ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:31

Ustav dozvoljava, zakon utvrđuje

četvrtak, 30.08.2018. u 08:00

U tekstu „Latinica u srpskom Ustavu i zakonu nije službeno pismo” (Politika, 24. avgust) Miloš Kovačević moju „nesuvislu” konstataciju da ćirilica nije ozbiljno ugrožena, imajući jaka uporišta u Ustavu i u školstvu, „pobija” navodeći da se „po postojećem Zakonu o jeziku i pismima (koji se, uzgred, ne zove tako, RB), službena upotreba i ne odnosi na školstvo” – što nema nikakve veze s mojom ocenom da ne može biti stvarno ugroženo prvo pismo kojim se sva školska deca u Srbiji opismenjuju i na kome su obavezno svi udžbenici.

U vezi s članom 10 Ustava, Kovačević ponovo falsifikuje spornu odredbu. Prethodno sam ukazao da su shodno njoj „u službenoj upotrebi i drugi jezici i pisma” (što ne isključuje službenu upotrebu latinice u srpskom jeziku), dok on datu sintagmu menja u „drugi jezici i njihova pisma”, ne bi li tu mogućnost predupredio. Pošto mu ovaj trik nije prošao, on me sada podučava da se „u srpskom jeziku atribut ispred koordiniranih imenica odnosi i na jednu i na drugu imenicu”, npr. „srpski jezik i književnost” znači i SRPSKI jezik i SRPSKA književnost, a što „još jednom potvrđuje” da ja (valjda kao anglist) „ne znam srpski jezik”. Odlično, ali onda „drugi jezici i pisma” znači i DRUGI jezici i DRUGA pisma – što je upravo moje tumačenje! Međutim, on sada proizvoljno tumači da pošto su „drugi jezici” samo manjinski, ta sintagma „znači samo MANjINSKI jezici i NjIHOVA („manjinska” pisma)”. Ali u Ustavu ipak ne stoji „manjinski” nego „drugi”, a njegovi pisci svakako su umeli da razlikuju ova dva pojma, pa su mogli tako i reći da su hteli – ali nisu, možda zato što tu nije bilo Kovačevića da i njih poduči srpskom jeziku.

Povodom moje argumentovane ocene da je Predlog izmena i dopuna „Zakona o jeziku i pismu” (koji se, uzgred, ne zove ni ovako, nego tamo stoji pismima), u celosti suprotan članu 21 Ustava, budući nedvosmisleno diskriminatoran na štetu jednog od pisama, on uzvraća „da je diskriminacija srpskog jezika i ćirilice ako se ne poštuje Ustav, u kome je JEDINO ĆIRILICA SLUŽBENO PISMO”. Kako smo već videli, to u Ustavu uopšte ne stoji, a da stoji on bi s obzirom na ovaj član sam sebi protivrečio. Ali ovo nije ni važno, jer smo ionako prethodno saznali da se predloženim izmenama ne diskriminiše latinica, nego se samo sprečava diskriminacija srpskog naroda (!). Za utehu, Kovačević mi milosrdno dozvoljava da upotrebljavam oba pisma, ili samo latinicu, „u individualnoj (privatnoj) upotrebi” – dakle u svoja četiri zida. Hvala lepo!

Na moje pitanje ko će i kako kontrolisati primenu ovako inoviranog zakona, koji će izazvati velike praktične probleme u pisanoj javnoj komunikaciji u Srbiji, i ovog puta – ni mukajet. Umesto toga on se iščuđava što o nekim po njemu očiglednim stvarima mora podučavati „jednog doktora lingvistike, pa makar on bio i anglista“(!?). Za kraj, moj oponent je dokučio da je moj pravi cilj da se „rasprava o nužnosti usklađivanja ćirilice sa Ustavom... prikaže kao lični sukob pojedinaca” i ceo problem tako „gurne pod tepih”. Kao, ja nemam drugog posla nego da se baš s njim preganjam po novinama. E pa imam: žurim da se vratim prokaženoj anglistici, ne bih li odbacio plašt „lingvističara”, ali i da naučim nešto srpskog jezika pre no što se ponovo umešam u čisto srbističke stvari kao što je pisanje zakona. A to mi očito treba: na primer, dosad sam mislio da se prežu konji i volovi a da ljudi od nečega prezaju, ali me je ovaj srbista retkog kova i tu ispravio.
Prof. dr Ranko Bugarski


Komentari8
71db6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
ПРОТИВУРЕЧНОСТ И НЕИСТИНА БУГАРСКОГ. -- Морало би се рећи са академик у његовом личном читању одредбе у Члану 10. Устава Србије о службености "српског језика и ћириличког писма" уопште није у праву. Он преноси латиницу из мањинских језика у матични српски језик у Србији. Устав је јасан. Само је српска ћирилица по Уставу службено писмо за српски језик. Тако је и он раније то протумачио у својој књизи "Европа у језику" (2009) на стр. 131. Сада је сам себи противуречан. Хтео би да буде у праву, а никако није.
Sandra
Nekada se u skolama ucila i cirilica i latinica. Ja se ponosim time da, iako pisem cirilicom, da ne znam kad ne sto citam da li je napisano cirilicom ili latinicom. Znanje oba pisma nas cini bogatijim, a neki natpisi njavni natpisi bi mogli, zbog sranaca, da budu napisani i latinicom. Ovako imamo cirilicu na Trgu Republike,a pored toga radnje sa englekim nazivima.
Дарко Бабић
Проф. др Ранко Бугарски јесте југословенски националиста који негира српски национализам. Српскохрватски језик јесте као политичка творевина нестала са распадом СФРЈ, а горе поменути проф. то негира.
Душан Дојчиновић
Има лешо објашњено :Закон о сл.употреби и писма, -"Сл.гласник РС",.и основне одредбе из члана 2.
Петар,ЗАГРЕБ.
Непотребне расправе! Реци Грку да грчки пише латиницом,Јапанцу,Кинезу,Арапину, Јевреју,Руси,Бугарину......исто,зачуђено ће вас погледати Зашто? Па то је културни идентитет нераздвојив од његовог језика и народног бића. На западу,док смо били јака народна заједница,па барем на гробу,стављали смо ћирилични натпис и борба за очување писма била је и борба за очување народног бића. Увијек прва на удару.Законски чланак о забрани чирилице за вријеме тзв.НДХ.Па онда поново. Избацили су све ћириличне књиге из јавних и школских библиотека.И то одмах.Баш их било брига за законске чланке и хисторијске договоре. Господо,проблем је у вашим главама.Постоје индентитеске тачке у сваком народу које су неупитне. Када измакнеш такву тачку наступа расуло.И то се управо дешава вама у Србији ,већ деценијама. Расуло у главама је расуло народног бића,културе и на крају државе. Ето.Управо сам прошао кроз Неум. Од Сарајева до Неума табле на пол премазане црном масном бојом. Наравно премазали су ћириличне натписе. Тако је то и никако другачије.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja