petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06
FORMULE ŽIVLjENjA

Inaćenje

Osećanje često prisutno u našem mentalitetu, ne samo na individualnom planu, već i kao kolektivna emocija u nekim važnim istorijskim momentima, kao reakcija na nepravičan zahtev neke sile ili autoriteta
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 03.09.2018. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Prkos ili inat je osećanje koje je često prisutno u našem mentalitetu, ne samo na individualnom planu, već i kao kolektivno osećanje u nekim važnim istorijskim momentima, kao reakcija na nepravičan zahtev neke sile ili autoriteta.

U razvojnom smislu prkos ili inat je osećanje koje se iznenađujuće rano javlja u životu deteta. Poznato je da deca oko svog osamnaestog meseca ulaze u fazu inaćenja koja se stručno naziva „negativizam druge godine”. U tom periodu deca zahtevaju da se stvari odvijaju u skladu sa njihovom voljom i pružaju veliki otpor svim zahtevima roditelja koji od dece zahtevaju da se ponašaju drukčije. To je ona faza dečje tvrdoglavosti koja je za neke roditelje nerešiv vaspitni problem.

Baš hoću!

Šta je u pozadini dečjeg tvrdoglavog „neću” ili „baš hoću”? Najkraći odgovor je: dečje razumevanje roditeljske ljubavi. Malo dete jednostavno ne razlikuje sebe od svojih želja i svojih postupaka. Kada roditelj ne dozvoljava detetu da ono ostvari svoju želju, ono ne oseća samo osujećenost zbog neispunjene želje, već se oseća nevoljeno. Za dete je roditeljevo odbijanje ispunjavanja njegove želje isto što i emotivno odbacivanje njega kao osobe. A kako je dete iz prethodnog iskustva naučilo da ga roditelji vole, ono tvrdoglavo protestuje i zahteva da bude po njegovom.

Nakon odbijanja detetove želje, njemu više nije samo cilj da ostvari datu želju, već ima važniji cilj: naterati roditelja da bude onaj roditelj koji voli dete, a ne onaj roditelj koji „odbacuje” dete. Iz tog važnijeg razloga dete postaje veoma uporno i tvrdoglavo, jer kada neko ima dve godine ništa mu nije važnije od toga da li ga roditelji vole.

Ako zbog svog osećanja samilosti i krivice roditelj popusti, dete postaje zadovoljno i srećno jer je sebi „dokazalo” da ga roditelj voli. To je razvojno pogrešno jer iako razrešava datu konfliktnu situaciju između detetove volje i roditeljeve volje, dugoročno roditelj sebi pravi još veći problem zato što će u budućim konfliktima detetov otpor biti još veći. Najgori scenario jeste da roditelj bude „popustljivi roditelj” jer u tom slučaju njegovo dete i kada odraste ponašaće se na isti način u konfliktnim situacijama sa drugim odraslima, naročito ako očekuje da ga ti drugi poštuju ili vole.

Kako onda roditelj treba da se ponaša kada se malo dete tvrdoglavo inati? Roditelj ne treba da popusti detetu, ali istovremeno treba da mu ponudi ljubav. Na primer, kada malo dete neutešno plače zato što mu roditelj ne dozvoljava da se igra nekim predmetom, roditelj treba da ga zagrli i teši dok se ne smiri. Na taj način, nudeći svoju očiglednu ljubav, roditelj svojim postupkom sprečava dete da zaključi da nije voljeno. Tako ga uči jednoj veoma važnoj životnoj lekciji: da konflikt nije negacija ljubavi. To detetu pomaže da prevaziđe svoj stav „Ako mi ne dopustiš, ti me ne voliš” i prihvati stav roditelja „Ne dopuštam ti zato što te volim”.

„Ljubav plus disciplina”

Kada se primenjuje ovaj pristup „ljubav plus disciplina” dete će početi da razlikuje sebe od svojih želja i svog ponašanja i moći će da shvati da, iako je ono prihvaćeno i voljeno kao biće, postoje neka njegova ponašanja i želje koje nisu prihvatljivi.

Deca koja ne nauče da razlikuju sebe od svojih želja i postupaka imaće u daljem životu velike probleme sa konfliktima jer neće biti u stanju da mentalno povežu postojanje konflikta sa odnosom poštovanja ili ljubavi. Za njih će svaki konflikt, svako suprotstavljanje njihovoj volji biti znak da ih neko ne prihvata, da ih ne poštuje i ne voli – znak tuđeg neprijateljstva. Bilo da na to reaguju depresivno ili agresivno, njihovi međuljudski odnosi biće nestabilni i nesigurni.

Ovi odrasli ljudi, to jest njihovo „unutrašnje dete” neće znati razliku između „biti podređen” i “biti ponizan” i zato će u konfliktnim situacijama reagovati uvređenošću, durenjem i prkosom. Oni će pogrešno misliti da će se poniziti i izgubiti svoje ljudsko dostojanstvo ako odustanu od svog zahteva i prihvate da se ponašaju na drugi način. A kako je lično dostojanstvo važnije od mnogih drugih vrednosti, imaće veliku količinu energije da se inate i dure u konfliktnim situacijama.


Komentari5
3f2bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Luka
Fenomenalno! Kao i uvek. Zadovoljstvo je čitati vašu svaku reč.
Inat srusio Jugoslaviju
Zbog inacenja i inata (dalmatinski "dispeta") je i nestala krasna zemlja Jugoslavija.
Sonja
Bravo
Borivoje
Naučno, a prosto o objašnjeno. Bravo!
zoran stokic
" Мало дете једноставно не разликује себе од својих жеља и својих поступака." Da dr Milivojević je to lepo objasnio. Dodajmo: pošto se u svom jeziku koriste znacima a ne simbolima jedna generacija majmuna počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! Jedna beba nije ljudsko biće dok ne počne da se služi simbolima, dete rooda homo sapijens postaje ljudsko biće samo ako je uvedeno u red pojava koje predstavlja kulturna simbolička matrica. Za "kulturnu životinju" čoveka - reči - su i znak i simbol - a sve to vodi ka nadbiološkoj evoluciji. Najbolji primer koji na to ukazuje je slučaj Helene Keler koja je zbog bolesti oslepela i ogluvela u ranom detinjstvu pa je kao dete rasla bez simboličkog dodira sa bilo kim. Bila je "tvrdoglava, nedisciplinovana i neobuzdana mala životinja" sve dok je terapeutkinja Saliven nije specijalnim metodama naučila da razlikuje, na primer, pojam: "krčag" od "vode" jer tek sa tim simboločkim dodirom započinje razvoj artikulisanih ideja...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja