацију, итд, итд. Маните мало Путина.
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja