četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:42
DRAGULjI NAŠE BAŠTINE

Zdravica pa šljivovica

Posle krsne slave i narodnog kola i gusle kandidat za Uneskovu listu. – Novopazarske mantije jelo i Srba i Bošnjaka
Autor: Dragoljub Stevanovićsreda, 29.08.2018. u 10:00
(Фото А. Васиљевић)

„Dobro došli na guslarsko veče, gde će pesma Moravom da teče.”

Ovako je Vuk Pantović, naš poznati zdravičar, guslar i pesnik iz Sjenice, započeo jednu od brojnih svojih zdravica na nedavno održanoj izložbi „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije”. Nije to bilo veče u Pomoravlju, već dan u Etnografskom muzeju u Beogradu posvećen našem nematerijalnom stvaralaštvu, tradicionalnim znanjima i veštinama koje su upisane u nacionalni registar kao vrednosti koje treba sačuvati. Projekat koji vode domaći etnolozi uz pomoć nadležnih institucija traje već više godina, a kruna tog rada je upis krsne slave i narodnog kola u registar svetske nematerijalne baštine Uneska.

 Da li će guslanje biti sledeće? Takav predlog upućen je u Uneskovu proceduru usvajanja, a konačna odluka o tome da li će i biti upisana veština sviranja gusala znaćemo do kraja godine kada zaseda Međunacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe.

Time bi Srbija dobila i treći elemenat na ovoj izuzetnoj listi, a u nacionalnom registru do sada je upisano oko četrdesetak elemenata naše nematerijalne kulturne baštine.

Gusle

Neke od njih mogli su da vide i posetioci ove izložbe, ovoga puta predstavila se centralna Srbija, krajevi od Beograda na severu do Novog Pazara i Sjenice na jugu zemlje.

Gusle su srpski nacionalni instrument, pa tako i mnogih srpskih familija. U porodici Pantović deda je bio guslar, otac Vukov je izrađivao gusle, ali ta tradicija nastaviće se još mnogo godina, jer su i njegovi unuci već počeli da guslaju.

– Mene je Bog pozvao, a ja uzeo ove gusle koje me nose od sabora do sabora da govorim što je bilo i prorokujem što će biti. Gusle imaju veliku moć. Vrlo često me pozivaju i kao zdravičara na skupove širom ove naše lepe zemlje, a malo odem i do naših bratskih zemalja u susedstvu. Okupljamo se, čuvamo našu lepu tradiciju i trudimo se da mladim generacijama prenesemo naše narodne običaje. Ja volim da odem do manastira Đurđevi stupovi gde postoji muzički sastav, a među njima ima i mladih guslara kojima prenosim ono znanje koje sam i ja od starijih naučio – kaže Vuk Pantović.

Na listi nematerijalne baštine su i kajmak, rakija šljivovica i novopazarske mantije, i sve se to može i lepo probati, pa kako onda da je nematerijalno, pitaju se neki? Odgovor je vrlo jednostavan, ono što se smatra našim kulturnim nasleđem je veština i znanje koje imamo da napravimo dobru šljivovicu, ili novopazarsku mantiju koja se smatra specijalitetom ovog kraja, a priprema se i u bošnjačkim i u srpskim domovima.

Mantije

Regionalni koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Snežana Šaponjić Ašanin kaže da su mantije od pre četiri godine na nacionalnoj listi.

– Kao jela specifične su i jedinstvene, proizvode se od brašna i mesa koje se prethodno ne obrađuje termički nego se direktno peče, a način na kako se priprema testo i preliv od belog luka je ono što ga čini jedinstvenim. Način pripremanja je potpuno isti i kod pravoslavaca i kod muslimana, pa smo i to hteli da istaknemo, da imamo mnogo zajedničkog, pa i da su nam jela vrlo slična – kaže Snežana Šaponjić Ašanin.

Šljivovica

Pravljenje rakije šljivovica takođe je na listi Nacionalnog centra. Zašto je prednost data šljivi u odnosu na drugo voće, nije teško odgovoriti. –Šljiva nas je i othranila, od ovog voća prave se pekmez i džem koji su služili za prehranu i u najtežim ratnim trenucima i kada bi zavladala glad. To je i energetska hrana i lepa poslastica i za današnje vreme ako se od džema naprave kolači i druge poslastice.

U Trepči kod Čačka rakija se pravi još od sredine 18. veka, kaže Stanimir Minić. Njegova unuka nastaviće ovu tradiciju. Stanimir je do pre 15 godina radio u građevini, a onda se posvetio dobijanju zavodljive i „lekovite” tečnosti iz kazana. I od tada pravi rakiju ne samo od šljive već i od kupusa, divlje kruške, trnjine... Šljivovica se pravi od prezrelog ploda šljive požegače, madžarke, crvene šumadinke ili ranke sa dodatkom trnovače, potvrda kvaliteta piću iz Minićeve kuće rakije, stiže sa brojnih sajmova, između ostalih i na Novosadskom sajmu i „Rakija fest” u Beogradu.

– Da bi se uspelo u ovom poslu čovek treba da ima sreće da se rodi u Trepči na južnim padinama planine Vujan i da su mu za otkup voća blizu Suvobor i Rudnik, a za dren, oskorušu i krušku takišu Vujan i Bukovik – kaže Stanislav. A pošto će unuka naslediti dedu, ko zna, možda jednog dana i šljivovica stigne do Uneska.

Najvažnije i jeste da nematerijalno kulturno nasleđe ima podmladak jer samo je to garant da će taj elemenat da živi u budućnosti.

Upravo zato izložbu u Etnografskom muzeju začinilo je dečije kulturno-umetničko društvo „Bambi folk step iz Čačka”.

– Ta deca su živi naslednici i garant da će kolo i dalje da se igra, i da opstaje na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva – zaključila je Snežana Šaponjić Ašanin.

Frula

Zoran Jeftić, frulaš iz Čačka, umetnički rukovodilac ansambla u Čačku, odsvirao je nekoliko kola na izložbi.

– U našem kraju održava se veliki sabor frulaša, starešina sabora je umetnik Bora Dugić. Dođe i po 60 frulaša, i to onih najboljih, i tu se takmiče po starosnim kategorijama – kaže Jeftić i dodaje: – Nema problema za frulu, Srbija ima dosta kvalitetnih frulaša.

Ovaj instrument je poznat i kao svirala (svirojka) i sviralče (svirajče), ali i kao duduk ili duduče u istočnim i južnim krajevima Srbije. Frula je inače najrasprostranjeniji aerofoni instrument sa piskom (tip vertikalne narodne flaute) u domaćoj muzičkoj praksi.

Zdravica i gajde kandidati

Ministarstvo za kulturu svake godine raspisuje konkurse iz oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa. U proceduri za nacionalni registar je i upis zdravice i veština sviranja na gajdama.


Komentari0
8cfd1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja