petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:11

Može li razmena stanovništva da rasplete kosovski čvor

Nije reč samo o stanovništvu, tu je pitanje razmene imovine, što komplikuje stvar, ocenjuje Vladimir Vuletić. – Selidbe je bilo i posle Prvog svetskog rata, razmenjivala se imovina zainteresovanih, ili je država isplaćivala novac, kaže Dragomir Anđelković
Autor: Mirjana Čekerevacutorak, 28.08.2018. u 22:00
Народ најтеже подноси неизвесност: село Грабац у Општини Клина на Косову и Метохији (Фото Анђелко Васиљевић)

Čekajući da predsednik Srbije Aleksandar Vučić izađe sa predlogom rešenja za problem Kosmeta, koje će, kako stalno ponavlja, biti, ako ga bude, bolno i teško, ili da kaže da, u ovom trenutku, ono nije moguće, množe se raznorazne ideje o ovom pitanju. Ideja o razmeni stanovništva, po kojoj bi se Albanci sa juga centralne Srbije preselili na Kosovo, a Srbi sa Kosova, južno od Ibra, u Srbiju, protresla je našu političku scenu. Mnogo je šokiranih, a ima i onih koji je vide kao dobro rešenje. I analitičari su podeljeni, za neke je razmena stanovništva, na dobrovoljnoj bazi i bez razmene teritorija, moguće rešenje, za druge je to komplikovana priča koja ništa ne bi razrešila.

Pre nego što je predsednik Vučić pomenuo da bi mogao da predloži razgraničenje između Srba i Albanaca kao rešenje, bez mnogo optimizma da bi ono moglo biti prihvaćeno ne samo sa prištinske strane, nego i u celoj Srbiji, koalicioni partneri SNS-a i ministri u vladi Ivica Dačić i Rasim Ljajić govorili su o podeli KiM prilično detaljno. Za to vreme Hašim Tači, predsednik privremenih kosovskih institucija, izlazio je sa raznim predlozima o korekciji granica, pa je, između ostalog, pominjao priključenje tri opštine sa juga centralne Srbije Kosovu, što su njegovi koalicioni partneri, ali i albanska opozicija, preveli kao trampu za sever Kosova, dočekavši predlog na nož. Tači je odmah „pojasnio” kako nema nikakve trampe, ni podele Kosova, već je jedina mogućnost da se Preševo pripoji Kosovu. Predsednik Vučić, međutim, nije pojašnjavao šta bi podrazumevala njegova ideja o razgraničenju Srba i Albanaca, navodeći da će, ako do dogovora ikada dođe, tad izaći pred narod i reći o čemu se radi, ističući da će konačnu reč o tome dati narod.

Od kada je predsednik pomenuo razgraničenje, množe se ideje o tome šta bi to moglo biti, ali i moguća rešenja. Jedan od bivših lidera DOS-a, bivši ambasador u SAD i bivši gradonačelnik Beograda istoričar Milan St. Protić nedavno je izjavio da bi „dobrovoljna razmena stanovništva mogla da bude dobro i dugoročno rešenje kosovskog problema”.

Primeri Grčke i Turske, i Indije i Bangladeša
Prema nekim podacima, najveće pomeranje stanovništva na Balkanu, za koje se navodi da je poprimilo razmere prvog modernog etničkog čišćenja, desilo se nakon grčko-turskog rata okončanog 1922. godine, u kome je Grčka poražena. Rat je završen velikom razmenom stanovništva predviđenom mirovnim sporazumom, po kome je skoro milion i po Grka iz Male Azije u Turskoj preseljeno u Grčku u zamenu za pola miliona muslimana iz Grčke.Indija i Bangladeš navode se kao redak primer dogovora dve strane. Ove dve države su 2015. rešile granični spor koji datira još od sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1947. godine, kada su stvorene države Indija i Pakistan, od koga se 1971. odvojio Bangladeš. Na granici između Indije i Bangladeša postoji oko 150 enklava koje su izazivale sporove, a u kojima živi 50.000 stanovnika, kroz čije kuće je često prolazila granica. Problem je rešen tako što je 50 enklava, u kojima većinom žive etnički Bengalci, a nalazile su se u Indiji, pripalo Bangladešu, dok je 100 enklava u Bangladešu, sa većinskom Hindu populacijom, pripojeno Indiji. Stanovnici ovih teritorija mogli su da izaberu u kojoj će državi da žive.

Prema njegovoj ideji, Srbe sa severa Kosova trebalo bi premestiti u Preševo, a Albance odatle na njihovo mesto. Protić smatra da je to idealno rešenje, „pod uslovom da se obezbedi eksteritorijalnost naših verskih svetinja na Kosovu s pravom i obavezom Srbije da je finansira”. Istakao je: „Moramo da čuvamo ono što nam je najvrednije, a ne da to stavljamo u službu borbe za teritoriju. Većinu političara nije mnogo briga ni za crkve, ni za sveta mesta, ni za istorijske spomenike i lokalitete. Isto kao što ih ne interesuju spomenici u Makedoniji.” Naglasio je: „Moramo Srbima da omogućimo da žive kao ljudi, a ne u bodljikavoj žici, da ta deca uče dobru školu, da imaju izvesniju budućnost. Grci i Turci razmenili su 2,5 miliona ljudi, a ovde je reč o ukupno 150.000 Srba i Albanaca. Nekome u ovoj zemlji je stalo do toga da se Kosovo nikada ne razjasni, da živimo u maglovitom prostoru, u kome ne znamo ni ko smo, ni šta smo, ni odakle smo. Ovde se crkva bavi politikom. Pa gde to ima?”

Lider SRS-a Vojislav Šešelj ima nešto drugačiju ideju o razmeni stanovništva, koju ovih dana naširoko obrazlaže u medijima. On predlaže da se u 12 većinskih srpskih opština u južnoj pokrajini organizuje referendum na kojem bi se Srbi izjasnili gde i kako hoće da žive. Ističe da bi Srbe iz udaljenih enklava Štrpca i Orahovca trebalo premestiti u Preševo, a tamošnje Albance na Kosovo. Šešelj priča da bi to bila „civilizovana razmena stanovništva koju bi dogovorili Srbi i Albanci, ako im tako odgovara. Srpski zvaničnici nisu komentarisali ove ideje.

U međuvremenu, osim što je Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, javno rekao da SAD ne isključuju ni korekciju granica, Evropska komisija je saopštila da je za dogovor Prištine i Beograda, bez pritisaka sa strane. Ni od pomenutih nismo čuli nešto konkretnije o ovim idejama. Predsednik Srbije, koji će 7. septembra u Briselu razgovarati sa Tačijem, najavio je za 8. i 9. septembar posetu KiM, gde će, kako je kazao, održati „najteži govor u karijeri”, pa ćemo, možda, tada čuti i šta je mislio kada je pomenuo razgraničenje Srba i Albanaca kao svoju ideju za rešenje.

Sociolog Vladimir Vuletić, komentarišući ideju o razmeni stanovništva, kaže za „Politiku” da je sada „u osnovi sve otvoreno, počev od razmena teritorije i stanovništva, do promene granica”. Ističe da nije loše čuti sve ideje, ali smatra da je razmena stanovništva komplikovano rešenje. Dodaje: „Nije tu reč samo o razmeni stanovništva, tu je pitanje razmene imovine, što komplikuje stvar, s jedne strane. S druge strane, daje se prizvuk da je osnovni problem međusobna netrpeljivost i nemogućnost Srba i Albanaca da žive zajedno, što nije suštinski problem. Problemi su malo širi, ti ljudi sutra će ponovo sarađivati, prelaziće granice. Bila je neka ideja početkom 2000. godine da se razgraničimo sa Albancima, pa da dignemo zid da im tako ne dozvolimo da se šire na jug Srbije kako se ne bi dogodilo ono što se, kako se smatra, dogodilo na Kosovu. Dakle, da ne dozvolimo da kupuju zemlju oko Niša i na drugim mestima, ali to se ne može sprečiti, ako imate zakone o slobodnom ulaganju, ne možete to zabraniti po etničkoj osnovi. Razmenu stanovništva ne vidim kao nešto što rešava problem, a je vrlo komplikovano i ne zna se šta bi moglo da donese.”

Politički analitičar i istoričar Dragomir Anđelković kaže da u obzir dolazi razmena stanovništva, ali ne i razmena teritorije. Prema njegovim rečima, jedna je stvar podela Kosova kao subjekta pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija od 1999. godine, ali ako bi se išlo na razmenu teritorije otvorilo bi se pitanje teritorijalnog integriteta ostatka Srbije. Dodaje: „Prihvatljivo je rešenje podele Kosova uz razmenu stanovništva kako bi se albansko stanovništvo sa juga Srbije, ako to želi, preselilo na Kosovo, a srpsko, van zona koje bi bile vraćene Srbiji, preselilo u centralnu Srbiju. To rešenje bi trebalo razmotriti, naravno na dobrovoljnoj bazi i uz ozbiljnu kompenzaciju države i finansijsku podršku Srbima koji bi se iselili.”

Koliko je razmena stanovništva realna opcija, Anđelković objašnjava ovako: „U ovom momentu ne izgleda realno ni podela, jer Albanci kažu da je ne žele, ali i oni su svesni da nikada neće dobiti mesto u UN, jer ih pola sveta ne priznaje, i da nikada neće ući u EU, ako se s nama ne dogovore.” Kako bismo došli do selidbe stanovništva, Anđelković opisuje na primerima posle Prvog svetskog rata: „Između Kraljevine Jugoslavije i Mađarske i Rumunije došlo je do razmene stanovništva na dobrovoljnoj osnovi. Danas imamo Mađare i Rumune u Srbiji, kao i malo Srba u Mađarskoj i Rumuniji. Nisu svi pristajali na preseljenje, ali to je bio proces u koji su mogli da se uključe oni koji žele. Razmenjivala se direktna imovina među zainteresovanima ili je država isplaćivala novac od kojeg su oni koji su se za to odlučili na drugoj strani mogli da kupe kuće. Tu je potrebno finansijsko i svako drugo posredovanje države i, naravno, dobrovoljnost.”


Komentari52
ddd1c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Момо
Подела КиМ је неминовна, било цивилизованим договором са комшијама Албанцима, који је вероватно немогућ, било наметањем од стране великих сила. Пре поделе КиМ, у доба Немањића потпуно српског, обе стране би требало да прихвате договорена или наметнута правила игре. По мојим некомпетентним, али добронамерним размишљањима, поделу би требало вршити по следећим у процентима квантификованим факторима: 1. Према броју становника на дан НАТО агресије, која је следила када је наша војска скоро у потпуности сломила отпор сепаратиста. 80% = 12% + 68%. Однос је био сасвим други 1941. 2. Завирити у катастарске и друге књиге и уважити власништво над земљом и имовином до дана НАТО агресије 24. марта 1999. 10% = 5% + 5% 3. Историјску присутност Срба и Албанаца на КиМ проценити по броју културно-историјских споменика, по називима топонима, по значају КиМ у народним предањима итд. 10% = 8% + 2% Према овим проценама излази да би Срби требало да добију 25% територије некада српског КиМ, а Албанци 75%.
Милан
Уколико се буду размењивали, не дао Бог, онда бих препоручио да се комплетно сви одселе у Београд... шта да траже по провинцији када тамо нема ништа... све је у Београду....
Јован К.
Идеје које нам се нуде као решење питања Косова и Метохије су прилично контрадикторне. Прво, разграничење је смешно, јер се не одустаје од пута у ЕУ, где ће границе бити више као административне линије. Друго, помиње се Тачијев предлог за корекцију границе, а званично Србија није признала "Косову" , тако да се дискутује о корекцији незваничне границе, која би потом постала озваничена. Треће, размена становништва је беспредметна идеја, опет због пута у ЕУ. Ово је све условно, тј. под условом да се прекрши Устав Србије и поништи Резолуција УН 1244.
Petar
Jovane, ako će buduće granice biti samo administrativne, zbog čega vas boli razgraničenje? Gde piše da bi granica bila "ozvaničena" i kako? Zar se se ne bojite da će se granica dve nacije u budućnosti krupnim koracima premeštati ka severu zemlje, sa svim bezakonjem koje sa sobom nosi? Razmena stanovništva je odličan i dostojanstven izlaz iz mračnog ćorsokaka u koji nam je upala spoljna politika sa KiM i zbog KiM. Nešto slično je predlagao 60-tih i Ćosić. Ja nisam bio još rođen, a gde ste tada bili vi? Sa druge strane, zna se da je određen period u životu nesklon bilo kakvim promenama, pa i pozitivnim. Zbog toga je logično je da se ne slažemo. Ali vi imate pravo da "srbujete" i dalje u sajber prostoru, jer vam je očigledno sasvim dobro sa ovakvim stanjem i očigledno ne živite na KiM. I za kraj kao i za ostale: kakvo vi onda rešenje nudite osim tvrdoglavosti bez rezultata i ikakve promene.
Preporučujem 12
Amir Čamdžić
Mislim da je "ideja o razmeni stanovništva" jako opasna, neizvodiva "mirnim putem", koja je provodiva jedino ratom, što je opet suludo.
Mirko
Ovako kako razmišlja Protić, verovatno kao vrstan istoričar, kao i drugi analitičari pored otetog Kosova ispada da mi još dugujemo albancima.Razmena stanovništva ne može biti da za jednog iseljenog albanca oni isele deset srba. Ukoliko bude prošlo još desetak godina pod šiptarskom vlašću na kosovu neće biti potrebe za razmenu stanovništva jer srba tamo neće više biti. Neka se odredi neki datum pre okupacije kosova 1999 godine a onda primeni procenat srba na procenat teritorije kosova. Onda treba definisat da taj procenat koji pripadne srbima bude tamo gde su naši najvažniji kulturni spomenici. Nakon te podele neka izvrše razmenu stanovništva na dobrovoljnoj osnovi. Vladimir Vuletić kaže da je tih ideja bilo 2000 godine ali se odustalo jer otvorenost tržišta ponovo omogućuje albancima da naseljavaju delove srbije. Uopšte nije problem u naseljavanju ni u Srbiji ni na Kosovu. Problem je što je srbija na Kosovu šiptarima dala službeni jezik i sve nadležnosti strane države što nije normalno

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja