„Prvo na molitvu, pa na vašar”, idući u koloni ka manastiru u Rakovici dogovarali su se vernici. Ova svetinja posvećena Svetom arhangelu Mihailu juče je obeležila sabornu slavu Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznatu kao Velika Gospojina. Oni koji su došli u manastir posetili su i grobove patrijarha Pavla i Dimitrija, a onda su se preko puta manastirskog zdanja okrepili vodom sa izvora Svete Petke za koju se smatra da je lekovita.
Nedaleko odatle širile su se vašarske tezge načičkane pored glavne ulice, a posetioci su razgledali robu na njima već od podneva.
„Radni je dan, ali mi zadovoljno trljamo ruke, jer se ovde tradicionalno dolazi”, kaže Vasilije Kostić dok ređa igračke na svoj štand, a njegove komšije koje nude slatke đakonije dodaju: „Nekad je manje, nekad više sveta, ali jedni dođu da se s ljudima sretnu, a drugi da zarade, pa nam je svima dobro”.
Končići sreće, kao da su čarobni štapići za ostvarenje želja, privlačili su pažnju radoznalaca. Dovitljivi prodavci nudili su ovu „amajliju” za 150 dinara.
Umazana čokoladnim krofnicama, osmogodišnja Ilina Vlajić zagledala se u ringišpil, nadajući se da će joj roditelji ispuniti želju i da će „obleteti” jedan krug. Iskusni zabavljači znali su da vašara nema bez vrteški i trambolina pa su njihove šarene sprave bile glavna stanica za najmlađe. Oni nisu odoleli ni šećernoj vuni, koju je vešto na „struni” vrtela Aleksandra Teofilović.
„To je težak posao, ali sad sam postala dobar majstor”, kroz smeh priznaje „poslastičarka”.
Domaći medenjaci mirisali su iz korpi Biljane Nikolić. Pravi ih uz podršku sina i kćerke. Ovoj porodici pridružila se i Dragana Cvetanov sa kuvanim kukuruzima. Pre nego što su ih kupili, mnogi su tu mogli i da se počaste na račun kuće. Značilo je to onima koji su na ovo saborovanje potegli iz Ljiga, Smedereva, Sremske Mitrovice...
– Kad ovde celivam ikone, duhovno se nahranim, a volim i da prošetam vašarom, pazarim poklone i obradujem ukućane – kaže Teodora Marić iz Velike Plane.
Bračni par Zorica i Miloš Bošković iz Borče jedva čekaju da se uhvate u kolo. Iz šatora su dopirali muzika i pesma. I za „moravac” su veseljaci bili zagrejani. Petar Ilić (53) iz okoline Lajkovca prisetio se kako je baš na ovom vašaru provodadžisao i veridbe ugovarao.
„Momci i devojke nađu se za istim stolom ili cupkaju uz harmoniku, ali nevični su udvaranju. Ja to spazim i krenem u akciju, zato su mi vašari omiljeni. Znam da radim pravu stvar, blagoslovim golupčićima, sa željom da mi na sledećem vašaru jave da li su pred oltar stali”, priča provodadžija i konstatuje da ove svetkovine nisu kao nekada bogate i dobro posećene.
Energija, koja se lako trošila na ovoj fešti, mogla je brzo da se nadoknadi pljeskavicama, kobasicama i ćevapima. Žeđ se gasila hladnim osvežavajućim pićima uz koje se i nazdravljalo.
Poklonici prirodnih sokova, sirupa, džemova i marmelada okupljali su se ispred kao saće pune tezge Radeta Filipovića iz Brankovine. Njegovo gazdinstvo poznato je po preradi voća i povrća na tradicionalan način.
„Trnjine sam jela u detinjstvu kod dede na selu i sad se raspitujem za recept po kome Rade priprema sok od ovih divljih plodova”, kaže četrdesetogodišnja Irena Stević, nutricionista. U teglicama je i slatko od smokava, dunja, šljiva, kajsija... pa sirupi od matičnjaka, zove, višnje...
Oni koji su se umorili od špartanja, vrućine i neizbežne vašarske buke zastajali su pored stolica od pruća. Za svakoga je bilo nešto, pa i dame koje nisu stigle da se našminkaju mogle su da reše problem – šminka je, kako su oglasili prodavci, bila na sniženju. Oči su bole i table na kojima je stajalo da su novčanici samo 250 dinara. Penzioneri su šaljivo komentarisali da bi se rado ponovili, ali u šlajpik nemaju šta da stave. Važnija od pazara bila je zabava. Tradicionalna, ali uvek sa ponekom novom uspomenom za pamćenje. I željom da velikogospojinska proslava bude svima na zdravlje i radost.
